Vlada nije rekonstruisana u konstruktivnom smislu: Među ministrima i potpisnici Vučićevog pokreta

U sastavu nove vlade, pored starih naći će se i nova imena od kojih su neka manje poznata široj javnosti. Jedno od većih iznenađenja u vladi koja nije suštinski rekonstruisana je Dejan Vuk Stanković, predložen za ministra prosvete u resoru koji inače, godinama unazad pripada Socijalističkoj partiji Srbije. Među novim imenima su i potpisnici Inicijativnog odbora za osnivanje Pokreta za narod i državu, koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Dejan Vuk Stanković – za ministra prosvete

Rođen je 1973. u Beogradu. Završio Prvu beogradsku gimnaziju, diplomirao na Odeljenju ua filozofiju na Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Magistrirao i doktorirao na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Odeljenje za filozofiju, na Katedri za etiku i praktičnu filozofiju.

Od 2000-2003., stipendista Ministarstva za nauku i tehnmologiju. Stručlno se usavršavao na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, Alternativnj akademskj obrazovnoj mreži…

Od 2003. radi na Učiteljskom fakultetu (Fakultet za obrazovanje učitelja i vaspitača), na kome je  vanredni profesor na predmetu Filozofija sa etikom.

Autor je velikog broja članaka iz oblasti etike, filozofije, komunikologije…

Kako prenosi Istinomer, od 2014-2015. godine i u periodu od 2022-2023. godine, sarađuje kao konsultant i analitičar sa agencijom za istraživanje javnog mnjenja i tržišta Faktor Plus. Počev od 2023. godine, stalni je kolumnista dnevnog lista ‘Kurir’, a objavljuje stavove i mišljenja u dnevnom listu ‘Politika’“, napominje u biografiji, a prenosi Istinomer

Kao politički analitičar često nastupa u medijima, najčešće onim bliskim aktuelnoj vlasti. U decembru 2024. godine kritikivao je studentske blokade fakulteta navodeči da imaju za cilj da se ruši država i da kao profesor ne može da podrži studente, jer smatra da sada nisu u pravu.

Krajem 2024. podneo kandidaturu za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Boris Bratina – za ministra informisanja i telekomunikacija

Rođen 1960. u Beogradu gde je završio osnovnu i srednju školu. Navodi da je u mladosti svirao gitaru u pank grupi.

Osnovne studije filozofije završio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 2001. Na istom fakultetu je 2008. i magistrirao, a potom i doktorirao.

Od 2002. do 2012. bio je asistent na Katedri za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini (sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici), docent od 2013. do 2017, a od 2017. je vanredni profesor.

Obavlja funkciju v.d. direktora Instituta za srpsku kulturu Priština – Leposavić.

Kako prenosi Istinomer, na mitingu održanom 24. marta 2009. u Beogradu, povodom 10 godina od NATO agresije na Srbiju, zapalio je zastavu Evropske unije.

Bio je član Upravnog odbora „SNP 1389“. Najavljivao je suprotstavljanje održavanju „Parade ponosa“.

Član je inicijativnog odbora za osnivanje Pokreta za narod i državu, koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Dragan Glamočić – za ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Rođen 1968. godine u Futogu. Diplomirao na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 1992. godine. Na istom fakultetu je magistrirao 1995. godine i doktorirao 1999. godine.

Na Poljoprivrednom fakultetu radi od 1996. godine, kada je izabran za asistenta pripravnika. Docent postaje 1999, vanredni profesor 2004, a redovni profesor 2009. Proveo je godinu dana na studijskom boravku na Državnom univerzitetu u Ohaju.

Autor je, odnosno koautor, tri knjige, jedne monografije i pet skripti. Objavio je više od 150 naučnih i stručnih radova u domaćim i stranim časopisima. Autor je dva kompjuterska programska sistema: programskog sistema „MultiMix“ za optimizaciju obroka, smeša i premiksa koji je vodeći u našoj zemlji i programskog sistem „Sesame“, za određivanje novčane vrednosti hraniva koji se koristi širom sveta.

Član je Američkih udruženja za nauku u stočarstvu i mlekarstvu. Stručnjak je za stočarstvo. Uža naučna oblast mu je ishrana životinja.

Septembra 2013. godine izabran je za ministra poljoprivrede u reformisanoj Vladi. Ovu funkciju obavljao je do aprila 2014. godine kada je formirana nova Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem.

U junu 2024. imenovan je za novog savetnika za poljoprivredu i agrarnu reformu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Sara Pavkov – za zaštitu životne sredine

Rođena 1992. godine u Novom Sadu. Diplomirala je na Departmanu za biologiju i onkologiju na PMF Univerziteta u Novom Sedu, gde je trenutno doktorand i istraživač pripravnik.

