Ustavni sud

12.09.

17:52h

Evo me na Pinješu.

Družim se sa Isakom Singerom i njegovom literaturom, u pozadini tihi glas Dina Martina, balade, gudački kvartet i pokoji nježni dodir po klaviru koji bi, poželjno je, mogli da odvedu na livadu po kojoj je zasadjen san.

Ne ide.

Misli su mi razbacane na sve strane, lete pa se spuste, talasaju gore-dolje, trči misao za mišlju, ne mogu da ih pohvatam.

U tom kovitlacu sjetih se ovog trena izjave od prije neki dan. U kojoj predsjednica Ustavnog suda kaže, da ništa nema više od ustavnih žalbi iz 2024. godine. Sve završene.

Promakla im je inicijativa advokata Miloša Vukčevića podnijeta te 2024. godine kako bi taj sud utvrdio da li je baš ustavan i zakonit izum Moma Koprivice da ima retroaktivnosti zakona. Da bi se inaugurisala nezakonitost kod promjene vlasništva u Bemaxu. I namaklo 28 miliona eura poreza.

Koji je naplaćen.

Zbog čega je Momo pred nikšićke izbore javno dobio pohvale. Vrlo važno što ne znamo gdje su te pare i kada uplaćene.

Biće, samo strpljenja.

Preko ličnog dohotka Veska Kovačevića, valjda se isplaćuje isti novac za isti događaj. Koji treba u cjelosti da bude isplaćen do 2128. godine. Poznajući Kovačevića, ne sumnjam da će on tada biti živ.

Biće i Momo, ako Bog da.

A bice i Ustavni sud.

I u njemu inicijativa.

Ne može sve odmah.

Prvo ustavne žalbe.

Sve pravno neobjašnjivo treba da čeka.

Da se ne naljuti Momo i Momovi, a bogme i oni što su izglasali zakon.

Samo je dvije urgencije napisao advokat.

Jednu godišnje i tako sve do 2128. godine.

Godina gore ili dolje, manje važno.

Nema razočaranja, nema srdnje.

Srdnja tjera na akciju, razočarenje uspavljuje.

Eto rješenja za mene.

Možda me razočarenje otjera na one livade po kojima je zasađen san.

P.S: Kad bolje razmislim ništa od toga. Očekivanost eliminiše iznenađenje. A time i razočarenje.

I onako je 2128. koliko sjutra.