Agonija jednog propadanja

Agonija jednog propadanja

Piše: Slavko Mandić

Trebalo je vremena da „oslobodioci“ počnu da pucaju po šavovima. Popovi su ih  doveli na vlast, pokupivši ih onako sˊ ulice dok su litijašili crnogorskim gradovima, dokazujući na djelu svu raskoš šovinističkih naboja. Uzdali su se u njih mantijaši, vjerujući da im je kleročetnička nabujalost dovoljna preporuka za realizaciju plana dugo već pripremanog u kužinama srbijanskog psihotičnog vožda. Mislilo se da su domaći uslugari sasvim dovoljni sprovodnici vlasti, računajući na činjenicu da njih niko nizašto nije i neće pitati. Nijesu tada znali da je jedini kvalitet odabranima pretjerana servilnost i da je ipak za vršenje vlasti, kakva god da je, neophodno imati makar zeru znanja i obrazovanja. Ovi, to nijesu imali, što je bilo vidljivo na prvi pogled.  Mega trend diplome, kojima se većina kitila, proizvodile su „raskoš“ generisane gluposti, u potpunosti lišene smisla,  što će reći da odabrani kolektivitet (pre)malih mozgova nije moga znati što sˊ dobijenom vlasti da čine. Kako god to zvučalo, pokazalo se da se ipak radi o družini koja je naučena da bude opozicija, bez ikakve odgovornosti, ali sa dovoljno agresivnim neznanjem u akciji. I ništa više od toga. Zato je sve ovo vrijeme „vladavine“ (čitaj otimačine) bila zbunjena, sˊ nestrpljenjem čekajući da se ova kratkoročna epizoda konačno završi. Kako bi opet mogli da zaigraju litijaško kolo, obećavajući bradonjama obje vrste, da će im na pjat priložiti sve ono što je još od Crne Gore ostalo.  Uz poj tice kukavice, ili crnoga gavrana, možda bolje vrane, koja će zakukati, svakodnevno puštajući suzu žalosnicu za ugroženim srpstvom vaskolikim. Ufaćeni u vlastito kolo dva puta po dva SS, čije značenje nikad nijesu mogli razumjeti, a kamoli primijeniti u praksi (Samo sloga Srbina spašava) odomaćeno crnogorsko srpstvo je rađe išlo sa sloganom „Spremte se spremte…“ odakle je izvjesni Dario, pljevaljski malograđanski toboš humanista, naučio naizust, za sva vremena srbijansku junačku melodičnost „Od glave Zete do grada Spuža“. Ovaj gorostas ničega, sramotni gradonačelnik Pljevalja, što je dodatno civilizacijsko zastiđe za svaku društvenu zajednicu, otvoreno poziva sve Srbe da u neđelju, 28. juna, obilježe Vidovdan skandaloznim pjesmama „Leleču Turci, kukaju bule“ i „Udrite braćo, srpstvo je naše“, koje  imaju jasnu nacionalističku i antimuslimansku simboliku. Ovom ljekaru, koji na sreću pacijenata nije u struci, nije prvi put da šalje opasne šovinističke poruke pripadnicima druge vjere i nacije. Da je države, ne bi mu se drijemalo.

Ali, nije. Zato mogu da divljaju ovako i sramote ljudski rod.

Na sreću, glupost i neznanje ne mogu dugo na sceni. Mora doći do pucanja, kako rekoh, i to po svim šavovima. Pokazala je to najbolje Podgorica ovih dana, kad je vlast od gotovog načinila veresiju. Preigrala se, očigledno je. Premijer je mislio, ali po običaju nije dobro smislio. Takođe, ni njegova koaliciona partnerka Borovinić Bojović, koja je ostala i bez obećanog ministarstva i bez izazovne fotelje preśednice Skupštine. Sad je u klupi koja ne znači nikakvu privilegiju. Što se ne podnosi baš lako. Propao je plan da se Skupština Glavnog grada blokira i uvede prinudna uprava. To bi značilo da bi sa 164.2 miliona eura raspolagala tročlana ekipa aktuelne vlasti, koja nije baš pretjerano zainteresovana za bilo kakav boljitak Podgoričana. Imalo bi dovoljno novca za predstojeće izbore i za sve troškove koji po Vučićevom oprobanom receptu uz to ide.
Teško je pomisliti kako se danas ośeća PES-ov kormilar?
Vrnuo je opoziciju mimo vlastite volje. A htio je da gospodari. Nije kapac, jasno je valjda sad i njemu. A posebno onome drugome, čiji kandidati koje ne prestaje da predlaže, nemaju baš nikakvu prođu. A uglavnom i nijesu bolji od njega samoga. Ko zna koliko je dana i noći izgubljeno da bi družina Pere kvržice krenula u realizaciju projekta koji će se pokazati kao potpuna glupost.
Evropa sad, Nova srpska demokratija, Demokrate, URA, grupica koju slučajni smatra svojom  i vojvodina kamarila koračaju  uspješno ka svojoj političkoj provaliji.