Pravoslavne i katoličke crkve obilježavaju Veliki petak, stradanje i smrt Isusa Hrista i dan žalosti za sav hrišćanski svijet.
Veliki petak, posljednji najznačajniji dan u nedjelji Hristovih stradanja, biće obilježen posebnim obredima u svim pravoslavnim i katoličkim crkvama.
Isus Nazarećanin car Judejski, kako je zapisano u Jevanđeljima, umro je na krstu u “šesti čas dana”, i tada su se zavjese jerusalimskog hrama pocijepale na pola, sunce se pomračilo i sva zvona su popucala.
Veliki petak je za sve hrišćane dan strogog posta.
Mnogi vjernici u znak žalosti na taj dan ne jedu i ne piju do zalaska sunca.
Na Veliki petak se farbaju jaja i to u crvenu boju koja je simbol nevino prolivene krvi Hristove.
* * *
Crnogorska Pravoslavna Crkva obavještava svoje vjernike i poštovaoce da će u Crkvi Sv Petra Cetinjskog Čudotvorca u Kotoru, bogoslužiti na Veliki Petak u 17 sati.
Na Vaskrs u nedjelju 24. aprila u 6 sati je Jutrenje, a u 8 sati Sveta Liturđija.
Na Drugi i treći dan Vaskrsa Svete Liturđije su u 9 sati i 45 minuta.
* * *
Povodom Uskra, iz kotorskog Biskupskog ordinarijata obavještavaju:
Na Veliki petak u 19 sati su obredi Muke Gospodnje.
Pjeva zbor katedrale.
Na Veliku subotu je Vazmeno bdijenje u 20 sati.
Na Uskrs u nedjelja 24. aprila sv. Misa i blagoslov jela su u 6 sati.
Svečana pontifikalna sv. Misa u 11 sati, pjeva zbor katedrale.
U 19 sati sv. Misa u crkvi sv. Klare.
Mitropoliti Crnogorske i Srpske pravoslavne crkve, Mihailo i Amfilohije, uputili su čestitke pravoslavnim i katoličkim vjernicima povodom predstojećeg velikog hrišćanskog praznika Vaskrsa i poželjeli mnogo sreće, radosti i božanskog veselja.
Mihailo je kazao da „smo stalno svjedoci krupnih društvenih zbivanja, kojima se određuju naše buduće sudbine.“
“Čuvajte ono najsvetije, sebe i svoju porodicu i Crnu Goru, naš zajednički dom. Budite to što jeste, sačuvajte svoje ime, ponos i dostojanstvo” rekao je Mihailo.
Amfilohije je poručio da oko bude daleko od svakog rđavog gledanja, sluh nedostupan praznim riječima, a jezik čist od nepristojnih razgovora.
»Takođe se molimo Bogu Spasitelju našem da učini da se ruke naše uzdržavaju od zlih djela”, kazao je Amfilohije.
On je podsjetio da se ovdje, na zemlji, od Hristovih vremena pa do danas, vrše popisi, po državama, ljudi i naroda.
Vaskrs su čestitali crnogorski predsjednik Filip Vujanović, premijer Crne Gore Igor Lukšić i predsjednik Skupštine, Ranko Krivokapić, kao i predstavnici političkih partija – Demokratska partija socijalista, Nova srpska demokratija, Socijalistička narodna partija i Hrvatska građanska inicijativa.
Crnogorski premijer Igor Lukšić poručio je da u danima Vaskrsa treba promovisati toleranciju, međusobno razumijevanje, i oko najtežih pitanja sjesti i tražiti rješenje.
On je, u poruci objavljenoj na fejsbuku /facebook/, komentarisao najčešće postavljena pitanja na svom profilu, koja se odnose na reformu tržišta rada i proteklog popisa, i govorio o važnosti poštovanja božjih i zemaljskih zakona
“Potrebno je da svi mi koji vjerujemo, prihvatimo da je dobar vjernik onaj koji poštuje božje, ali i zemaljske zakone. Ne može biti bilo koje pojedinačno rješenje sadržano u izboru da ignorišemo zemaljske zakone”, rekao je Lukšić.
