Za 24 sata Vučićev inboks je eksplodirao: Svet ga upozorio zbog terora i poručio da njegovi batinaši nisu heroji

Autor: Filip Đorđević  Nova.rs

Na adresu predsednika Srbije i režima koji predstavlja je stiglo čak pet poruka sa Zapada koje mu nikako ne idu “pod ruku”. Kritike su se ticale svih mogućih tema, a najglasnije su bile one po pitanju spoljne politike, studentskih zahteva, ali i afere oko Generalštaba. Da je nezadovoljstvo Zapada stanjem u Srbiji postalo sve jasnije, slažu se i sagovornici Nove, ali upozoravaju da tek ostaje da se vidi da li je ovaj značajan politički činilac u potpunosti izvukao stolicu Srbiji.

Da Evropska unija i SAD nisu više toliko naklonjeni režimu u Srbiji svedoče poruke koji su stigle na adresu vlasti u roku od samo jednog dana. Komesar UN za ljudska prava se sastao sa studentima rekavši da se “njihovi glasovi moraju poštovati”. Na to su stigle i poruke iz Strazbura, doma Evropskog parlamenta, odakle su evropske Socijaldemokrate zatražile od institucija EU da razmotri uvođenje sankcija za pojedine političke figure. Usledile su i reči izvestioca EP za Srbiju, Tonina Picule, nisu bile preterano ohrabrujuće za vlast. Najjači udarac je verovatno stigao iz Brisela, kada je visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas napravila veliki presedan i odlučila da, uprkos tradiciji i onome šta je uradila sa drugim visokim predstavnicima država, samostalno održi konferenciju za štampu. Na kraju je u istom danu stigla i poruka iz Sjedinjenih Američkih Država, sa jedne od najvećih televizija MSNBC koji je emitovao desetominutni segment u popularnoj emisiji o korupciji u Srbiji, studentskim protestima i autoritarnom režimu.

Naznake promene odnosa prema vlastima u Srbiji krenule su pre nepunih mesec dana, izveštajem Tonina Picule o Srbiji, koji je potom i usvojen, pa preko reči Marte Kos koja je rekla da je neophodno da „radite sa EU na reformama, kako bi članstvo u Evropskoj uniji bilo moguće“, i sve do najnovijih kritika i skandala. Indikativna je i činjenica da je Kaja Kalas vlastima u Srbiji poručila da “stotine hiljade demonstranata u Srbiji traže da se ispuni ono što traži i EU”, kao i da “ne razume zašto je neophodno za nekoga da stoji rame uz rame sa nekim ko vodi temeljan rat u Ukrajini”. Međutim, sreda, 21. maj, bio je posebno dan za predsednika Srbije.

Disonantni tonovi sa Zapada

Nakon vesti da će se Kalas javnosti obratit sama, stigli su disonantni tonovi iz doma Evropskog parlamenta, tačnije više njih. Upečatljiva je kritika evropskih socijaldemokrata, koji su tražili od institucija EU da razmotre mogućnost uvođenja sankcija pojedinim političkim figurama u Srbiji, koje ne poštuju osnovne postulate ljudskih prava. Grupa u Evropskom parlamentu pod nazivom “Prijatelji Zapadnog Balkana”, su u svom saopštenju naveli da pružaju podršku studentima i građanima u Srbiji i da izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog pojava u sistemu na koje ukazuju protesti.

Tim tonovima se priključio i Picula, koji je o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću rekao da su mu nastupi postali “sve bizarniji”, dodavši da je počeo da “očigledno gubi kontrolu nad pojedinim segmentima u samoj Srbiji. Naravno, za duboku polarizaciju u kojoj se zemlja nalazi mesecima Aleksandru Vučiću su krivi svi – osim njega i ljudi kojima je okružen“. Međutim, nije Evropska unija jedina adresa odakle dolaze kritike na račun vlasti.

Ne ide režimu “na ruku” ni desetominutni prilog koji je emitovan na američkoj državnoj televiziji MSNBC, gde je poznata američka voditeljka Rejčel Medou otvoreno kritikovala režim, usput pokazujući veličinu studentskih protesta, ali i koliko je u Srbiji korupcija uzela maha. Ona se u svom proširenom segmentu većinski bavila slučajem Generalštab, rekavši da “(Donald) Tramp i (Džerad) Kušner dobijaju dozvolu da sruše nešto što je za Srbiju kao Maunt Rašmor, da bi izgradili luksuzni kompleks – dok obični ljudi umiru pod urušenim železničkim stanicama”.

“Autoritarni lideri i diktatori su uvek, uvek korumpirani. Zašto mislite da žele da ukinu vladavinu prava? Da ne bi morali da poštuju zakone – jer su korumpirani. Uvek i svuda – diktatori kradu od naroda. To je pravilo. To je aksiom”, rekla je voditeljka Medou.

Tokom tog dana stigla je još jedna poruka iz Njujorka, konkretno od strane visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava Folkera Tirka, koji se u Beogradu založio za jačanje nezavisnosti sudstva i mehanizama zaštite ljudskih prava u Srbiji, usput istakavši i važnost autonomije univerziteta. On je dodao da je “impresioniran energijom studenata”, te da se njihovi glasovi “moraju čuti”.

„Impresioniran sam energijom i entuzijazmom tih mladih ljudi. Iskazali su mi snažnu želju za slobodnim i demokratskim društvom i žeđ za ljudskim pravima. Njihovi se glasovi moraju čuti i moraju biti poštovani“, rekao je visoki komesar UN.

