Trka za medaljama

Piše: Sreten VUJOVIĆ

Često se dešava, u unugtarcrnogorskim „obračunima“, da se prigovara nekima od današnjih suverenista, đe su bili devedesetih!? Bili  su onamo đe je bila i većinska Crna Gora okupljena oko jedinstvenog DPS-a! Śećam se jedne potresne scene kod Mojkovca! Śećam se balvana, dinamita ispod BMV-a u kome je do maloprije bio Slavko Perović,  na putu prema Slijepač mostu! Dok smo čekali da se balvani u konkretnom i figurativnom smislu uklone, spazli smo jednu ženu na livadi ispod puta, koja se klečeći po svojoj glavi posipala zemljom uzvikujući: „Upomoć, ljudi, dolaze ustaše!“

Pokret Liberalnog saveza iz 90-ih  je imao svoju priču, i prije izbijanja rata, u radu malobrojne grupe crnogorskih intelektualaca, okupljenih oko Književne omladine Cetinja, a kasnije oko Književne opštine Cetinja, čiji je predśednik bio Slavko Perović! Književna omladina Cetinja bila je najaktivnija u vremenu pojavljivanja Memoranduma SANU, koji je bio ideološki projekat svih kasnijih stradanja na prostorima SFRJ, nakon čega je ukinuta i ona i njen list „Mi“! Toga se „ne śeća“ ni ideološki sekretar  SKGC, koji nas je, istini za volju, nekoliko puta spasavao od hapšenja, kao ni visoki dužnosnici Državne bezbjednosti koji su nas tada saslušavali i privodili na informativne razgovore!  Ta energija je bila sve, u tom vremenu, a i poslije njega! U tom periodu „ponosno“ Cetinje je napravilo „veličanstveni“ miting na kome su učestvovale sve „raspoložive radne snage“ pokojnog „Oboda“, „Košute“, Štamparije „Obod“ i drugih cetinjskih firmi, a koje je tada organizovao  aktivista „mitinga solidarnosti“, na Cetinju poznat pod pseudonimom „Mali Mrav“ a saradničko kodno ime u policijskim spisima mu je bilo „Glista“! Jedan transparent na tom skupu se isticao (pośedujem i fotografiju): „Izdajnici, napolje iz grada heroja“; mi smo bili „izdajnici“, naravno! U tom vremenu, moj nekadašnji profesor, jedan od najboljih istoričara književnosti na Balkanu, pok. dr Novak Kilibarda je bio takođe zaluđen „srpskim“ Dubrovnikom! Kasnije je bio najomraženija ličnost među poklonicima ideje Velike Srbije, kao neko ko je priznao grešku, što smo svi objeručke dočekali! Ista katarza se desila i sa  Milom Đukanovićem, nakon razlaza sa Momirom Bulatovićam, ko želi priznati! Sâm Đukanović je to priznao na predreferendumskom mitungu na Cetinju! Sve ostale priče su „šminkanje“ prošlosti! Jedan aktivista DPS-a,  nakon tog razlaza mi je kazao: „Milo je mislio isto što i vi, ali je bio politički mudar!“  Postavio sam mu  retoričko pitanje: „Onda smo svi mi, okupljeni oko LSCG bili političke budale?“

Ono što je ključno za ovo pisanje jeste da je LSCG imao emancipatorsku ulogu! Tu su njegove aktivnosti bile od presudnog značaja i to moraju shvatiti Crnogorci „od prvina“! Bez tih aktivnosti teško da bismo mogli zamisliti obnovu crnogorske državnosti!   Vrlo brzo nakon početka rata, ali ne „građanskog“ kako se to voli abolicijski kazati, već rata Srbije i njenih pristalica protiv ostatka SFRJ, a radi ostvarenja Memorandumske ideje Velike Srbije, LSCG je suštinski prestao biti partija, a postao Pokret kome su  pristupili i oni koji nijesu u formalnom smislu bili članovi, a koji je zahvatio i ostatak Crne Gore!

Zato su jadikovke, ko je  90-ih bio u JNA, a ko dobrovoljac na ratištima, najpotrebnije ovoj pogubnoj politici zadnjih godina! Ako krenemo u takva prebrojavanja, lako ćemo se prebrojiti! Kratko rečeno: Borili smo se da onim drugima dokažemo da je  suverena Crna Gora optimalno rješenje i kraj bratoubilaštva, a kada smo uspjeli u tome pitamo se: „A đe ste vi bili devedesetih!“ Ovome zaista ne treba komentara! „Trka za medaljama“ je počela nakon Referenduma! U toj trci ne učestvuje direktor Javnog servisa, nekadašnji liberal, jer je promijenio „disciplinu“!  Srećan Dan nezavisnosti Crnogorci, svih vjera i nacija!