Od 2022. godine obavljala je funkciju državnog sekretara u Ministarstvu zaštite životne sredine.

U Srpskoj naprednoj starnci je od 2012. gidine.

Aleksandra Sofronijević – za ministarku građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Rođеna jе 1961. godinе u Obrеnovcu. Diplomirala jе na Pravnom fakultеtu Univеrzitеta u Bеogradu.

Od 2012. do 2014. bila jе pomoćnik ministra građеvinarstva i urbanizma, odgovorna za rad Sеktora koji sе bavi izdavanjеm građеvinskih i upotrеbnih dozvola, еnеrgеtsku еfikasnost u zgradarstvu, građеvinsko zеmljištе, rеpubličku građеvinsku i komunalnu inspеkciju i upravno-pravni nadzor u oblasti državnog prеmеra i katastra.

U pеriodu od 2004. do 2012. godinе bila jе pomoćnik ministra u Ministarstvu za kapitalnе invеsticijе, Ministarstvu infrastrukturе, Ministarstvu zaštitе životnе srеdinе, rudarstva, prostornog planiranja i urbanizma.

Od 1987. do 2004. u Gradskoj opštini Savski Vеnac obavljala jе dužnosti savеtnika, pomoćnika načеlnika i načеlnika za imovinsko-pravnе, građеvinskе i komunalno-stambеnе poslovе. Prеthodno jе dvе godinе radila kao advokatski pripravnik u oblasti građanskog i krivičnog prava.

Nenad Vujič – za ministra pravde

Na čelo minisrstva dolazi sa mesta direktora Pavosudne akademije.

Rođen je u Loznici 1966. godine. Pravni fakultet završio u Beogradu, gde je položio i pravosudni ispit. Od januara 2010. godine obavlja funkciju direktora Pravosudne akademije u Beogradu. Od 2013. godine član, a od 29. decembra 2017. predsednik Komisije za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa. Specijalista za ljudska i manjinska prava, prava izbeglica i raseljenih lica, kao i prava sindikata.

U periodu od septembra 2005. do decembra 2009. godine obavljao funkciju direktora Pravosudnog centra za obuku i stručno usavršavanje. Od januara 2004. godine do septembra 2005. vršio funkciju koordinatora za ljudska prava u Pravosudnom centru za obuku i stručno usavšavanje. U okviru toga bio i član radne grupe za usklađivanje zakona SCG zakonima EU. Od decembra 2001. godine do kraja decembra 2003. obavljao dužnost pravnog savetnika i rukovodioca kancelarije Norveškog centra za izbeglice (projekat ljudskih prava), Niš.

Od maja 2001. godine do decembra 2001. radio kao pravni savetnik i zamenik šefa kancelarije Norveškog centra za izbeglice (projekat ljudskih prava), Kraljevo.

Od aprila 2000. godine do maja 2001. obavljao funkciju pravnog savetnika i koordinatora mobilnih legalnih timova u Norveškom izbegličkom centru (projekat ljudskih prava), Kraljevo.
Od oktobra 1999. godine do aprila 2000. godine radio kao pravni savetnik u Fondu za humanitarno pravo. Pružao pravnu pomoć izbeglicama, raseljenim licima, kao i vodio istragu i izveštavanje o nestanku Srba i kidnapovanih ljudi. Bio zadužen i za kontrolu prava etničkih manjina.

Godine 1997. i 1998. radio kao pravni savetnik u Jugoslovenskom pravnom odboru za ljudska prava u Beogradu.

Jagoda Lazarević – za ministarku unutrašnje i spoljne trgovine

Rođena je 1969. godine u Beogradu, gde je završila Osmu beogradsku gimnaziju. Obrazovanje nastavlja na Studijama poslovne ekonomije i finansija na Webster University u Ženevi i Beču. Kao student generacije, 1991. diplomirala je u zvanju Bachelor of Arts, a na osnovu nostrifikacije Ekonomskog fakulteta u Beogradu iz 1996. godine priznato je zvanje diplomiranog ekonomiste.

Od 1993. do 2008. godine radila je u porodičnoj firmi.

Od 2008. do 2012. godine radila je u Sektoru za bilateralnu ekonomsku saradnju Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, a potom od 2012. godine u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija na poslovima bilateralne ekonomske saradnje sa Nemačkom, Austrijom, Švajcarskom, Francuskom, SAD, Kanadom, Velikom Britanijom.

Od juna 2013. godine do aprila 2014. godine bila je posebni savetnik za ekonomske odnose sa inostranstvom potpredsednika Vlade i ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, a od aprila 2014. godine do oktobra 2020. godine posebni savetnik za ekonomske odnose sa inostranstvom potpredsednika Vlade i ministra trgovine, turizma i telekomunikacija.

