Đe su dokumenta?

Piše: Slavko Mandić

„Đe su dokumenta“?, zaurlao je premijer u tehničkom mandatu Dritan Abazović na sjednici Odbora za bezbjednost i odbranu. Drugi put bio je još glasniji. „Đe su dokumenta“?, vrištao je iz sveg glasa, dok mu je klimanjem glave pofermavao ministar policije Filip Adžić. Preśednik Odbora Milan Knežević je u toku trećeg urlika brata Abaza, možda i prepanut, zamolio da se čudo velje stiša. Kazao je da  nema potrebe i tu se zadržao jer mu „đe su dokumenta“ nije dozvoljavao da završi rečenicu.

Ko zna na koja je dokumenta mislio? Možda na ona koja se odnose na evidenciju duvana koji je lagerovan u Luci Bar a kojih danas nema? Evidencija je poništena nakon što je u maju iz skladišta korisnika Slobodne zone iznijeta sva količina zaliha cigareta i duvanskih proizvoda, i – kako je tada objavljeno – „postala vlasništvo države“, a ,,šverc cigareta klinički mrtav“, kazala je Milena Petričević, nekadašnja v. d. direktora Uprave prihoda i carina. Time se bavi Specijalno državno tužilaštvo, a ima dovoljno podataka o svemu i u Agenciji za nacionalnu bezbijednost. Veliki je novac u igri, a ako išta ne može da se sakrije, onda je to trag novca. On će zapapriti onima koji su mislili da su nedodirljivi i da im niko više dok trajno vladaju, neće ništa moći.
Prevarili su se, jer sve što ima početak ima i kraj. Ko ne plati na mostu, poslovica je, platiće na ćupriji. Svi odreda.Neće ih spasiti ni klanovi ni raznovrsni vučićkoidi, kojima su podređeni.

Strah je ufatio „moćnike“. Otud neartikulisani urlici „Đe su dokumenta“. To bi valjda moglo da se pita mirnim glasom. Civilizovano, kako i priliči čelniku nečega, pa ma što to bilo. Ali ipak, ne svakome. Jer ovaj koji je nama zapao, sposoban je za neku drugu vrstu igranke, od koje država dnevno propada u duboki ambis.

Takav može samo da izaziva haos. Zato ga je smijenila Skupština 19. avgusta, a on, kao da se nije ništa dogodilo, nastavio da rovari i uništava ono što je od njega i njegovih partijskih drugova još ostalo izmučenoj Crnoj Gori. To je za Riplija. On smijenjeni, smjenjuje. Toga nema ni u afričkim plemenima, jer kad nekoga išćeraš, on pokupi stvari i makne se da ga više ne gledaju. Ovaj arlauče i ne može mu se ništa. Neko ili nešto ga štiti. Za sad bar. A on takav štiti svoje, mičući one koji su se usudili da otkriju ko i na koji način krade državu i preprodaje cigarete koje je prethodno oteo iz carinskih skladišta.
O aferi državnog šverca cigareta i tice na grani znaju. Zna se i ko je što činio i kome nikako ne odgovara da se ide u dalje otkrivanje afere, jer se moraju otkriti i ostali počinioci, a onda će oni na (više)godišnji odmor tamo đe je takvima mjesto. Zato smjene koje ekspresno sprovodi smijenjeni premijer, jer je vrh njegove partije, pretpostavlja se na osnovu onoga što je već procurelo u javnost, debelo involviran u duvanski lopovluk, od kojega se puše i nabijaju visok pritisak brojni značajni funkcioneri njegove političke organizacije. Za nekoliko dana će lokalni izbori. Od njih mnogo toga zavisi. I to je razlog ovog cirkusa koji nam svakodnevno priređuju pomenute štetočine.

Ipak, mora se priznati sposobnost pljačkaša duvana, čija je humoristička skaska dugo pripremana. Ona pripada fenomenološkom pristupu kreativnog razvoja procesa stvaranja planskog lopovluka, koji je morao da donese ćar i političku i finansijsku.

Duhovito izvedena akcija pljačke šlepera cigara pokazala je sposobnost Abazove političke partije da može kad oće da u oči slaže i da istovremeno ima i onih koji će im tu laž prihvatiti kao istinu. Navodni borci protiv korupcije ogrezli su do balčaka u smutne rabote. Drugo i ne umiju, ukoliko se izuzmu ruski špijuni, srpski popovi, domaći izduvni gasovi koji zagađuju javnost i prirodu, svojim prisustvom i djelovanjem.

Ovima i njihovim koalicionim partnerima Demokratskom frontu mislena imenica je kako smijeniti Mila? Kako zaobići pravni sistem i regule, jer Ustavnog suda nemamo da kaže javno koliko im je nasilnička ideja smjene avetan projekat. Ali možda i to može silom? Viđećemo.
Neće trebat neko silno vrijeme.