On je naveo da treba promovisati toleranciju i međusobno razumijevanje.
“S druge strane, da bismo do kraja promovisali vjeru u božje zakone, treba da prihvatimo da smo različiti, da imamo različite potrebe i da uz stalni dijalog i komunikaciju možemo doći do najboljeg izbora”, kazao je on, dodajući da želi da svi veliki hrišćanski praznik proslave u zadovoljstvu, blagostanju i uzajamnom poštovanju.
“Ovaj praznik simbol je vječitog trajanja istinskih vrijednosti i dodatno nas obavezuje da ojačamo vjeru jedni u druge kako bi zajednički Crnu Goru, učinili državom koja je po mjeri svih građana”, zaključio je Lukšić.
Predsednik Srbije Boris Tadić čestitao je danas poglavaru Srpske pravoslavne crkve patrijarhu Irineju, beogradskom nadbiskupu Stanislavu Hočevaru, sveštenstvu, vernicima i svim građanima veliki hrišćanski praznik Vaskrs.
“Želim da praznične dane provedemo u duhovnom i sveopštem miru, razumevanju i toleranciji među vernicima, prijateljima i komšijama”, kazao je Tadić.
Čestitao Uskrs svima: Boris Tadić ”Poštujući tradiciju i hrišćanske vrednosti čuvaćemo svoj identitet, a samo slaveći život, radom i verom u sebe stvorićemo još kvalitetnije društvo“, navodi se u čestitki predsednika Tadića.
Ove godine, kao i prošle, svi hrišćani slave Uskrs istog dana, u nedelju 24. aprila.
Đilas čestitao Uskrs svim Beograđanima
Dragan ĐilasGradonačelnik Beograda Dragan Đilas čestitao je danas predstojeći hrišćanski praznik Uskrs svim građanima Beograda.
“Želim vam da ovaj najradosniji hrišćanski praznik provedete u sreći i miru, u krugu svojih najdražih”, navedeno je u čestitki.
“Uskrs ove godine istog dana proslavljaju pravoslavni i katolički vernici, pa bi ta zajednička sreća, harmonija i spokojstvo trebalo da budu primer kako da živimo. Poštujmo jedni druge, imajmo razumevanja, budimo tolerantni, jer nas različitost čini
bogatijima”, poručio je gradonačelnik Đilas.
Premijer čestitao Uskrs
Mirko CvetkovićPremijer Srbije Mirko Cvetković čestitao je poglavaru Srpske pravoslavne crkve patrijarhu Irineju, beogradskom nadbiskupu Stanislavu Hočevaru, sveštenstvu, vernicima i građanima veliki hrišćanski praznik Uskrs.
U čestitki patrijarhu Irineju premijer je naveo da “Uskrs kao praznik nade i vere u bolju budućnost, pravičnost, razumevanje i ljubav prema bližnjima, treba da donese radost u naše domove i u našu Srbiju”.
Cvetković je u čestitki nadbiskupu Hočevaru istakao da se “slaveći Uskrs vraćamo duhovnom miru, razumevanju i toleranciji”. “Neka Uskrs donese dobro u naše domove, slogu i prijateljstvo sa bližnjima i komšijama, a solidarnost i razumevanje u našu Srbiju”, ističe se u čestitki Cvetkovića nadbiskupu Hočevaru.
evo i ja da prenesem uskršnju čestitku,
vidim tj čitam – kako nam je prenio Žika da srpska crkva čestita samo pravoslavnoj braći ali ne i katolicima,
ali evo poruke predsjednika Hrvatske koji čestita Uskrs svima i katolicima i pravoslavcima:
Predsjednik Republike Hrvatske Ivo Josipović uputio je uskrsnu čestitku nadbiskupu đakovačko-osječkom i predsjedniku Hrvatske biskupske konferencije msgr. Marinu Srakiću, nadbiskupu zagrebačkom kardinalu Josipu Bozaniću, svim nadbiskupima i biskupima, svećenicima, redovnicama i redovnicima te svim katoličkim vjernicama i vjernicima u Hrvatskoj.
