Ramo, Ramo druže moj, da li čuješ jecaj moj?

Piše: Slavko Mandić

Čiji si ti mali, zapita albanski autokrata, omalenog dvoipogodišnjeg crnogorskog autokratu na vlastitom fejsbuk profilu?
A da tvoj, reče začuđeno klinjo. Što ti je jadan? Čiji bi drugo mogaˊ bit? Jesam malo i onoga Ace Nevolje, Beogradskog paćenika ovovremenog, ali je tvoje sve u meni, lafe albanski, zakikota se kikotalo, presrećan što se lentrao u naručju nacionalnog simbola avangardnog patikaša.
“Sa najboljim našim”, napisao je u legendi ispod fotografije Albanac Rama, ulcinjskom Albancu, na čijem reveru od kapota bliješti toka crnogorskog zlatnog grba. Rama mu posla i čuveni emotikon srca. Koliko da se zna što mu ovaj mali klinjo znači.

Nije naš, odjekivalo je društvenim mrežama domaće proizvodnje. Nije nikad ni bio. I nije, prodera se odnekud  sˊ barikade Aca Nevolja. Ima tvoga, Ramo mili, ali ne dam da je cio Albanac. Pa vidiš li da to što za Srbe čini, ne čine ni originali. Zato je on moj temeljac zadovijek. Volim ga ka da si mi to ti Ramo, Ramo druže moj jedini.
Vi ste jedina dva Albanca koje je moje srce spremilo u sve četiri pretkomore. Oba mi dajete da dišem duboko, sad kad gledaju zlotvori da mi kičmu slome. Mene, stvorenog vladara, od boga datog vlasnika vaskolike Srbije, Crne Gore i dobrim dijelom Bosne i Hercegovine. A da nije bilo klinja, teško bi se ja dokopa crnogorskog nacionalnog bogatstva. Istina, dao sam i ja njemu što mu je trebalo. Ali, ne bih pred izbore o tome. Ionako je dosta propa i nema ga baš mnogo u procentima. No sreća mu je što mu ruku pruži onaj Ljaljo, što progovori možda jednom u godini, na koga je bescenzusni klinjo svaljivao i drvlje i kamenje. Sprdao se s njim po cio dan i žednoga ga preveslavao preko mutne vode. E, on mu sad lijepim vrnu. Ubači ga u spisak sˊ njegovima, i eto mandata. A može bit da će zakučit i što veće. Jer je ovo, moj dobri Ramo, Albanče premilo, sve poavetalo.
Nasmija se grohotom pobratim Ace Nevolje. Milo mu pri srcu, ali klinjo je nacionalni rod, pa ne može mjesto njega drugoga da voli.
Fotografija uzajamne ljubavi nastala je u Rejkjaviku na četvrtom Samitu šefova država i vlada. Bila su oba tamo, razumije se, o trošku cijela naroda. Može im se, posebno ovome domaćem a njihovom, što se nekakvom đavoljom rabotom namjesti na vrh države, odakle je koruba to što može. I dijeli rođaku po uvjerenju, Prletu čuvenome ljubitelju ženskoga roda, doduše u pojedinačnom slučaju, kako reče.
Nije druže Ramo klinjo tvoj a ni Ace Nevolje, zagrmje bradonja. Moj je, makar koliko i vaš. Śećaš li se kako me inkognito ubačio neidentifikovanim letećim objektom po sred vile na Gorici? Moraš se śećat. Tamo mi je priredio veličanstven doček. Po Crne Gore mi je na pjat darivao. To samo može brat rođeni bratu rođenome.
Tačno je da svetinje nijesu njegove vjere i da mu s te bande nije baš bilo teško da podijeli srpskim popovima crnogorsku tradiciju. Ali žrtvovao se za svetu srpsku stvar. Zgazio je Ustav i sve crnogorske zakone. Bez njega bi se pjevalo Njegoševo: O kukalo srpstvo ugašeno. A ovako, učinje sve da ugasi crnogorstvo iz korijena. To može samo prijatelj i veliki čoek, koliko god politički minijaturno izgledao.
Zamisli se Ramo. Svašto mu kroz veliku glavu prolazi.
Dobro zboriš Prle. Svaka ti je srbosveta. Samo ne znam što ti ne reče „sa najboljim našim“, kad ti je darova Crnu Goru, no sam ja to mora? A meni je samo obeća Otvoreni Balkan. Razumije se, da zatvori tako Crnu Goru, i utuli njeno EU putovanje.
No, reči ti meni, kako da pomožemo klinju, a Ramo brate, opet se od kojekude ču Aca Nevolja? Prepanut od mase naroda svoga, za koji je krvca prolivao, (i opet bi zlu ne trebalo)koja je nadirala sa svakoje strane, s namjerom da ga miče za navijek, jer je dojadio i bogu i narodu, on ne bi da izgubi Crnu Goru ni po koju cijenu. A đe će uteć kad zagusti no u ova crnogorska brda?
Ne bi ni Ramo da je izgubi. Može i njemu zatrebati. I tamo je narod poavetao, pa urla po ulicama ka ovi Acovi po beogradskim. Bi da ga nevoljnika miču.
Jedino se Prle osigurao. Ima đe a ima i kod koga. U kačavendine dvore ili kod brata Pahomija. Tamo se svašta čini, pa ti vrijeme brže prolazi. A može skoknut i kod Jovana, za kojega je đedo Risto govorio da je odan, ali da baš nije inteligentan. A ispade da baš nije ni odan. Jer sve što je činio Risto, ovaj  je po nalogu Prletovom raščinio.
Izbori će. Nije moga da ih spriječi klinjo. Još mu je dvadesetak dana ostalo da napravi kakvu štetu.
Malo li je za dobroga znalca.