Turizam, struja, voda na kotorski način

Ovih vrelih julskih dana jedino čega ima na pretek je sunca.

Prži ispod kape nebeske nemilosrdno, ne pitajući nas, obične, male zemaljske smrtnike kako nam je. Palimo klime koje rade iz sve snage, bez prestanka, što znači da će nam računi biti o ho ho, bar tridesetak posto veći. A nijesu mali ni dosadašnji. No, nije to glavni problem. Od zla, poslovično uvijek postoji veće. A to je ono kad nestane struja a još se ne mogu otvoriti spoljna vrata od balkona ili prozori od soba da ne uđe jara i da se se pogušimo od zle žege dnevne. Onda pod česmu da se bar tako rashladimo, ali se desi, istina rjeđe nego do sada da nema ni vode. Iz kotorskog Vodovoda uredno nas obavještavaju zbog čega nema vode, da li je kvar veći i kada se očekuje popravka. Građani su tako bar obaviješteni pa se snalaze kako znaju i umiju.

Sa strujom je druga priča. Nestane iznenada, zbog nekog ispada neđe. Uzalud pokušavamo da saznamo đe, kako i zašto. Pojma nemamo ni kad će doći ni oće li uopšte. Ko zna? Kod nas je sve moguće. Niko se živ ne javlja na telefone kotorske Elektroprivrede ni trafostanice u Škaljarima. A i zašto bi? Da im se možda neće nešto dogoditi i da možda neće nekome odgovarati? Naravno da neće. Pa zašto bi onda dizali slušalicu i mučili se da objašnjavaju što je naćeralo struju da naglo prekine dolazak do nas.
To se naravno ne odnosi na montere koji se pentraju po liticama i ljeti i zimi, i kad grmi i sijeva i kad peče zvijezda nebeska. Oni, kad do njih dođemo kažu sve što znaju i svojski se trude da kvar oprave što prije.

Ovi iz kancelarija su druga priča. Gospoda šefovi se ne obaziru na pozive. Možda i banjaju noge na nekoj od kotorskih ponti pa ih mrzi da se pomiču sa statične pozicije koju im je izgleda dobri Bog namijenio. Nijesu oni krivi što narod troši struju, više od plana i što su vrućine nenormalne. Trafostanica se juče zapalila na Zlatnim njivama. Onda je izbacila sklopka ili neki slični uređaj u trafostanici Gradiošnica pa Kotor nije uru ipo imao struju.

Turizam na naš način, reče rezignirano jedan od stanara zgrade u Rakitama koji se zadihan i znojav, jer lift ne radi zato što struje nema penjao na sedmi sprat.
Oće li doć, za Boga miloga, čuje se na sve strane. Ovo je strašno, ženski komentar s jedne od taraca kotorskih.

U Dobroti grupa kupača koja je upravo napuštala kupalište vraćajući se dobacuju glasno, bolje nam je u more ponovo, nego doma bez struje i klime uz pitanje zna li iko zna kad će doći i što je ovo, više od ure je nema.

Funkcioneri, odnosno šefovi kotorske Elektroprivrede ili jednog njenog dijela i dalje nemaju kad. Pitaćemo ih službeno dopisom đe se kupaju i đe školjke skupljaju? Tako ćemo možda otkriti njihovo stanište, a poslije je sve lakše. Pravac do njih i eto informacije.