Utvrđena konačna lista: 26 prijavljenih ispunjava uslove za kandidate za sudije Ustavnog suda

Ustavni odbor usvojio je Izvještaj Komisije kojim je utvrđeno da 26 kandidata prijavljenih za kandidate za sudije Ustavnog suda, po Javnom pozivu ispunjavaju uslove za te pozicije.

Kandidovali su se Aković Marija, Armenko Snežana, Beganović Alija, Bošković Narcisa Maja, Golubović Nikola, Guči Sulejman, Đuranović Dragana, Jasavić Azra, Jonica Snežana, Kardović Fadim, Kovačević Danica, Kojičić Jovan, Maslenak Sanja, Mugoša Darko, Mušović Medina, Novaković Jadranka, Perović Zdenka, Radojičić Ivan, Rašović Savo, Resudbejgović Faruk, Ružičić Jelena, Tešić Momirka, Ujkaj Edmond, Camaj Azra, Šćepanović Maja, Šukurica Amer.

Kandidat Blagota Mitrić nije imao potpunu prijavu, zbog čega je ona odbačena.

Salušanja kandidata počinju sjutra

Predsjedavajuća matičnog odbora Simonida Kordić je saopštila da saslušanja kandidata za kandidate za sudije Ustavnog suda počinju sjutra.

Ona je pozvala sve zainteresovane institucije i strane koje žele da prisustvuju javnim sjednicama Ustavnog odbora.

– Zainteresovani bi trebalo da se jave stručnoj službi Ustavnog odobra kako bi mogli da organizujemo njihovo prisutvovanje i praćenje sjednica. Svakako publika ne može da učestvuje u radu Odbora, ali je dozvoljeno da prati naš rad koji je svakako javan – kazala je Kordić.

Ona je kazala da će se sjednice održavati u plenarnoj sali.

Kandidati će imati 10 minuta da izlože kandidaturu

– Imajući u vidu veliki broj kandidata, a da su intervjui ranije bili dugi, pozivaćemo po tri kandidata da budu prisutni u plenarnoj sali, a svako njih imaće mogućnost da u 10 minuta izloži svoju kandidaturu – kazala je Kordić.

Ona je istakla da zbog specifičnosti procedure neće dozvoliti uplitanja u komunikaciji, te da će jedno biti dozvoljeno komuniciranje između člana odbora i kandidata koji se ispituje.

– Bočni komentari neće biti dozvoljeni – istakla je Kordić.

Ona je rekla da će svaki član Odbora moći da postavi do dva pitanja kandidatu.

– Za prvo pitanje imaće tri minuta (da postavi i obrazloži). Za drugo pitanje, tj. potpitanje, član Odbora ima dva minuta. Kandidat će imati po pet minuta da odgovori i na pitanje i potpitanje – rekla je Kordić.

Poslanica Demokratske partije socijalista (DPS) Jovanka Laličić je kazala da predlažu da ne uskrate stare kandidate na tu mogućnost.

– Ukupno ih je 12, po šest recimo bi u dva dana mogli da pozovemo zajedno, ukoliko imaju želju da nešto dodaju – rekla je Laličić ističući da je cilj da se posao što prije obavi, te da bi više vremena iziskivalo ako bi istovremeno ispitivali tri nova i tri stara kandidata.

Kordić je kazala sa tim modalitetom eventualno mogu uštedjeti dan ili dva.

– U suštini smo na istom fonu, isto se postiže onim što ste vi predložili i onim što ja predlažem. Mi nijesmo obavezni da ispitamo svakog kandidata istim tempom ukoliko smatramo da je to što smo čuli dovoljno. Do nas je kako ćemo koristiti vrijeme koje nam je na raspolaganju. Gledala sam da li je moguće da napravimo formu od, recimo 3+2, što je minimum optimalnog vremena da čovjek može nešto da kaže, je po kandidatu praktično sat vremena (jer imamo pet minuta puta 13 članova Odbora). Počećemo sa po tri kandidata, ukoliko se pokaže da smo super efikasni i da kandidati odgovaraju super brzo, nije problem da pozovemo dodatne kandidate, ali ni u tom slučaju ne mijenja se ništa bitno – rekla je Kordić.