”Želim ovom prigodom izraziti uvjerenje da će nadahnuće Uskrsa pridonijeti daljnjoj zauzetosti katoličkih vjernika u Hrvatskoj, u promicanju solidarnosti, socijalne pravde, mira i pomirenja te ekumenskog i međuvjerskog dijaloga”, stoji u čestitki Predsjednika Republike.
Predsjednik Josipović uputio je uskrsnu čestitku i njegovom visokom preosveštenstvu Jovanu, metropolitu zagrebačko-ljubljanskom i cijele Italije te svim pravoslavnim vjernicama i vjernicima u Hrvatskoj.
„Tradicijskim pozdravom Hristos voskrese!, Vama, svim episkopima, svećenicima te vjernicama i vjernicima Srpske pravoslavne crkve u Republici Hrvatskoj srdačno čestitam najveći kršćanski blagdan Uskrs!
U svjetlu uskrsnoga značenja vrijednosti i dostojanstva ljudskog života želim ovom prigodom izraziti uvjerenje da će nadahnuće Uskrsa pridonijeti daljnjoj zauzetosti vjernika Srpske pravoslavne crkve u promicanju solidarnosti, socijalne pravde, mira i pomirenja, te ekumenskog i međuvjerskog dijaloga“, stoji u čestitki Predsjednika Republike.
G.Slavene,
Brkate pojmove.
Presjednik Tadic je takodje cestitao i katolicima i pravoslavnima.
Kardinala Bozanica,nisam cuo.
Pozdrav.
Bokelju, Bozanić će sutra ujutro čestitati, kao i svake godine. To se radi u subotu, čestitke se nikako ne upućuju na Veliki petak, ovo je tužni dan. Ne objavljuju se čestitke na Veliki petak. To što ovi naši velikani danas čestitaju samo pokazuje koliko znaju o Uskrsu. Sramota!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Slavene ne falsifikuj zlonamjerno.
Patrijarh Irinej, Mitropoliti Jovan i Amfilohije, Nadbiskupi Bozanic i Hocevar, kao i Predsjednici Tadic i Josipovic su medjusobno uputili cestitke na Veliki srijedu i cetvrtak i dali poslanice narodu. Sto se crnogorske vlasti tice, oni vec godinama ili ne cestitaju ili to naopako rade.
G.Slavene,
Ova Poslanica Patrijarha je namijenjena za nedjelju.
Znate i kod pravoslavnih je Veliki petak najtuzniji dan.
Nije bio akcenat na trenutak kad se upucuju cestitke vec na Vase brkanje pojmova.Mijesate cestitku poglavara crkve sa cestitkom presjednika drzave.
G. Slavene,
Evo je poslanica-cestitka nadbiskupa kardinala Bozanića,od srijede 20.04.2011.
Vidjecete da ne spominje pravoslavne vjernike,to nije obicaj u poslanicama:
Zagrebački nadbiskup kardinal Josip Bozanić uputio je danas uskrsnu poruka podsjetivši u njoj kako sveti dani obuhvaćaju povijest spasenja, ljudske živote i život naroda kao i to da su hrvatski vjernici stoljećima snažno proživljavali to središte liturgijske godine i u njemu tražili novo izvorište za svoju vjeru.
Kardinal je svima do kojih dopiru njegove riječi čestitao Uskrs!
Napomenuvši kako je vazmena duhovnost u trenutcima velikih kušnja oblikovala divna ostvarenja naših kulturoloških izričaja, kardinal je istaknuo kako i ove godine nismo pošteđeni kušnja. -“Uronjenost u Kristovo otajstvo zahtijeva suočavanje s ljudskim prosudbama, osudama i odlukama koje ranjavaju istinu i zanemaruju pravednost”, ocijenio je dodavši kako Kristov križ govori o neraskidivom savezu Boga s čovjekom i o proslavi u poniženju. U križu je nijekanje ljudske sebičnosti i laži, ali u križu živi i ljepota združenosti s nebom, dodao je.
