Transkript razgovora Dikića i saradnika: Ako Milo proglasi pobjedu, hapsite ga

Razgovori su presretani sedam dana prije izbora.

Iz dijela te komunikacije se vidi da je bilo koordinacije između Dikića i njegove grupe sa određenim političkim subjektima u Crnoj Gori i paraobavještajnim strukturama iz Rusije koji vode kampanju protiv NATO-a, pišu Dnevne novine.

U jednom dijelu razgovora, kako navode DN, Dikić vidno nervozan jer mu se ne javlja osoba za kontakt na broj +38165 xxx xxx, bijesno pita izvjesnog Sinđu o čemu se radi, govoreći mu da je tu došao, “da ima 23 čovjeka”, da “ovo nije zajebancija”, da je “ljude razmestio”, i da “ne zna šta da im kaže”.

“Rakija” i “flaše”

Sinđa mu objašnjava da će biti sve u redu i sumnjičavo kaže: “Ako si se uplašio, vrati se”, na šta Dikić kaže da nije, “ali je neozbiljno ako se ne javlja na nekoliko poziva, da mora da vidi šta je sa „rakijom” (oružje), da “rakija” mora da se pregleda, “flaše” (puške) isprazne i očiste…da to nije zajebancija…”

Iz razgovora ove dvojice se vidi da su povezani sa nekim domaćim političarima koji imaju namjeru da proglase pobjedu i uđu u Skupštinu, ali da ta koordinacija ide preko nekih paraobavještajnih kanala u kojima se nalaze i neki ruski državljani, i da taj koji je glavni ima neke veze sa Rusijom.

Očigledno je da su te garancije i obećani novac bili glavni motiv Dikiću da se upusti u sve ovo.

Kasnije, Sinđa javlja Dikiću da zapiše drugi broj. Pita ga: “Imaš li olovku?”, Dikić mu potvrđuje, a ovaj mu diktira broj + 381 64 270 xxx.

Upad u skupštinu u 23.00 sata

Razgovor kako su objavile DN, teče ovako:

SINĐA: “Radi se o tome da je onaj broj uključen, ali izgleda da mu je roming pojeo, pojeo mu one … kredit u romingu. Kako god pozove, njemu neće da prebaci roming, uključi poziv. Sad ću da vidim da mu uključim, a ti ga pozovi na ovaj. Ovako je sve u redu. Sa Rujama. Nemaju mnogo (…nerazgovjetno) raspoređeni okolo. Imaju rezervu koja je u naselju Zlatica”.

DIKIĆ: “Aha”.

SINĐA: “Zlatica, to je naselje. Tu se nalaze stacionirani i u slučaju (…nerazgovjetno) će biti pokrenuti. A ovi tvoji što su po gradu, neće da ih bude mnogo. Ulaz će da bude otvoren. Ulaz će da bude otvoren u Skupštini sa strane parka. Taj neće biti blokiran, radiće. Ovi ostali će biti blokirani.”

DIKIĆ: “Čekaj…ulaz sa strane parka?”

SINĐA: “Ulaz od strane parka…I da kažeš Nikoli, sve ljude druge, sve grupe koje su došle tu, moram da ih uputim njemu da ih organizuje…Sve to mora da završi do sutra u podne. Upad će da vrši sutra u 23.00.”

DIKIĆ: “Dobro”.

SINĐA: “To je 11 uveče”.

DIKIĆ: “Dobro”.

SINĐA: “Kad se to bude dešavalo, posle proglašenja tih izbora. Ako bude sve mirno to je u redu, a ako ne, desiće se tu…Tu će da budu oni političari, oni će da uđu sa narodom. Skupiće se veća masa naroda… To se radi koordinirano sa svih strana. Tu ima još ljudi. Ima grupa kao što ste vi. Ne znam gde su raspoređeni…Nađi plave trakice kao što su lente.”

DIKIĆ: “Lente…”

SINĐA: “Ali plave tračice, samo da su plave boje.”

DIKIĆ: “Dobro”

SINĐA: “Svaki naš čovek koji je naš u tom slučaju, da stavi tu plavu trakicu negde da se vidi…Da se naši ljudi raspoznaju ko je ko. Da ne dođe do zabune da neko nekog prejebe.”

DIKIĆ: “Aha, to je za uveče da se stave trake”.

