Marin Čižek: Fali mi more i jedrenje, tužan što je Ljuta pusta ovih dana

Pandemija izazvana Covidom 19 pokazala je umijeće i inventivnost ljudskog uma i spremnost  čovjeka da nastavi život koristeći sve moguće alate koji su mu na raspolaganju. Svakako najvažniji je internet koji je omogućio da se nastavi školovanje, čitanje, učešće na kulturnim i muzičkim spektaklima, ali i sportskim, od kojih dah zastaje. Jedna od bokeljskih specifičnosti i umijeća koji kreira sportski duh u sadejstvu mora i takmičenja je jedrenje. Nije moguće još uvijek na moru, ali jeste virtuelno.

U organizaciji Jedriličarskog kluba „Delfin“ iz Tivta i komapije „Una”, a uz hosting jedriličara Filipa Franovića iz Kotora, minulog vikenda je jedrena virtuelna tivatska regata UNA Montenegro Cup 2020.

Uz veterane i tradicionalno upsješne jedriličare iz Boke Kotorske posebno se istakao dvanaestogodišnji Marin Čižek iz Ljute, jedriličar JK „Lahor“ iz Kotora i iza sebe ostavio mnogo iskusnije jedriličare.

Jedrenje je za njega veoma lijep i inspiritivan sport, kazao je Marin, gostujući u emisiji “Skalin parapet”.

To je sport koga voli i ne bi želio nikada da prestane.

Jedrenjem je počeo da se bavi od avgustu prošle godine, priča nam ovaj 12. godišnji jedriličar.

Na nagovor kuma Mata Dabovića, sa kojim je jedrio i do sada, upisao se u Jedriličarski klub „Lahor“.

“Prelijep je osjećaj kad se klizi po morskoj površini dok vjetar pomjera jedrilicu, a jedriličar razmišlja kako je najbolje da se kreće, kontrolišući pritom da li je sve odradio kako treba”, priča Marin.

Mladi jedriličar objašnjava da se najbolje jedri ljeti, kad je sunčano, po srednjem vjetru, a more toplo.

On objašnjava nadalje, kako provjerava da li je sve namontirano kako treba, da li jedro dobro stoji, da nije zgužvano.

Marin nema svoju jedrilicu. Ima barku o kojoj se staraju on i njegov tata. Mnogo mu kaže, u ovim danima ograničenog kretanja, nedostaje more. Kuća mu je na morskoj obali, a pravi gušt mu predstavlja jedrenje.

To baš fali, kazao je Marin, nadajući se da će i ovo brzo proći i da će nastavit da jedri i plovi morem Kotorskog zaliva.

U danima kada nema jedrenja, Marin zna da jedri i posredstvom kompjutera.

Tako je pokazao umijeće na virtuelnoj tivatskoj regati, na kojoj je, iako sa samo 12 godina bio bolji i od veterana Ilije Belana i Roberta Farkaša.

Marin nam objašnjava da je igrica Virtual skiper 5 veoma realistična i prosto se vidi da se može primijeniti i u stvarnosti. Takmičenje je prvo počelo treninzima. Takmičari su dobili privatne servere na kojima su mogli da treniraju za kvalifikacije koje su trajale dva dana.

Učestvovalo je, priča najmlađi jedriličar, po 16 jedrilica svakog dana na startu. Stvoreni su dobri uslovi za virtuelno jedrenje. Marin je uspio da se plasira u finalnu trku.

Čim je instalirao igricu, otišao je na sve dostupne tutorijale, da bi vidio kako se pokreće jedrilica i koja su sve regatna pravila, što mu je značajno olakšalo učešće na takmičenju. Iako se radi o igricama, može se  dosta toga naučiti o jedrenju i pravilima ovog sporta, priča Marin.

U situaciji kada se mora upražnjavati virtuelno, jer je stvarno zbog koronavirusa još nedostupno, ovaj mladi jedričar kaže da se u ovim teškim vremenima moraju poštovati odluke nadležnih, socijalna distanca, redovna higijena, kako ne bi imali policijske časove i kako se ovo stanje ne bi produžilo.

Sviđa mu se što ne mora da ide u školu, ali objašnjava da je savladao on line učenje, koje je dosta teško, jer đacima šalju mnogo materijala koji za određeni vremenski rok moraju da nauče.

Marin se nada da će popraviti neke ocjene putem platforme.

Na Ljutoj, koja je pravi biser Boke Kotorske, ovih dana je pusto, kaže on.

Nema nikoga, a u ovo vrijeme je bilo živo i prepuno ljudi. Našem sagovorniku osjeća se žal u glasu što još uvijek ne može da se druži s morem i što je Ljuta neobično pusta.