Diplomatski gafovi Vučića

Prethodnih dana su se ugledni strani mediji, poput Njujork Tajmsa i nemačkog Špigla, su se bavili aferom Generalštab i falsifikovanjem dokumentacije. Ipak, pored ove afere koja se sve više direktno tiče Amerike. Takođe, dosta medija je prenelo i Vučićevu posetu SAD-u, odnosno njegovu odbijanje, a potom i prijavu pod lažnim imenom “Aleks Vuči”.

Pored skandala na Zapadu, više je odnos dve strane prodrmalo ono što se dogodilo na Istoku, konkretno u Moskvi 9. maja. Tada je Vučić otišao na Dan Pobede u Moskvi i usput se sreo sa mnogim autoritarnim kolegama. Međutim, od strane Evropske unije je bio dočekan uz mnogo disonatnih tonova, upravo zbog agresije koju Rusija vrši nad Ukrajinom od 2022. godine.

Milan Igrutinović, iz Instituta za Evropske studije za Novu kaže da je Ukrajina prioritetna “briga” Evropi, kako zbog toga što je to masovni bezbednosni izazovi, tako i zbog toga što predstavlja “praktično smrtnu opasnost za Ukrajinu”. On navodi da je Vučić svojim odlaskom u Moskvu mnogim evropskim zvaničnicima potvrdio sumnje koje su postojale u odnosu Srbije i Rusije.

“Srbija je često gledana kroz prizmu bliskosti sa Rusijom i taj aspekt je bio praćen od strane EU, gomila političara je prosto gledala kroz taj filter. Sa tim simboličkim činom odlaska u Moskvu mislim da je prelom u glavi evropskih političara već napravljen. Samim tim su smanjena očekivanja u proevropskom očekivanju od ove vlasti. Sa time i sa tim duhom vremenom ulazimo u nešto drugačije odnose sa EU koji će se svesti na šturo, hladno i očekujuće od Srbije”, objašnjava Igrutinović.

S’ tim se slaže i spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić koji kaže da je put u Moskvu doprineo rastu tih kritika, ali dodaje da su i studenti sa “svoje strane maksimalno i značajno doprineli da ovo što se dešava u Srbiji privuče pažnju svetske javnosti.”

“Jer mnogi koji bi u Evropi i ćutali u vremenima ruske agresije ne mogu tako lako ćuteći da pređu preko činjenice da Vučić stoji na tribini zajedno sa agresorom i u grupi sa svetskim autokratama gde je samo Kim Džong Un falio. Tako da je to bio potez koji je svakako doprineo i doprinosiće pojačavanju kritika i preispitivanju svega što se u Srbiji radi. Studenti su sa svoje strane maksimalno i značajno doprineli da ovo što se dešava u Srbiji privuče pažnju svetske javnosti. Jer Srbija se nije pominjala često u svetskim medijima, a sada imamo seriju članaka i emisija koja svakako, što se Vučića tiče, više ga nego nerviraju”, kaže Jakšić.

“Klasteri se valjaju ulicama”

Kada su u pitanju studentski podvizi, Igrutinović objašnjava da njihov neposredni efekat nije bio preterano ispraćen medijski unutar same Evropske unije, samo zato što oni imaju veće probleme, ali da je simbolički izuzetno značajno to što su biciklisti išli do Strazbura i maratonci do Brisela. On objašnjava da unutar same EU postoji jedna sumnjičavost, zbog manjka zastava same Unije, ali navodi da su zahtevi suštinski u duhu evropskih vrednosti.

“Traži se borba protiv korupcije, vladavina prava, neki civilizovani odnos vlade prema ljudima, to je sve u duhu one rečenice da se ‘klasteri valjaju ulicama’. To neko razume, a neko ne. Ekspertske grupe, NVO i slični razumeju, dok sa druge strane je upitno koliko se političari bave nama. Bili su zanimljivi na taj način jer su ukazali na to da se u Srbiji dešava nešto, na šta bi šire političke grupe u Evropskoj uniji, dakle ne samo u Briselu, već i iz država članica koje su zainteresovane za proširenje i stanje demokratije prosto obratili malo više pažnje na Srbiju i to je korak u dobrom smeru”, kaže Igrutinović.

Sa druge strane, Jakšić navodi da su pored studenata i sama promena postave unutar Evropske unije dosta uticali na odnose sa Srbijom. On objašnjava da vlast i dalje uspeva da “održi ravnotežu”, ali da polako “gubi podršku”, jer su glasovi protiv vlasti sve glasniji. Naime, on navodi da je preokret u samoj Uniji počeo onda kada je Vučić izgubio svoje saveznike, poput Miroslava Lajčaka, Vladimira Bilčika i Olivera Varheljija. Jakšić kaže, da su oni bili deo Evropske narodne partije, čiji SNS pridruženi član, a da su oni zamenjeni Liberalima ili Socijaldemokratama, što su Marta Kos, Kaja Kalas i Tonino Picula. On dodaje da je tada bilo jasno da će se promeniti odnos prema Srbiji, što se vidi i po primerima sa kojim su se susreli i studenti.

“Bilo je jasno da će se od tada promeniti odnos prema Srbiji i da će se konačno čuti ti kritički glasovi koji su više nego nedostajali kao podrška borbi za demokratiju u Srbiji. To smo imali prilike da sada vidimo i po ovim biciklističkim i trkačkim maratonima kada su to bile očite manifestacije. Ne samo da su pozdravili gradonačelnici nemačkih gradova nego i austrijska ministarka inostranih poslova, što je bila jasna manifestacija tog jednog izmenjenog raspoloženja u delu Evropske unije. Sa druge strane Vučić i dalje ima podršku visokih zvaničnika, pre svega Ursule fon der Lajen i ima podršku zvaničnog Berlina i Pariza, što je rezultat njegovih dilova koje je pravio, što oko litijuma, što oko rafala. Tako da on i dalje balansira, a ono što je novo je da se prvi put čuju kritike”, zaključuje Jakšić.