Rulja pod kapuljačama, noću, šeta gradom, naoružana bejzbol palicama i noževima, i pjevuši šlager “Ubij Turčina!”, što je samo novi refren pjesme koju slušamo od strane agresivnog velikosrpskog naci-šovinizma u posljednjih četrdeset godina njihove “ugroženosti”. Četnički vojvode, bratstva i zborovi, tzv. “srpske” partije i njihovi neosuđeni lideri, lokalni i uvezeni popovi Crkve Srbije mogu biti zadovoljni – stasala je nova generacija nerazumnika, koje će, baš kao one nesrećnike od kojih su napravili saučesnike i zločince u agresijama i pogromima na prostorima bivše Jugoslavije moći da huškaju na svakoga ko im se suprotstavi ili koji im smeta.
Nisam primijetio da pripadnici najevropskije evropske stranke sad – među kojima su i oni koji su nas nedavno ubjeđivali kako je AfD jedna normalna umivena građanska stranka i koji su se oduševljavali MAGA nacionalizmom (da njihovu fascinaciju i strah pred Crkvom Srbije i raznim srpskim nacionalistima ne pominjem) – jasno osudili te izlive histerije i mržnje. Niti se može očekivati da se u tim redovima uopšte razmišlja o odgovornosti institucija i funkcionera. To je jasno još od cetinjskih tragedija. Oni su, umjesto toga zabavljeni dosadnim papagajskim ponavljanjem da je Crna Gora predvodnik u procesu evropskih integracija, pa ne žele i, što je pravi problem, ne smiju da vide i da reaguju na fašizaciju crnogorskog društva.
Zato će jedan da, pardon, blebeće o tome kako je “uspjeh naš identitet”(?!), a drugi će juče dati orden sijaču mržnje i netrpeljivosti, a danas izigravati pravednika koji se čudi činjenici kako se mržnja valja ulicama. Njihov populizam je primitivan i glup, ali i destruktivan i opasan. Oni svakog dana pokazuju da su nedostojni da obavljaju funkcije koje su im zapale i, što je najgore, da su apsolutno nesposobni da spriječe velikosrpske nacionaliste i šoviniste da i formalno preuzmu vlast u Crnoj Gori.
Lj.S: “Ne znam da li ste čuli za RAND institut, ali to je otprilike organizacija koja piše političke i vojne strategije u SAD, čiji se izveštaji čitaju kao uputstva.
Uzmimo, recimo, izveštaj iz 2019. “Overextending and Unbalancing Russia”. Ovaj RAND-ov izveštaj je bukvalno priručnik za strategiju koju smo videli u praksi od početka rata u Ukrajini. Suština je u tome da se Rusija sistematski iscrpljuje kroz preopterećivanje: teranje Rusije da troši ogromne resurse – finansijske, vojne, ljudske – na što više frontova, kako bi se njen kapacitet iscrpio. U suštini, to je strategija indirektnog rata i “izgaranja” protivnika umesto direktnog sukoba. Namerno se izaziva dugotrajno, skupo iscrpljivanje kako bi se protivnik doveo u stanje krize i sprečio da ostvari svoje strateške ciljeve. Dakle, ono što se dešava u Ukrajini nije samo spontani sukob, već primer primene ove vrste “pametnije” sile koja koristi treću stranu da oslabi geopolitičkog rivala.
Onda imamo izveštaj o Iranu koji se čita kao uputstvo za ovaj rat koji smo gledali prošle godine.
Sada su izbacili novi izveštaj o Kini koji poziva na stabilizaciju kinesko-američkih odnosa. Rekli biste: “Pa, oni su se opametili!” I zaista, danima posle ovog objavljivanja imamo vesti o imminentnom trgovinskom sporazumu sa Kinom.
Dakle, imperija je pokleknula?
A da li je? Ili pak samo kupuje vreme dok se fokusira tamo gde ima bolje šanse za prodor?! Moja poenta je da ako čitamo RAND-ove izveštaje paralelno sa vojnim doktrinama, videćemo da dolazi do suštinske evolucije na Zapadu. Rat postaje trajna stvar, a Trampove promene mišljenja “kako vetar duva” samo su deo strateškog zbunjivanja. U stvarnosti, u pozadini se krije koherentna strategija za budućnost u kojoj vladajuća zapadna oligarhija nastavlja svoju globalnu dominaciju i u 21. veku.
Ako ste mislili da će to izgledati kao hegemonija iz 20. veka, Holivud, McDonalds uz poneki rat po periferijama, varate se. Okolnosti su se korenito promenile. Zapadna oligarhija više ne ulaže u održavanje povlašćene srednje klase čak ni kod sebe. Čak i kada govore o reindustrijalizaciji, oni ne grade fabrike kao nekada – sve novce ulažu u data centre. A ti data centri služe pre svega za globalno nadgledanje i automatizaciju, što im omogućava ono što sami zovu “Mosaic Warfare”.
Verovatno ste do sada čuli za kompaniju Palantir (ime je izvedeno iz Tolkinove reči za “svevideću kuglu”, a vlasnik te kompanije je “stvorio” JD Vensa, sadašnjeg potpredsednika a verovatnog sledećeg predsednika SAD). Palantir gradi masivne baze podataka sakupljanjem informacija iz različitih vladinih agencija u SAD, a od skoro i u Britaniji i EU. Sve je to deo “korporativno-državne fuzije” (nekada se to zvalo fašizam). Palantir snabdeva državu platformama za nadzor i analitiku, kao i cloud provajderi poput Oracle, AWS i Azure. Kompanija je uključena u višemilionske ugovore sa vojskom i službama unutrašnje bezbednosti, čime se privatna analitika usađuje u srž obaveštajnih službi i domaće primene zakona. Tako da u SAD ta firma integriše podatke ICE sa podacima o plaćanju poreza, ili u VB digitalnim ličnim kartama, a za Izrael je isporučila i program pod nazivom Lavanda, koji integriše podatke iz različitih izvora, uključujući i društvene mreže, kako bi napravio automatsku listu za odstrel. Od lajka na FB do drona nad glavom prođe par minuta. Videli smo nedavno kako to izgleda u praksi, ali to nije dovelo do velike diskusije među ljudima. Pitate li se zašto?