Zagrebački nadbiskup je podsjetio kako su čovjek i svijet stvoreni da bi živjeli u zajedništvu s Bogom, no, grijeh je, istaknuo je, narušio tu ljepotu i unio razdor, udaljavajući čovjeka od Boga.
-“U svjetlu vazmenog otajstva pokušat ćemo bolje spoznati što znači živjeti: Zajedno u Kristu, na što nas poziva geslo koje je izabrano za pohod pape Benedikta XVI. Hrvatskoj”, poručio je dodavši kako smo na Cvjetnicu dionici Isusova ulaska u Jeruzalem. Oko ulaska na vrata Jeruzalema i ljudskih srdaca mnogi će se naći u zajedništvu i radovati se Isusovoj blizini, dok će drugi prihvatiti snagu razdora i u poklik: Hosana! unijeti urlik: Raspni ga!, istaknuo je kardinal.
Podsjetio je kako na Veliki četvrtak Isus pere noge učenicima kako bi imali “udjela s njime” te daruje Euharistiju da bi se uživjelo u njegovu Prisutnost. Za istim stolom zajedništva našla se i neizreciva izdaja, podsjetio je dodavši kako je Bog darovao Euharistiju i zato da zajedništvom Kristova stola otklanjamo i ublažujemo mrak trpljenja, tamu savjesti i snagu zla.
Na Veliki petak čini se kao da je zajedništvo s Kristom razoreno, a ljubav izgubila smisao, no, kako je istaknuo, zajedništvo je sačuvalo znak u milosrđu pruženoga rupca, utisnutoga lika patnje, sućuti koja je barem malo ponijela Isusov križ, u boli koja je promatrala Raspetoga u dovršenju Očeva djela. Krista na križu prepoznaju samo oni koji su izabrali iskru i pogled ljubavi, dodao je.
Istaknuo je kako vazmeno bdjenje i svetkovina Uskrsnuća pokazuju da Bog ulazi u naš život i kako mi krštenici više nismo tek osobe jedna pored druge, jer on povezuje naš život sa svojim te postajemo jedno s njim. Noć Kristova uskrsnuća daruje svjetlo zapaljeno iskrom ljubavi koju Golgota nije mogla utrnuti. Biti zajedno u Kristu znači živjeti božanskim životom u Duhu Svetome koji obnavlja, istaknuo je kardinal Bozanić.
“Dragi vjernici, pripremajući se za dolazak Svetog Oca u Hrvatsku, iskušavani događajima koji nas žele skrenuti s puta Istine i Života, suočimo se sa svojim iskustvima u kojima ćemo, nedvojbeno, pronaći i nezadovoljstva te iskustvo grijeha, ali ne previdimo Krista koji dolazi k nama”, poručio je i pozvao da se ne zaboravi moliti za zajedništvo te da se čuva ono od čega istinski živimo kao obitelji, Crkva i narod.
Molimo Duha ljubavi i radosti da nam udijeli svoju snagu, da se ne bojimo svoje nemoći, nego da se oslanjamo i pouzdajemo u Božju svemoć, kojoj smo, kako je istaknuo, toliko puta bili svjedoci u našoj povijesti.
-“Pozvani smo potvrditi to svjedočanstvo, a najljepša prigoda za to pruža nam se dolaskom na slavlja s Benediktom XVI. u Zagrebu, 4. i 5. lipnja 2011. godine, napomenuo je Bozanić i pozvao katoličke obitelji, mlade i sve vjernike da dođu na susrete s Papom te očituju radost katoličke vjere.
——————————————————————————–
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ
О ВАСКРСУ 2011. ГОДИНЕ
И Р И Н Е Ј
МИЛОШЋУ БОЖЈОМ
ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМА АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ – СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ НАЈРАДОСНИЈИ ВАСКРШЊИ ПОЗДРАВ:
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
Христос воскресе!
Смрт однесе!
Вечни живот донесе!