Ona je kazala da se model rada svakako može prilagoditi.

Popović: Ranije smo napravili previd, za izbor kandidata je potrebno minimum devet od 13 glasova

Predsjednik Liberalne partije (LP) Andrija Popović je kazao da je dobio upozorenje civilnog sektora da su grubo prekršili Zakon o Ustavnom sudu u dvije stavke istog člana, na šta je, kako je istakao, i ranije upozoravao.

– Tiče se toga da smo odluku morali da donesemo kvalifikovanom većinom a ne prostom većinom (tj većinom članova) – rekao je Popović.

On je objasnio da je potrebno da minimum devet od 13 članova glasa za kandidate i kandidatkinje na Javnom pozivu.

– Napravili smo veliki previd, to nam je opomena za ovaj Javni poziv. Naravno i druga stavka na koju sam i tada upozoravao – predlagači su dužni da vode računa o srazmjernoj zastupljenosti pripadnika manjinskih naroda i drugih manjinskih nacionalnih zajednica i rodno zasnovanoj zastupljenosti, i to nijesmo ispoštovali – ukazao je lider Liberalne partije.

Popović je kazao da vjeruje da ovaj put neće napraviti “isti kiks”.

– Vjerujem da ćemo dijalogom vlasti i opozicije doći do izbora sudija Ustavnog suda – poručio je on.

Popović je istakao da više ni za jednu političku partiju nema opravdanja da se ne usaglase za izbor sudija Ustavnog suda.

Kordić: Potrebno minimum sedam glasova, nije napravljen prekršaj

Predsjedavajuća Ustavnog odbora Simonida Kordić je kazala da svi dijele zabrinutost i dobre intencije da se izaberu sudije, ali dodala da Popović nije u pravu što se tiče načina odlučivanja u Odboru.

– Razumijem da je nekad teško shvatiti koncept kvalifikovanih većina. To nije jednodimenzionalni koncept. Prosta većina je većina koja se postigne minimalno većinskom odlukom kvoruma – odnosno prisutnih. Kvalifikovana većina može biti dvojaka – apsolutna većina (svih članova Odbora) ili, kada je tako propisano dvotrećinska ili tropetinska većina – znači ima više vrsta kvalifikovanih većina. Ona većina koja se traži eksplicitno za izbor kandidata za sudije Ustavnog suda u Odboru je apsolutna većina odnosno većina svih članova odbora. Članova odbora je ukupno 13, tako da je apsolutna većina sedam. To je minimalni broj glasova koje kandidat mora da dobije da bi bio izabran od strane Odbora – kazala je Kordić.

Ona je kazala da se dvotrećinska i tropetinska većina posebno propisuju kao kvalifikovane većine.

– I one su u slučaju izbora sudija US propisane za odlučivanje u plenumu. Dvotrećinska u prvom glasanju i tropetinska u drugom glasanju – dodala je Kordić, ističući da u ovom slučaju nije učinjen nikakav prekršaj.

Popović joj je kazao da nema nikakve logike da se na plenumu odlučuje dvotrećinskom ili tropetinskom većinom a da se na Odboru glasa samo prostom većinom odnosno većinom od ukupnog broja poslanika.

– Sad je besmisleno o tome govoriti, ali vjerujem da nećemo takve propuste praviti na ovom Javnom pozivu – poručio je lider Liberalne partije.

Laličić: Prigovori neosnovani

Poslanica Demokratske partije socijalista (DPS) Jovanka Laličić je kazala da je saglasna sa Kordić.

– Kvalifikovana većina je većina od ukupnog broja nekog tijela, komisije, odbora itd. Upravo ovo što je rekla Kordić, prosta većina je većina od prisutnih članova – rekla je ona.

Laličić je poručila da su ti prigovori neosnovani.

– Zaista bi bilo poražavajuće da smo u svim dosadašnjim rabotama na Ustavnom odboru prenebregli tu važnu činjenicu. Mišljenje NVO je njihovo pravo, ali ipak smo mi u pravu u ovom slučaju – zaključila je poslanica DPS-a.

pobjeda   Autorka: Anja Ivanović