Vojo Žanetić: Korona nije samo medicinska, već i društvena bolest

Korona gubi snagu, reklo bi se. Sve je manje oboljelih a više izliječenih. U Srbiji je nedavno ukinuto vanredno stanje. Da li se sada lakse diše, pitamo našeg prijatelja iz Beograda Vojislava Voja Žanetića, satiričara, kolumnistu, scenaristu i pisca, diplomiranog komunikologa i profesora na Fakultetu za medije i člana ekipe kultne tv emisije PLJIŽ, zajedno sa Dragoljubom Mićkom Ljubičićem i Dragoljubom Dražom Petrovićem.

U Beogradu je situacija pod građanskom kontrolom, što u prevodu znači da ono mjera što zvanično nemamo, ljudi gledaju da ih se pridržavaju koliko je moguće sami. To je jako teško u velikom gradu, u kome ne možeš a da se ne ne služiš javnim saobraćajem, da ne ideš u tržne  centre, samoposluge, crkve…

Epidemija je, smatra Žanetić, neka vrsta mješavine medicinske i društvene boleti, u stvari, ona mu dođe kao neka vrsta zbira između jačine virusa i intenziteta međuljudskog saobraćaja, od autobusa, preko posjeta i sjedenja u kafiću.

Ljudi se, kaže on, malo više šetaju nego ranije.  Lijepo je vrijeme, nije prevelika gužva. U autobusu nema previše ljudi i, sve u svemu, čuvamo se sami, kaže naš sagovornik.

On je, na početku sve ga ovoga imao ideju da će priča oko korone da se završi onog momenta kada Svjetska trgovinska organizacija bude ušla u Svjetsku zdravstvenu organizaciju i da će reći svima: ajte vi sad polako kući, pošto je džaba da se trudimo da nam zdravstveni sistem ne pukne od velikog broja oboljelih, kad će da pukne od velike količine nestajanja para i ekonomije u cjelini.

Na toj klackalici, između toga da moramo da radimo i da moramo da budemo zdravi, mi ćemo u narednom periodu da radimo ono treće, ono što niko nije predvidio, a to je da ludimo, objašnjava Žanetić.

Ovo kao da je ispalo da je koronavirus nešto viši za mozak nego za pluća, pa sad imamo veću količinu ovih ljudu koji se ponašaju čudnije nego obično, posebno na javnoj sceni.

Na pitanje koliko nam je virus pomogao da neke stvari definišemo i otkrijemo više nego što je to bilo do sada, Žanetić je kazao da on nije  nije pripadnik te grupe ljudi koja tvrde da će, kada se epidemija završi, sve biti drugačije, ili neće biti isto kao prije. Ja pripadam jako maloj manjini, ili sam čak i sam u njoj, jer smatram da će sve biti istije nego što je bilo. To znači, objašnjava Žanetić, da će luđi biti luđi, da će siromašni biti siromašniji, a bogati bogatiji, pametni za nijansu pametniji, a gluplji, kojih ima daleko više, da će biti gluplji nego što su bili do sada. To bi odprilike bila posljedica ove epidemije koja, ponavlja Žanetić, nije samo medicinska već i društvena bolest. Moguće da ćemo mnogo manje posljedica imati od ovih društvenih, od tog da će sve biti istije, jer to kad je istije je mnogo nezgodno, smatra  Žanetić.

Da li je sadašnja situacija u Beogradu i Srbiji, udarenje u šetrpe, lonce i poklopce kao i paljenje baklji po beogradskim krovovima nastavak žustrije predizborne kampanje i tokom samog trajanja pandemije?

Na ovo pitanje Žanetić odgovara da onaj ko se bavio političkom kampanjom, baviće se još političkijom kampanjom, nego što je to bilo do sad. On se prisjeća pravila iz vojske, a to je, kad vojska nema šta da radi, daju joj da skuplja lišće. Samo nemoj da misli. I mi, zapravo, ovdje imamo jednu globalnu malu pojavicu, a to je da nikad, vjerovatno, do sada zemaljska kugla nije bila na kolektivnom bolovanju, odnosno na kolektivnom godišnjem odmoru. Sad kad ljudi ne rade uobičajeno svojih osam sati, tih osam sati radnog vremena se pretvaraju u osam sati za šta hoćeš. Nevolja je što to šta hoćeš je u večini slučajeva politika, jer u ponudi nemamo čak ni sporta. U tom smislu bi bilo dobro da se vratimo na posao i da razvozimo djecu po školama i treninzima, da bismo manje mislili o onome o čemu realno ne znamo da mislimo. Ne samo što sada ljudi lupaju u šerpe, ili vise po krovovima sa bakljama za taj svoj mali honorar koji imaju da viču protiv Đilasa i ko zna što sve, nego se pojavila još neka gomiletina svijeta koji su protiv vakcina, ili onih koji su za vakcine, pa onda nekih ljudi koji su primijetili zavjeru, i još mnogo toga objašnjava Žanetić.

„Ja sam se na tviteru našalio i postavio uličnu tablu na kojoj piše ulica žrtava Bila Gejca. Ima jako puno svijeta koji trvdi da će Bil Gejts sve da nas kontroliše mada je, i prije nego što je počeo da nas kontroliše, imao svoj operativni sitem na milijardu ipo kompjutera, tako da ne znam gdje će više da nas kontroliše“, kaže naš sagovornik.

Sve zajedno vraćamo se na priču da je ovo jedno neuobičajeno stanje ljudskog roda. A to znači da ono nije zdravije, već je izbila svaka patologija i time ćemo da se bavimo sljedećih ko zna koliko godina, odgovara Žanetić. Mnogio vremena ćemo provoditi, kaže on, da nađemo novo normalno svoje stanje, a na staro stanje teško možemo da se vratimo.

Na pitanje nude li predstojeći izbori makar naznaku nekog normalnijeg stanja i da li će on na izbore, Žanetić je odgovorio da ne zna što bi on tamo.

Emisija PLJIŽ, u kojoj je Žanetić sa svojim drugarima Ljubičićem i Petroviće, oštrom žaokom i pitkim humorom, emitovaće se  četvrtkom u 21 sat na TV Nova S i do kraja juna biće sedam epizoda. Emitovaće se i posredstvom YouTuba 36 sati kasnije, što znači da će se PLJIŽ moći u Crnoj Gori gledati subotom ujutro.