Поздрављајући Вас, браћо и сестре, овим поздравом вечне радости, у његовој светлости и бесмртном значењу, ми, ваши епископи, сведочимо пред вама и пред свим људима велику и свету истину наше хришћанске вере и наше Православне Цркве. Обасјани светлошћу Христовог васкрсења, сазнајемо, наиме, да на земљи постоје само две врсте људи, две врсте верникâ: они који верују у живот вечни, који њиме и за њега живе; и поклоници смрти и ништавила. Свако од нас, свакога дана, свакога тренутка нашег земног живота, треба да се упита: у коју врсту од ове две спадам, којој врсти људи припадам? Припадам ли онима који су познали да су вечна и бесмртна бића; или онима који верују да смрт и ништавило чине њихов почетак и крај, прождирући коначно сва бића и све твари? Јесам ли у спасоносној заједници са онима који већ овде на земљи живе вечним животом и за вечни живот; или сам у жалосном друштву оних којима господари смрт? Зато се, уосталом, такви грчевито и држе само за пролазни живот, клањајући се – јавно или тајно – смрти и пролазности…
Ми хришћани по томе и јесмо хришћани, што верујемо у живот као врховну вредност и смисао људског назначења и што се клањамо непролазном животу и вечној светлости. Другим речима, ми верујемо у Христа Господа, Који је победио смрт. Самим тим, верујемо и у опште васкрсење свих људи и у вечни живот свих створења.
Ево, поново нас обасјава вечна светлост из Христовог живоносног Гроба. Зато, радујмо се, браћо и сестре, што смо створени и што постојимо – не за смрт и ништавило, већ за вечни живот и непролазност! Радујмо се, јер је Васкрсли Христос победио грех, смрт и сваку човекоубилачку демонску силу! Радујмо се, јер је разагнао мрак смрти из људског бића и таму незнања из људског ума и са човекових очију! Радујмо се што, благодарећи Васкрсењу Његовом, у дубинама бића и твари више не царују мрак и смрт, него непролазна светлост и вечни живот! Радујмо се и веселимо што историја света и рода људског више није бесповратно умирање и ишчезавање, већ стварност заквашена квасцем вечног живота!
Можда више него икад у историји, данас је код људи поколебана вера и нада у непролазни смисао људског живота. Верујући у Васкрсење Христово, у опште васкрсење мртвих и у живот вечни, ми заправо верујемо у неуништивост вере и људске наде, у непобедивост смисла живота. Вером постајемо сигурни да, ипак, „над свом овом грдном мјешавином, опет умна сила торжествује“ (Његош). Верујући у Васкрсење Христово, и исповедајући Васкрслога Христа као Господа и Спаситеља, ми верујемо у непрекидно васкрсавање и обнављање неуништивог људског достојанства.
Данас су људски морал, стид и доброта унижени и згажени управо зато што је људска свест опрхвана смрћу и бесмислом. Верујући у Васкрслога Христа – у Њега као Пут, Истину и Живот, ми верујемо у обнављање и васкрсавање људског морала, стида и доброте. У наше дане се љуљају темељи људске културе и помрачују циљеви људског делања и стваралаштва. Само они који верују у Христа и срцем виде Васкрсење Његово, опште васкрсење мртвих, и вечни смисао свих створења; препознају неуништиво корење човековог делања и непресушне изворе људског стваралаштва и културе.
Данас, саможивост, духовна чамотиња, властољубље и празнословље прете да униште цвет несебичне љубави уграђене у људску природу, на чијем пламену се греју сва бића и сва створења; прете да убију радост живота, рађану из слободе, узајамности и делатне саможртвености. Само Васкрсли Христос, Који се уселио у нас и дошао међу нас – да служи, а не да влада; да се дарује и жртвује, а не да жртвује себи друге – обнавља у нама огањ несебичне љубави, братске узајамности, служења и саможртвености. Само вера у бесмртност, засијала из Христовог Гроба, спаљује својим огњем саможивост и самољубље као лажно начело и погрешан начин живљења. Једино нам она открива вечну истину да је у саможртвеној љубави према Богу и ближњима, према свима створењима, излаз из свих људских обмана и лажи, ослобођење од лажног живљења и телесног мудровања, спас од свих тмина и безизлаза!
