Vrtiljotka

Piše: Slavko Mandić

U vladi u kojoj bude URA neće biti DPS-a i tačka, poručio je Filip Adžić, potpredsjednik Građanskog pokreta URA. Ovo je da zaplačeš od muke. I to ne zbog toga što neće biti DPS-a, nego kad o tome odlučuje nekakva presamićena URA koja, poput SDP-a, po opštinama, zarad vlasti, ljubi skute klerošovinistima i sa njima gradi „bolju“ budućnost Crne Gore. To je kad su malo desno, jer valja ufatit što se ufatit može, a lijevo će kad treba saopštavat Evropi koliko su snažno na EU putu. Ovo malo sa četnicima i njihovim popovima je zbog pomirenja. Oni su se poljubili u, tamo đe treba, i sad bi nekako da naćeraju i ostale da to urade. Ali, ne ide to baš tako. Možda će foteljama izblefirat Jokovića da šede u Majbaha pa da i on bude naprasni Crnogorac, ali SNP sigurno neće. Jer, njihov srpski nacionalizam, plus svetosavski, osim kad su u pitanju duboke fotelje, ništa drugo ne može poljuljati.
Muka ufati čovjeka kad čuje kako grmi Cetinjanin Adžić čiji obraz nije crvenio ni kad su su mu stradali sugrađani od bojnih otrova i svakakvog zuluma do zuba naoružane policije, koju su na njih poslali njegovi UR(L)AŠI. Ovo je jeftini štos kojim Adžić treba da poruči neodlučnom SNP-u da se ne śekira oko toga vrće li se Milo na mala ili velika vrata. „Mudri“ Adžić i njegov nešto mudriji biočki Dritan, utemeljeni antiputinovac na balu vampira saopštiće koliko je iskreni protivnik ruske agresije na suverenu Ukrajinu. I otputovati u London. Da ga vide Evropljani kad spušte pogled od srama što su Crnoj Gori napravila. Uključujući Džonsona, brata blizanca domaćem Krivokapiću, i po stasu i po glasu.

Može se DPS-ovim pojedincima iz bivše vlasti spočitati dosta toga. Odnarođeni, sa glavama koje gađaju u nebo, postajali su najopasniji po sebe same. Naravno, i za one koji Crnu Goru ljube, jer su znali da će pokušati da je satre nakakva nadolazeća jadovlast kojoj je Adžić bio barjaktar. I još je, sve dok mu Dritan ne zauzme novu busiju. Zamjerali smo bivšima s pravom što Crnu Goru nijesu postavili na zdrave noge. Što su više voljeli vlastite privilegije od države u koju su se lažno zaklinjali. Što nijesu izgradili jake institucije koje bi bile sposobne da se odupru svakom nadiranju zlog nauma. Ali Adžiću, oni su za vas bili GOSPODA. U svakom smislu. Oni su umjeli da govore, da predstavljaju svoju zemlju, da budu ravnopravni partneri u svakom razgovoru, a ne nekakve političko-moralne potleušice od kakvi danas i ovi međunarodni skreću pogled. Jer niko ne želi nedostojnog pa da ga ima čak i na svojoj strani. Za vas su bili gromade u svakom smislu. I onda i sad. A vi sve što možete je da se iza njih oglašavate prepoznatljivim onomatopejama.

Vidio je vjerovatni dosanjani premijer Dritan da bez Mila ne može završit rabotu. On mu je bio jedina šansa da bude mačak sa goveđom glavom, od koje se sve manje vidi i među svojima. Posebno nakon biočkog procesa, koji je zgrozio EU ambasadore, koji čudom nijesu mogli da se načuda u kakvom se to društvu našao nekadšnji njihov generalni miljenik. Nije to toliko bilo neočekivano jer je Dritan ponašanjem dokazao da je malo tamo a malo ovamo, za svaki svetosavski slučaj. Jasno mu je da je on figura u kolu koje ne vodi on već upravo Milo.
Vidio je Dritan i odnos zapada prema državniku Đukanoviću, kome su se priklonili kao jedinom zdravom rješenju i pouzdanom partneru. Ali URA lider misli i na prestojeće izbore, pa zbog toga želi da se distancira od nekakvog DPS angažovanja. Dakle, on ipak računa na litijaški blok više od procrnogorskog. Njemu je važnije što će reći Demokrate i FRONT, popovi i popadije, putinovci i vučićevci, ciljajući to biračko tijelo kao moguće buduće izvorište za napajanje vlastitog političkog djelovanja. Ali, Abazović ne vidi da vrtiljotkom kojom je naučio da se služi varajući sve strane u procesu, kao što ima svoj početak, ima i kraj. A on može da bude bolan toliko, da jednog dana za sebe može politički da čuje: Bio jednom jedan Dritan.

Nema potpreśednika Vlade i budućeg premijera, nadam se kratko vrijeme, da se javno oglasi na bezakonje Strahinje Bulajića koji je zaprijetio da ne da Skupštinu poslanicima. Toga još nije bilo od onoga Krivokapića do danas. On kao koordinator bezbjednosnog sistema, ćuti i kad je u pitanju Bulaićevo šurovanje sa ruskim špijunima. Pa kako neko takav treba śutra da nam bude premijer. Da nas vodi vlastitim suverenim putem u Evropsku uniju koja je, to je jasno svima, udaljenija nego ikada, upravo zbog njegovog obnašanja vlasti.

Zašto Dritan ne bi smio da bude izabran za premijera, leži i u odgovor u na pitanje zbog čega ova prilično nedefinisana ličnost, nije progovorila ni oko jasnog hibridnog rata koji Rusija i Srbija vode protiv Crne Gore. Uz pomoć domaćega korova za koji bi šef svih bezbjednjaka morao da zna.

Vratićemo se na čas u Bioče. U zadimljenoj kafani, zadimljena pjesma. Svako svome jatu leti. Polećela dva vrana gavrana. Ovaj koji je sletio s ove nove strane ideološke promjene serve po diktatu zapada, nije objasnio što je tamo činio? To da je ispunjavao dato obećanje, mačku o rep. Ispunjavao jeste, ali nalog jasnog nalogodavca čija se ne poriče.

Zato gospodo poslanici polako sa izborom. Tačno je da nam se žuri, da državu vrnemo na pravi kolosijek, ali da li sa ovim mašinovođom ta lokomotiva može da se pokrene?

Rekao bih ne pa i da je sudnja URA. U koju nas upravo ovaj i ovakav može odvesti zasigurno.