Nije velik, ali je dobar tehničar

Piše, Sreten Vujović

Naši životi su očigledno postali čista „umjetnost radi umjetnosti“, sa tim što se ova vrsta “l’art pour l’art” nije oslobođena  „vjerskih i etičkih stega“! Dekontaminiraju nas „metaforički“, ubijaju nas „retorički“ i svetosavski „bogobojažljivo“:

„Bješe nekada u zemlji Husu čovek po imenu Jov; i taj čovjek bješe dobar i pravedan, i bojaše se Boga, i uklanjaše se od zla.“ (starozavjetna Knjiga o Jovu)

Pa što ako pogine Jovovih 7 sinova i 3 kćeri!? Ukupno deset!

Slušam priču, mladog, talentovanog pisca Đorđa Šćepovića na Gradskoj TV i potpuno sam saglasan! Mediji su „krivi“ zbog  objavljivanja  slučajeva vršnjačkog nasilja, jer da nema medija, brat Filip bi bio miran; ono što se ne vidi to i ne postoji!? Sve podśeća na infantilnu igru skrivalice kada dijete šakama zatvori oči  i kaže: „Sad me ne vidiš“!

Sasvim je jasno što nije bilo „kuknjave“  zbog prisustva medija u vrijeme  spaljivanja cigareta u nekoj nikšićkoj „furuni“! To je bila samo prva „epizoda“ borbe protiv  organizovanog kriminala, a nastavak željno očekujemo!

Prava prča, Đorđe, kada bi imao ko da je čuje! Mi tu priču već duže živimo pa je ne trebamo ni slušati, jer nas njome svakodnevno truju! Brat Abaz, brat Adžić i seka  Božena ne čuju, a da ne govorimo o Suadi, ne  onoj iz kompozicije „Plavog orkestra“!

Ipak seka Božena se, periodično, baš dubinski srami, kako bi sakupila  dovoljno „kondicije“  za novi sram! „Prokleto žensko“, kažu stari, pa dodaju „stid ženu krasi“! Divota!

Pripadnici „vladajuće većine“ nemaju uši da čuju, različite su nam frekvencije, tako da im ne treba zamjeriti!

Ono što je izvjesno, brat Abaz, moguće pati od  „Hanibalovog kompleksa“! Kad poruši sve mostove iza sebe, uvjeren u  vlastitu moć, povratak treba zaboraviti! Možda je izrazitiji „Napoleonov kompleks“! No, utjeha ipak postoji, što bi rekla  dobro plaćena konkubina:

„Nije velik, ali je „dobar tehničar“!

Tehničar, King Size!