Себичност и непоштење и данас – као и јуче, као и сутра – уништавају свако право заједништво, заједничко добро и имовину. Неповерење и грамзивост, властољубље, насиље, и отимање туђег, угрожавају личност и њену богодану слободу. Та себичност, грамзивост и насиље утолико су већи уколико човек није прогледао да сагледа своје вечно достојанство, нити је отворио очи за вечна пространства и видике свога бића – уколико је везанији за земаљска и пролазна блага. Само душе обасјане светлошћу Васкрсења Христовог, обновљене надом у опште васкрсење мртвих и прекаљене вером у добра која мољац не нагриза и рђа не квари, ослобађају се себичности, осећања биолошке угрожености, страха, грамзивости, отимања од других, и насиља над њима. Очарани вечношћу, богатством и преизобиљем вечнога живота, синови и кћери свете Цркве налазе праву меру свега, и равнотежу између пролазног и непролазног; између онога чему треба служити и за шта се вреди жртвовати, и онога што је недостојно човека и човековог достојанства, живљења и делања. Њима постаје јасна велика Христова истина о животу: „Каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди? Или какав ће откуп дати човек за душу своју?“ (Мк 8,36–37).
Заиста, Васкрсењем Христовим, као и вером у опште васкрсење мртвих и у живот вечни, учимо се да освајамо – али не да освајамо пролазна и ограничена земаљска пространства, него вечни и бесконачни простор божанске љубави и доброте. Васкрслим Христом – изгубљени задобијају наду да ће се наћи; болесни да ће оздравити; безутешни да ће се утешити; умирући да ће васкрснути; мајке остале без деце да ће своје наручје поново испунити и вечно се загрлити са својом децом!
У ово наше време, односи међу народима и међу појединцима угрожени су себичношћу, међусобним презиром, насиљем и мржњом. Страшни и апокалиптични земљотрес у Јапану, и њему слична природна знамења нашег времена у свету, подсећају нас на људску немоћ, на смртност и ништавило људских дела. Очевидно, духовни и морални поремећаји у људском друштву, као одвајкада, праћени су и сада природним поремећајима, попут цунамија. Нису ли то нови подсетници свему човечанству да заиста постоји узајамност међу духовно-моралним стањем и природним феноменима? Збивања у природи нас подсећају да од нашег људског начина живљења и понашања зависи природни поредак ствари. Подсећају нас да је човек одговоран не само за себе и свој народ, него и за све људе и све народе, као и за свеукупну Божју творевину.
Управо на ту одговорност указује нам светлост Христовог Васкрсења, која обасјава све и сва, откривајући смисао свих догађања у времену и живота у вечности. Васкрсли Христос, Који је Својим раширеним рукама на Крсту све и сва занавек загрлио и све обасјао светлошћу Свога Васкрсења, позива Својом богочовечанском љубављу све људе и народе на саможртвену љубав, на узајамно мирење и братско праштање. Његов позив свима на вечни живот, на праштање свима за све, Његово опраштање свима са Крста и давање вечног смисла свему постојећем, свим збивањима и читавој историји, греје нам и васкрсава душу, обнавља срце и испуњује живот миром и радошћу. Васкрсење Христово враћа свеукупној творевини њен богодани поредак и смисао. Враћа Бога људима и људе Богу. Враћа људе једне другима, и дарује им прави начин постојања и вечни смисао живљења.
Зато, опростивши све једни другима Васкрсењем Христовим, и загрливши се вечним загрљајем, запевајмо једним срцем и једним устима, и научимо све људе и све народе да певају песму вечне љубави и живота:
Христос васкрсе из мртвих,
смрћу смрт поразивши,
и онима који су у гробовима живот даровавши.
Појмо, о појмо и ми, и сви људи, ову вечну песму, и сверадосно се поздрављајмо, сада и свагда и вавек:
Христос васкрсе!