SINĐA: “Za uveče, da nije previše primetno, ali da se vidi dovoljno. Da se raspoznajete međusobno. I Ruje i drugi znaju to (…nerazgovjetno). Da se upravlja narodom, da ne rade sve kao muve bez glave, nego da se radi organizovano. Jer, sve oči su uprte i bukvalno, ti znaš ko, ja sam ti rekao. Taj čeka i gleda i u vas i u nas, i u mene…U sve. A od toga, znate vi, šta nam zavisi. Nemoj da sjebemo stvar. Ajde da izguramo, to je za sve.”

DIKIĆ: “Razumem…Reci mi samo ovo, u vikendici tamo što je ona „rakija” kad da mu pokažem „rakiju”? Kad da mu dam ključ tamo?”

SINĐA: “Ako, slobodno, sve na raspoloženju. Ne sme on da zajebe, jer je to pod njihovom kontrolom.”

DIKIĆ: “Dobro. Ja sa njim sad da se nađem. On treba u 22. Nađem se sa njim…”

SINĐA: “I koordinišeš sve (… nerazgovjetno).Pametno, bez srljanja. Daj Bože, može da bude sve u redu, da se ovaj, Milo pomiri sa sudbinom da je izgubio, i da ne bude ništa.”

DIKIĆ: “On da je pametan, dao bi odmah vlast.”

SINĐA: “Baš to”.

U daljem razgovoru Sinđa objašnjava da, ako se Milo pojavi i pokuša da proglasi pobjedu, da ga uhapse, te da bi za to bila specijalna nagrada. Dikić se raspituje koja je to nagrada. Onda se dogovara da pogleda i preda “rakiju” i da mu da “helikopter” (dron sa kamerom i motorole).

Dikić je dva dana proveo u Podgorici. Kretao se u pravcu Cetinja, Virpazara i Nikšića a ne u pravcu Ostroga, (navodno zbog bolesti) kako je juče izjavio njegov advokat.

Svi u Spužu na 30 dana

Za svih 14 osumnjičenih sudija za istrage Višeg suda u Podgorici Miroslav Bašović odredio je sinoć jednomjesečni pritvor, pa su nakon jučerašnjeg saslušanja upućeni u spuški istražni zatvor. Time je uvažen zahtjev tužilaštva da im se pritvor odredi zbog opasnosti od bjekstva, uticaja na saučesnike i opasnosti da ne dovrše djelo koje su planirali.

U noći između subote i nedjelje zbog sumnje da su planirali državni udar i hapšenje premijera uhapšeni su i Kristina Hristić (38), Branka Milić (61), Milan Dušić (59), Dragan Maksić (40), Srboljub Đorđević (62), Aleksandar Čurović (33), Aleksandar Aleksić (42), Nikola Đurić (34), Siniša Ćetković (36), Dejan Stanojević (42), Ivica Matić (36) i Perica Andrić (38) i Miloš Aćimović (26). Njima sudija za istrage Višeg suda u Podgorici, Miroslav Bašović odredio je pritvor do 30 dana. U subotu veče su uhapšeni i Bojan Kovačević (40), Vladimir Božović (21), Nikola Đorđević (21), G.K. (17), Luka Đorđević (18) i Stefan Velimirović (25), za koje tužilaštvo nije tražilo pritvor.

Dikić i Aleksandar Sinđelić, koji se potražuje, su organizovali i finansirali kriminalnu grupu koju su činili barem još 18 članova. Tako su Aleksić i Velimirović pristali da svojim automobilima, prevoze članove grupe iz Srbije u Crnu Goru, ali i na teritoriji Podgorice i na taj način im pružaju logističku podršku. Za upotrebu oružja, kao i hapšenje građana i policijskih službenika i zauzimanja državnih institucija, prema rješenju o zadržavanju, bili su zaduženi Bojan Kovačević, G.K., Nikola Đorđević, Luka Đorđević, Božović, Andrić, Ćetković, Ćurović i Stanojević. Osumnjičena Milić je, kako se sumnja, prihvatila da obezbijedi mobilne telefone za potrebe kriminalne grupe, te da prenosi poruke između organizatora i članova grupe. Sumnja se da se Sinđelić u više navrata od početka oktobra 2016. godine sastajao sa navedenim članovima grupe kojima je davao instrukcije, novac, oružje.

tekst i foto: CDM