Uticaj Srbije na izbore u Crnoj Gori: Od mita do stvarnosti

Iz Crne Gore stižu sve glasnije optužbe u pravcu Srbije da je vlast poslala birače da glasaju u Podgorici i Kotoru (Rusmin Radić / Anadolija)

Jednom kada napravite veliki skandal, uvezete na desetine hiljada fantomskih birača iz susedne države, jasno je daće dugo posle toga ostati sumnja za svaku priliku. Tako je ovoga puta u slučaju lokalnih izbora u Podgorici i Kotoru. Samo što je, logično, kretanje birača u kontra smeru – iz Srbije u Crnu Goru.

Upravo iz Crne Gore stižu sve glasnije optužbe u pravcu Srbije da je vlast poslala birače da glasaju u ova dva grada. Prema nekim informacijama, u Crnu Goru je proteklog vikenda ušlo 14.000 ljudi više nego što je prosek. Zvaničnici Demokratske partije socijalista, stranke koja je osvojila najviše glasova upravo u Podgorici, tvrde da poseduju dokaze da je 3.300 birača iz Srbije, ali i iz Republike Srpske, glasalo u glavnom gradu Crne Gore.

Zabeleženi su primeri, tokom izbornog dana, da su pojedini vlasnici automobila iz Srbije i BiH ostali bez registracionih tablica i da su muku mučili ne bi li izašli iz Crne Gore. Zanimljivo je da je, prema evidenciji policije, najčešći odgovor na pitanje šta je razlog za njihov dolazak u Crnu Goru bila – sahrana. Drugi na toj rang listi razloga je poseta familiji, a treći je letovanje.

Da se ne lažemo, srpske vlasti su više nego zainteresovane za dešavanja u susednoj Crnoj Gori. Dok se pod šatrama u Srbiji peva – Oj Vučiću, ne treba ti više, pola Bosne ćirilicu piše, Crna Gora se i dalje trudi da se izmigolji “srpskom svetu”, ali joj nije lako. Deo vladajuće koalicije je pod direktnom kontrolom Vučića u Beogradu i na njegov mig je mogu srušiti, uceniti, prelomiti sa kime napraviti vlast u državi, ili na lokalu. I tako će biti sve dok Crna Gora ne uspe da se odupre u potpunosti pretenzijama “srpskog sveta”, ili padne pod Vučićevu kontrolu.

Miješanje Beograda u dešavanja u Crnoj Gori

Nesporno je, znači, da se Beograd meša u što god da može kada je reč o dešavanjima u Crnoj Gori. Vučić, međutim, nema tu vrstu komoditeta da kontroliše biračke spiskove u Podgorici i Kotoru. Ako je u međuvremenu uspeo, svaka čast, ali ne deluje baš realno da mu je pošlo za rukom da upiše 14.000 birača u biračke spiskove.

Problem je što ti, takozvani fantomski birači, postoje i u biračkim spiskovima u Crnoj Gori i to državni organi moraju da reše. Neverovatno je da neko ko ne živi na teritoriji nekog grada ili opštine ima pravo da glasa i odredi budućnost te lokalne sredine. Druga je stvar kada se radi o parlamentarnim izborima. Zakon ne bi trebalo da pruži mogućnost onima koji ne žive u mestu glasanja da se na izborima opredeljuju. Ako je tačan podatak o biračima koji su fantomski, teško da su oni nedavno upisani, ili crnogorska javnost o tome nije vodila računa. U Srbiji su takvi birači imali mnogo lakši pristup biračkim mestima, a pojedinima je omogućeno i da glasaju i po nekoliko puta.

Ono što nije nemoguće, to je da je vlast u Beogradu organizovala prevoz biračima iz Srbije koji imaju pravo da glasaju u Crnoj Gori. U krajnjoj liniji i to spada u direktno mešanje.

Jeste direktno, jer kada vidimo rezultat izbora u Podgorici, jasno je da stotina glasova može da presudi, a ne par hiljada koliko tvrdi DPS da je glasalo iz Srbije. Crna Gora bi mogla da bude i ovoga puta pametnija od Srbije da dokaže da li jeste ili nije bilo mešanja Srbije u lokalne izbore u Podgorici i Kotoru. U samom Kotoru je glasalo oko 10.000 birača, a cenzus su prešle sve liste koje su osvojile 300 glasova. Ove cifre dovoljno govore sa koliko se malim brojem uvezenih birača može promeniti stanje na semaforu.

Mit koji je postao sumnja

Čim se vratio sa službenog puta iz Češke, Aleksandar Vučić je morao da se glasne i po ovom pitanju. Njemu je, naime, zasmetalo to što su predstavnici DPS, slaveći pobedu u Podgorici, prepevali poznatu pesmu– “Ne može nam niko ništa, jači smo od Srbije”.

“I jedan i drugi smo opsednuti Srbijom, on je mrzi, ja je volim, i nemam nikakav problem s tim. Ja ću nastaviti da volim svoju zemlju, on može da nastavi da je mrzi. Istovremeno ću poštovati Crnu Goru i narod u njoj, šta god on pevao, koliko god mrzeo Srbiju, ona će ići napred”, rekao je Vučić obrativši se poimenice Milu Đukanoviću, nekadašnjem predsedniku Crne Gore i DPS-a.

To je već uobičajeni manir predsednika Srbije. Vi ga pitate jedno, a on odgovara drugo i to najčešće tako što veliča sebe i omalovažava onoga ko mu je u tom trenutku trn u oku. Sutra kada bi taj DPS formirao vlast u Podgorici sa Vučićevim momcima, to bi bila najdraža i najbolja partija u Crnoj Gori o kojoj predsednik Srbije nikada ništa loše nije ni pomislio, a kamoli rekao.

Mnogo je važno da upravo iz Podgorice stigne zvanična reakcija, odnosno potvrda ili demanti o postojanju fantomskih birača. Jasno je da se neki dugovi moraju platiti, ali nije nemoguće da se radi o mitu koji je, sasvim opravdano, postao sumnja u svakoj izbornoj prilici.