Ваистину васкрсе!
Дано у Патријаршији српској у Београду, о Васкрсу 2011.
Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом:
Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски ИРИНЕЈ
Митрополит загребачко-љубљански ЈОВАН
Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит дабробосански НИКОЛАЈ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ источноамерички МИТРОФАН
Епископ жички ХРИЗОСТОМ
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ бихаћко-петровачки ХРИЗОСТОМ
Епископ осечко-пољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ средњоевропски КОНСТАНТИН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ тимочки ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ славонски САВА
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ милешевски ФИЛАРЕТ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ аустралијско-новозеландски ИРИНЕЈ
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ
Викарни Епископ хвостански АТАНАСИЈЕ
Викарни Епископ јегарски ПОРФИРИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски ЈОВАН
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈ
ПРАВОСЛАВНА ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички и мјестобљуститељ
Епархије битољске МАРКО
Викарни Епископ стобијски ДАВИД
Vi kao radio bi trebali prenositi gradske vijesti a ne svoje simpatije.
Jasne su nam vase simpatije prema Mitropoliji crnogorsko-primorskoj.
Uostalom da se bavite samo prenosom informacija,lako bi ste dosli do njih.
Ako je neko prekinuo saradnju ocigledno vam je posao na ruku,jer ste to jedva docekali….
Trebali ste pokazati ti cuvenu bokesku toleranciju koju mislite da i vi bastinite pa ne diskriminisati veliki broj vjernika koji pripadaju Mitropoliji crnogorsko-primorskoj.
Evo ja vas pozivam da dodjete u 15 sati na iznosenje plastenice u SV.Nikoli.
Pozdrav.
Dragi Bokelj,
ovo nisu gradske vijesti već obavještenja koja emitujemo u specijalnoj rubrici a ne u novostima.
Takođe, ne prepisujemo sa crkava i drugih objekata bilo kakva obavještenja i informacije.
Sve treba da je dostavljeno našoj redakciji, sa pečatom i potpisom, kako bi ono što se želi bilo i objavljeno.
CPC i Biskupija su dostavili svoja obavještenja na vrijeme koja su potpisana i pečatirana.
U ovome nema tolerancije, to je posao koji se tako radi, to jest takva su pravila koja mi poštujemo i nijedno obavještenje i informacija neće biti objavljena ako nije dostavljena na takav način, bilo lično, faxom ili e-mailom
Hvala na pozivu!
Skala radio
Kako Skala izvjestava ove godine u nasem gradu bogosluzenja nema u Sv.Nikole i Luke.
Tolerantno!
Crnogorska crkva-eparhija kotorska i Biskupski ordinarijat redovno i uredno dostavljaju informacije putem saopštenja našoj redakciji.
Srpska crkva je od osnivanja Skala radija prekinula komunikaciju.
“Tolerantno nema što”
Unaprijed zahvalna za razimijevanje vaša Skala!
@Bokelj
Eto “Bokeklj” napadate, pricate napamet a zapravo i ne znate kako stoje stvari, ha, ha, ha
Zahvaljujem Skali na pojasnjenju.
Neka su vam sretni svima uskrsnji praznici.
G-đa Nika znate li vi kako stoje stvari?
@Djuro
Pa, eto objasnili su gore iz Skale kako stoje stvari.
Sto nije jasno sad?!
PRAVILA KOMENTARISANJA
Komentari se objavljuju na portalu Skala radija. Odgovorni za sadržaj su isključivo autori napisanih komentara.
U komentarima je zabranjeno koristiti uvredljive riječi, psovke i klevete. Neće se objavit komentar koji sadrži ove elemente kao ni tekst komentara koji sadrži govor mržnje. Ukoliko se dogodi propust pa tekst bude objavljen, moderator je dužan da ga odmah ukloni čim ga primijeti ili mu neko skrene pažnju na sadržaj. Neprimjeren sadržaj će biti uklonjen a autor može biti prijavljen nadležnim organima.
Za eventualne primjedbe i sugestije mejl je [email protected].