Od oktobra do novembra 2020. godine radila je kao šef Odseka za Evropu i prekookeanske razvijene zemlje u Sektoru za bilateralnu ekonomsku saradnju Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Decembra 2020. godine imenovana je za v.d. pomoćnika ministra trgovine, turizma i telekomunikacija za bilateralnu ekonomsku saradnju.

Od novembra 2021. godine zaposlena je u Ministarstvu spoljnih poslova, Sektoru za ekonomsku diplomatiju, a Odlukom Vlade RS postavljena je za v.d. pomoćnika ministra spoljnih poslova za ekonomsku diplomatiju, počev od 11. juna 2022. godine. Od septembra 2018. do februara 2021. godine bila je Generalni komesar Republike Srbije na Svetskoj izložbi „EXPO 2020 Dubai“.

Snežana Paunović – za ministarku za državnu upravu i lokalnu samoupravu

Rođena je 1975. godine u Peći. Članica je Socijalističke partije Srbije od 1992. godine. U periodu 2006-2013. godine obavljala je funkciju Koordinatora SO Đakovica i SO Dečane na koje je u dva navrata imenovana Odlukom Vlade Republike Srbije. Od 2014. godine obavlja funkciju v.d. direktora Apotekarske ustanove Peć.

Bila je članica Upravnog odbora Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, članica Upravnog odbora “YUQS”, predsednica Nadzornog odbora Aerodroma „Nikola Tesla“ i članica Skupštine akcionara Državne lutrije Srbije.

Na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije izabrana je prvi put 2013. godine.

Jedna je od osnivača Ženske parlamentarne mreže i aktivna članica ovog skupštinskog foruma. Bila je članica više parlamentarnih delegacija na međunarodnim konferencijama i forumima.

U prethodnom, četvrtom mandatu obavljala je funkcije potpredsednika Narodne skupštine RS i predsednika poslaničke grupe IVICA DAČIĆ – Socijalistička partija Srbije (SPS), a bila je članica stalne Delegacije u Interparlamentarnoj uniji i predsednica Poslaničke grupe prijateljstva sa Japanom.

Bila je članica Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, Odbora za Kosovo i Metohiju i Odbora za prava deteta, i zamenica člana Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.

U nekoliko mandata bila je članica Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije, a od 2012. godine obavlja funkciju sekretarke Foruma žena Srbije. Od 2017. godine obavlja funkciju člana Predsedništva SPS.

Bela Balint – za ministra nauke, tehnološkog razvoja i inovacija

Rođen 1952. u Ostojićevu. U zvaničnoj biografiji na sajtu SANU čiji je član navodi da je završio Medicinski fakultet Univerziteta u Novom Sadu, magistrirao 1984. godine, a doktorirao 1997. na Medicinskom fakultetu Vojnomedicinske akademije (VMA) u Beogradu. Specijalizacija transfuziologije (1983) i subspecijalizacija hematologije (2007).

Od 1980. godine zaposlen na Institutu za transfuziologiju VMA.

Redovni je član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva od 2008. godine. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) izabran je 2015, a od 2021. godine redovni je član SANU.

U februaru 2024. predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio mu je, povodom Dana državnosti,  Sretenjski orden prvog stepena. Dobitnik je i drugih priznanja.

U martu 2017. potpisao je Proglas podrške predsedničkom kandidatu Aleksandru Vučiću, u kome je navedeno da „650 intelektualaca, umetnika i sportista svojim imenom, znanjem i rezultatima stoje uz njegovu kandidaturu, spremni da se sa njim bore za bolju Srbiju“.

U februaru 2018, pred beogradske izbore, podržao je listu „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd“.

U aprilu 2018. izabran je za predsednika Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

U decembru 2023. pred parlamentarne i beogradske izbore potpisao je podršku listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“.

Član je inicijativnog odbora za osnivanje Pokreta za narod i državu, koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Imena koja neće biti u vladi

Među najznačajnijim imenima koji više neće biti u Vladi su dosadašnji premijer Miloš Vučević, potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin, ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, ministarka pravde Maja Popović, ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović.

Iz starog Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija biće ponovo Siniša Mali, a potpredsednici Vlade biće i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i ministarka privrede Adrijana Mesarović, koji ostaju u svojim resorima.

Na svojim pozicijama iz prethodnog saziva Vlade ostaće i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, ministar odbrane Bratislav Gašić, ministar spoljinih poslova Marko Đurić, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, ministar kulture Nikola Selaković.

Predloženo je da u Vladi ostanu i ministar sporta Zoran Gajić, ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, ministar turizma i omladine Husein Memić, kao i ministar za javna ulaganja Darko Glišić.

N1 Beograd