U Crnoj Gori je ekonomija sluškinja politike

prof. dr Rade Ratković

Politička matrica odlučivanja se prenosi na čitavo društvo, na žalost i turističke organe koji su formirani po matrici Skupštine.

Partije delegiraju svoje predstavnike iako se ne bave ni restoranima, ni agencijama ni hotelima, a donose partijske odluke koje su po riječima Rada Ratkovića, dekana Fakulteta za biznis i turizam u Budvi potpuno nelegitimne.

“Ni preglasan nevladin sektor se baš ne bavi problematikom razvoja turizma. Njihova sfera interesovanja  su više političke teme  dok ih mnogo manje ima na ove stručne, humane, društvene teme koje su od intresa građana. Mnogo ljudi se bavi politikom, a vrlo malo ekonomijom. Svaka dobra politika bi trebala da bude sublimirani izraz ekonomije, a ne da ekonomija bude sluškinja politike”, kazao je Ratković za Skala radio.

Saobraćajna infrastruktura je dosta loša, putevi se po pravilu saniraju početkom sezone pa goste dočekuju zastoji, radovi na putevima.

Jedina saobraćajna komunikacija koja nešto vrijedi je avio destinacija.

Međutim, od aerodroma Tivat do Budve za oko 20 km potrebno je u sezoni često više od sat ipo.

Takođe, npr. glavna ulica u Budvi propada od tereta zgrada koje se grade i dalje.

U Kotoru i dalje jedina saobraćajnica koja takođe tone zbog intenzivnog saobraćaja i teških kamiona i autobusa bez izgleda da se nešto bar alternativno riješi.

S obzirom da nemamo auto puteve više smo upućeni na organizovani turizam pa zato treba da budemo avio destinacija, smatra Ratković.

Da bi u turističkom smislu Crna Gora bila avio destinacija, moramo organizovati, integrisati našu turističku ponudu u tržišnom i prodajnom smislu.

Potrebno se, objašnjava Ratković, prema turoperatrima koji su sada veći nego što su bili prije 90–ih  godina, pojaviti sa velikim paketima kako bi oni mogli da budu zainteresovani za Crnu Goru.

Stoga, je mnogo važno aktivirati aerodrome, a Ratković računa i na dubrovački aerodrom  Čilipi, koji je uvijek bio najvažniji gravitacioni aerodrom i za dubrovačko primorje i za Crnu Goru, zbog koncentracije kapaciteta na obije strane.

Kada se to sabere, onda generira rentabilne letove turoperatorima.

“Imamo dobre međudržavne odnose i samo treba riješiti kontrole na aerodromu putnika za Crnu Goru i za ostali dio Hrvatske kako ne bi bilo zastoja. Potrebno je da postoji traka koja samo uspori preko Debelog Brijega”, naveo je on.

Ratković ukazuje na još jedan problem koji Crna Gora ranije nije imala, a to je ni 10% stambenih objekata koje sada ima.

“Svaki stan ima najmanje po jedno vozilo i zato je neophodno širiti mrežu puteva. Saobraćaj se mora rasterećivati, a uporedo rješavati i problem mirujućeg saobraćaja, parkinga”, naveo je on.

Dakle, zaključuje Ratković kroz destinacijsku organizaciju, kroz novu prodajnu politiku koja se integriše, mi bi mogli naše aerodrome Tivat i Podgorica učiniti atraktivnijim uz saradnju koja se mora organizovano raditi i sa susjednim Dubrovnikom i njihovom zračnom lukom.