Poštovana redakcijo,
Želio sam da vam prenesem svoju ličnu impresiju malog događaja, događaja koji mi opet vraća nadu, da ima onoga što nam nedostaje.
Nečeg što je krasilo Kotor, dobar duh Kotorsi.
Često sam kod meštra od fruzure, našeg Bajla.
Našeg, kotorskog.
Često na topli ljudski način proćakulamo o dobrome… o dobrome Kotoru, našem dobrom duhu kotorskom.
U meštrovoj frizerskoj stolici i njegovoj radnji sa ukrasima mnnogobrojnih poznatih i malopoznatih, a opet Kotoru važnih, vratim sjećanja na Kotor mladosti.
Otvoreni trgovi, otvorene ljudske duše.
Otvoreno srce, za svakog za sve.
Posebnost uvjek prisutna u dobrom duhu kotorskom, devedesetih godina, polako je nestajala.
Gasili su se meštri od škerca, smjeha, entuzijazma, dobre volje.
Sada često sam poslom šetam gradskim ulicama. Ubrzano. Poslom. Neprimjetno, neshvatljivo posmatram. Očekujem, tražim. Tražim naznaku onog što mu niko ne može oduzeti,ukrasti i pored sebičnosti i običnosti ljudske. Pored novih nakana, postupaka, novih ljudi. Tražim.
Dobri duh kotorski je tu uvjek, i pored nastojanja novog i nedostojnog gradu.
U novoj radnji stare frizerske zadruge, osjetih se privilegovano. Osjetih da sam u društvu dobrih sjena, duhova mnogobrojnih koji su djelili taj prostor, priču za dobro, dobru namjeru svog grada. Dobri duh Kotora.
I stvarno, u zamotuljku ošišanih kosa, meštar Bajlo i njegova ekipa pronađoše novčanicu od 20 eura.
Sitnica, rekli bi mnogi.
Sitnica u vremenu bezličnih, bezmoralnih i nedostojnih.
Meštar je znao odmah da je zamotuljak muka studenta, njegove mušterije. Nepogrešivo je znao njegov broj, njegovo ime.
Plemenito, ljudski, širokogrudo, rekao bi kotorski. Student je bio Tivćanin.
I opet prostorija se ispunila pozitivnom energijom i nadom da još ima oaza dobrijeh čuvara starijeh običaja i nakana. Čuvara lijepih manira. Čuvara dostojnosti starog drevnog grada i njegovih dobrih ljudi. Često je Bajlova meštarska radnja stecište takvih. Često!
I ne zamjerite što na malom pravim paradigmu za nečim što želim u većem.
Ne zamjerite. Volio bi da mnogo takvih”malih doživljaja” dobrog duha kotorskog krase našu zbilju.
Toliko malo treba.
Zoran Vučinović
(Autor je načelnik Komunačlne policije Kotor. Tekst prenosimo autentično)
Моја Смиљка би рекла: “Па ништа, човек лепо пише…” Па то би свако реко док се не упозна са светом шпијуна. Могу да ти раде шта хоćе. Могу пред тобом да се договарају а ти си једноставно слеп и глув. У овом послу има једно и свето правило а то је да је све супротно од онога што изгледа да јесте. Данице шта би рекла да видиш овог човека а не знаш ко је? Службеник, чиновник, учитељ… јел тако изгледа Данице? Он је НАУЧНИК И РАДИ У ВИНЧИ – ПРОФЕСОР АТОМСКЕ ФИЗИКЕ!!!
A da je bilo više, bili bilo manje ljudskosti ? demagogija na kub !
Svaka cast ima mnogo postenih i plemenitih ljudi a vjerovatno znate da je jedna vasa sluzbenica nasla oko 30000 eura pa sve vratila vlasniku i to treba napomenuti . Preposteno !
Zašto joj se krije ime? Tako se kaže u puliciju i tužilaštvo-za njihove “klijenre” samo inicijali-brez imenih kriminalaca! Ova gospođa iz Komunalne pulicije-je zaslužila puno ime i prezime za povraćaj tuđeg novca-što našoj “veselici”-domovini senca države nije ,baš,običajno-pravo oliti obaveza…?
PRAVILA KOMENTARISANJA
Komentari se objavljuju na portalu Skala radija. Odgovorni za sadržaj su isključivo autori napisanih komentara.
U komentarima je zabranjeno koristiti uvredljive riječi, psovke i klevete. Neće se objavit komentar koji sadrži ove elemente kao ni tekst komentara koji sadrži govor mržnje. Ukoliko se dogodi propust pa tekst bude objavljen, moderator je dužan da ga odmah ukloni čim ga primijeti ili mu neko skrene pažnju na sadržaj. Neprimjeren sadržaj će biti uklonjen a autor može biti prijavljen nadležnim organima.
Za eventualne primjedbe i sugestije mejl je [email protected].