Lažov u nastavcima

Piše: Slavko Mandić

Da političari znaju da slažu, nije neka vijest. Ko bi reagovao na takvu konstataciju? Samo to još  nijesmo znali, čuli bi odjeke naroda. Pa oni toliko lažu da mnogi ni sami ne znaju kad govore istinu, a kad laž. A na pitanje zašto onda za takve glasaju, što se svađaja čak i sa familijom, objašnjavajući da su vrijedni jedino njihovi favoriti, pa i onda kada je očigledno  o kakvom se soju radi, odgovoriće vam da od onih vaših nema grđih na ovome svijetu. Pušti zato ptrču o političarima lažovima. Može bit da će neko bačit pogled na tu vijest, mada je prije vjerovat da se ni osvrnut neće. Razlog je što se laž odomaćila i postala pravilo ponašanja. Postala je i neotuđivi dio političara. Čoek, kad rečete, ili laž, dođe vam na isto. Kad taj takav nešto slaže, prirodno je da za to nikoga nije briga. To vam je kao kad objavite da je pas ujeo čojka. Pa što onda? Ni prvi, ni potonji put. Ali je već mnogo drugačije ako pročitate da je čoek ujeo kučka. E, to je već priča oko koje će se javnost okupit da zauzme jedinstven stav. Biće organizovani okrugli stolovi, simpozijumi, televizijske emisije. Govoriće se o ugroženosti kučaka. O zakonskim rješenjima koje treba usvojiti za zaštitu pasa svih rasa. Ugrizni pasojed će biti bačen na stub srama.

O ovoj pojavi bi se možda moglo još koja prozboriti, ali ostaje otvoreno pitanje kako spojiti ovu priču i dovesti je u direktnu vezu sa Milojkom Spajićem, čija ga je laž koštala kandidature za preśednika države? Jer Milojko nije izio kučka, ali je njegova laž toliko snažno odjeknula, da je postala nadlaž. Što će reć laž iznad svake druge. Laž na kile. Onakva kakvih nema na bogatoj političkoj tžnici laži, čak ni onda kada je opšta rasprodaja svih vrsta lažavina.

Dobro, ufaćen je u laži. Ufatio ga je Medo. Mislio je Milojko da se niko osvrtat neće na ono što lider Pokreta za promjene zbori. Jer on toliko toga reče, da je teško vjerovat da istinu zbori. A najčešće to što reče jeste živa istina. Znao je to Spajić i ćutao je misleći da će ovoga proć volja da se oburdava na njega. I da mu neće niko povjerovati da je prevario javnost i sve državne institucije da nije mogao po zakonu ni biti izabran za ministra a kamoli  biti kandidat za šefa države.
Nije mogao ni učestvovati na izborima, što će reći da će morati da se preispitaju sve odluke koje su donesene u vrijeme njegovog ministarskog trajanja. E to je vijest i tu se nalazi veza sa onim kučkom sa početka priče. Izio ga je Spajić, bez sumnje. Dobro je zagrizao.

Ali, pored lažljivosti kojima su brojni političari obdareni, tu je još i naramak bezočnosti, nevaspitanja, osionosti, beskrupuloznosti. Opet je najbolji primjer preśednik Pokreta Evropa sad. Baš je debelo slagao, sad je svakome jasno. A onda je, kao čoek evropskijeh shvatanja, vlastitu laž priznao. Ne može poštenije. Drugi bi prećutao, ali ovaj novi politički događaj na crnogorskoj društvenoj sceni govori da i među lažovima ima etike. Svašta je nesuđeni kandidat učinio da mu DIK ne oduzme kandidaturu. Čak je najavio i tužbu protiv Meda. Jer je po njemu Medo slagao da je on lažov i da ne može na izbore u Crnoj Gori. Može u Srbiji đe je i nastanjen i đe ima to pravo, poručivao mu je uporno lider Pokreta za promjene. Ali u Crnoj Gori neće, jasan je bio idejni i stvarni pokretač ovoga zabrana.

Kada je postalo jasno da više nema zbora i da mu je previsok  Milov škanj, opštedruštveni prevarant se odlučio da novinarima objasni svu njegovu moralnu težinu i etiku na kojoj bi mu pozavidio i civilizovani zapad. I bi, bez sumnje. Jer na te bande niko nikad ne bi mogao da shvati da se neko usudio da slično učini. To bi tako i prošlo.
Đe to da učini neko, je si li ti pošašavio, čulo bi se širom Njemačke, Danske, Španije, Turske pa čak i Rusije. Ali iz nekog razloga ne i Singapura i tamo đe je posrnuli kandidat boravio. Ko zna zašto? Neka se time DIK bavi.

Kao da je učinio dobro djelo za koje se dodjeljuje najmanje Nobelova nagrada, Milojko je javno saopštio da njega nijesu pobijedili. Onda se ispravio da onda jesu u bici ali ne i u ratu.
Jesu, jesu Milojko. Pobijedile su te vlastite laži. Danas se zbog tebe i Evrope sad Crna Gora stidi pred Evropom. Ko bi to nama na prijesto da śedne.
Bezočnost nema kraja, to je konstatacija koja je izvedena iz svakodnevno prikupljenih činjenica. Zato je, kao da se ništa nije desilo, Milojko najavio da navija za druga mu Jakova, da je on njegov favorit i da će bez sumnje pobijedit.
Minhauzen grande, ekspert crkve Srbije koja ga je odnekud dovukla i dala mu zadatak, sad saopšti kako je spreman i Demokrate da podrži. A samo nekoliko dana ranije, Bečić je, zbog Spajićevog i Milatovićevog ignorisanja njegove ponude da zajedno učestvuju u trci za crnogorskog preśednika, saopštio da je Evropa sad zatvorila vrata za dogovor.

Ništa čudno jer što su koalicioni partneri jedni drugima govorili, i što su jedni o drugima javno zborili, ni pas s maslom polizao ne bi. I to u Crnoj Gori đe je riječ imala posebnu težinu i značenje.

Objašnjavajući medijima kako ga je neodgovorni advokat doveo u ovakvu situaciju, ne znajući da mu time pravi problem, Spajić je saopštio da je, kada se  vrnuo u Crnu Goru kao samosvjesna i odrasla ličnost odlučio  da bi trebalo da vrati državljanstvo koje je dobio kao tinejdžer.
Taj oblik državljanstva nije poznat, ali treba vjerovati Spajiću. Dokazao se. Ne jednom. Više puta.
Zanimljivo je da je on odlučio da vrne državljanstvo Srbiji kad je u Crnoj Gori postao vlast.  Opet je Spajić sam sebe ufatio u laž. Jer zakon kaže da on ne može ni na izbore ni obavljati  javnu državnu funkciju ako ima državljanstvoi druge države.
Sad treba provjeriti i ostalu družinu iz redova Evropejaca. I ostalih, naravno. Koliko ih je na tu srbijansku bandu, sam bog zna. A morali bi DIK i policija, makar po službenoj dužnosti.