Dakle, strategija ide otprilike ovako:
Prvo, strateška dvosmislenost – oružje za kupovinu vremena u eri opadanja, gde se namerno stvara neizvesnost da bi se protivnik stalno mobilisao i trošio resurse. Tipa kada Tramp jedan dan zove Putina i objavljuje kraj rata, a sledeći šalje tomahawke.
Drugo, operacije u više domena (MDO) – logika permanentnog iscrpljivanja bez konačnog rešenja, koja održava ratnu privredu i profitne tokove.
Treće, Army Unified Network Plan 2.0 – digitalni nervni sistem koji ceo svet tretira kao jedan integrisani bojni prostor.
I konačno, mozaičko ratovanje – finansijalizacija nasilja gde se rat vodi putem jeftinih, zamenjivih modula umesto skupih Sistema (par vojnika I dronovi, tako otprilike izgleda linija fronta u Ukrajini danas, s tim da prosečam vojnik preživi na jednom mestu ne duže od dva sata). Taj sistem funkcioniše po principu Zero Trust (nultog poverenja) “nikada ne veruj, uvek proveravaj”. Ovaj princip funkcioniše kao epistemologija bezbednosti koja racionalizuje sveprožimajući nadzor. U Zero Trust arhitekturi, svaki zahtev za podacima, bilo da dolazi od vojnika u rovu ili generala u Pentagonu, tretira se kao potencijalna pretnja i mora biti verifikovan.
Ova institucionalizovana paradigma sumnje ne samo da opravdava sveprisutni nadzor, već stvara uverenje da su neprijatelji svuda i da moraju biti predupredeni. I to je prava borba sa kojom se celo čovečanstvo danas suočava.
Mene lično strašno umara što ljudi u Srbiji troše energiju na unutarpolitička pitanja. Svi ekonomski i politički bitni tokovi koji se tiču Srbije se upravljaju van naših granica.
Da smo imali najbolju, najmanje korumpiranu vlast u univerzumu, svejedno bismo propali (kao što ćemo najverovatnije doživeti ekonomski kolaps za par nedelja) kada neko sa strane ima moć da vas na dugme bankrotira (recimo ovim ukidanjem nafte i gasa). I nemojte mi reći da neka druga vlast ne bi prodala NIS Rusima ili zavisila od ruskog gasa, ili ne bi uzela jeftine kineske infrastrukturne kredite. Svaka od tih odluka je u svoje vreme bila savršeno racionalna, a i mi nismo imali nikakve druge ponude. Ovde nema drugog gasa do ruskog. Bez gasa i infrastrukture nema ekonomskog razvoja. Zapadni krediti dolaze po višestruko višim kamatama koje bi nas dodatno osiromašile. Dakle, tu nikada nije postojala alternativa.
Sada trošimo svoje resurse svađajući se međusobno, dok je slika iz ptičje perspektive kristalno jasna. Nalazimo se u sred sveobuhvatnog rata svim sredstvima – i vojnim i ekonomskim i, na kraju, kognitivnim, što je najopasnije, gde nije dovoljno što će vas sa strane bankrotirati i uništiti ekonomiju kako bi se sprečio uticaj rivalskog geopolitičkog bloka, već ćete morati da verujete u priču koja to opravdava. I nažalost, super im ide. Digitalni panoptikon društvenih mreža to omogućava.
U međuvremenu, na Zapadu nestaje srednja klasa, iako postoji ogromna potreba za jeftinim radnicima, koji se uvoze iz trećeg sveta, bežeći od neprestanog rata. Na Zapadu ih čeka sistem u kome će zauvek biti građani trećeg reda kojima se arbitrarno mogu ukinuti sva prava, dok panoptikon širi propagandu da su za sve društvene probleme krivi isključivo imigranti. S jedne strane kako se domaće stanovništvo ne bi dosetilo da gleda gde treba, a sa druge da imigranti ostanu zauvek potrošni i zamenjivi.
U Srbiji danima pričamo o redovima na granicama gde je uvedeno da za ulazak u EU moramo ostaviti sve biometrijske podatke, uključujući skeniranje lica. Trivija kaže da Europol softver takođe dolazi od Palantira. Svi se bune zbog čekanja, ali propuštaju da primete šta to znači – njih će AI kamere pratiti gde god budu prošli i šta god radili.
I eto vam pravog društvenog kreditnog sistema. Plašili ste se Kine?
Ako padnu Rusija i Kina – palo je sve.
PRAVILA KOMENTARISANJA
Komentari se objavljuju na portalu Skala radija. Odgovorni za sadržaj su isključivo autori napisanih komentara.
U komentarima je zabranjeno koristiti uvredljive riječi, psovke i klevete. Neće se objavit komentar koji sadrži ove elemente kao ni tekst komentara koji sadrži govor mržnje. Ukoliko se dogodi propust pa tekst bude objavljen, moderator je dužan da ga odmah ukloni čim ga primijeti ili mu neko skrene pažnju na sadržaj. Neprimjeren sadržaj će biti uklonjen a autor može biti prijavljen nadležnim organima.
Za eventualne primjedbe i sugestije mejl je [email protected].