Policija nezakonito pravi bazu video snimaka patriotskih skupova

Podgorička policija ugrozila je ljudska prava učesnika patriotskih auto-kolona, prekršila Zakon o zaštiti ličnih podataka, atakovala na Ustav i Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda utvrđeno je kontrolom koju je sprovela Agencija za zaštitu ličnih podataka kojaje uslijedila nakon tekstova Pobjede da policija pravi bazu podataka građana koji podržavaju protestne patriotske skupove.

Član Savjeta AZLP Muhamed Đokaj, na čiju inicijativu je kontrola sprovedena, potvrdio je Pobjedi ovu informaciju ističući da sada očekuje reakciju ministra unutrašnjih poslova Sergeja Sekulovića koji je, kaže on, javno obećao da će smijeniti sve pripadnike policije koji budu kršili ljudska prava.

Zapisnik

“Neprihvatljivo je i nepostupanje ombudsmana, s obzirom na to da se znalo da policija snima ove događaje, a nije se oglasio ni nakon što je Pobjeda objavila informaciju o nepravilnostima, kao ni u konkretnom slučaju, nakon žalbi građana, što ste, takođe, objavili. Bilo je očekivano da se predstavkom obrati policiji”, kategoričan je Đokaj.

Kontrolor AZLP konstatovao je u zapisniku da je policija snimala sve patriotske protestne auto-kolone, a da snimke, spremljene na CD-u, sa ostatkom spisa predmeta, čuva, u ličnoj arhivi, dežurni vođa sektora na nivou grada.

Zakon o unutrašnjim poslovima nalaže u članu 56 stav 4 da rok čuvanja snimaka i fotografija ne smije biti duži od 60 dana. Kontrolor Agencije bio je u policiji 24. maja i tokom nadzora našao je dva snimka protestnih skupova od 14. i 21. marta koje su policajci, protivno zakonu, čuvali uz ostale materijale.

“Oglušili su se o Zakon. Utvrđeno je da bez ikakve procedure čuvaju snimke u ličnim arhivama, po ladicama ili đe god što predstavlja povredu člana 10 Zakona o zaštiti ličnih podataka. Svi podaci nastali putem snimanja javnih skupova istekom roka od 60 dana moraju biti uništeni”, ističe Đokaj.

On kaže da Agencija od policije još nije dobila potpisan zapisnik, iako je odavno istekao rok od osam dana za njihov eventualni prigovor.

“Čekamo da policija vrati potpisan zapisnik i dopis kojim će nas obavijestiti da su uklonili utvrđene nepravilnosti konstatovane tokom nadzora 24. maja”, dodaje on.

Tokom kontrole nijesu nađeni spiskovi sa podacima učesnika patriotskih protesta koje policija pravi. Kako je Pobjeda ranije objavila, u tu bazu unose se sve informacije do kojih dođu od imena i prezimena, do adresa, posla kojim se bave, političkog opredjeljenja…

“Takva nezakonita baza podataka nije pronađena, ali ono što je kontrolor nesumnjivo otkrio u postupku nadzora je da policija ili pojedinci u policiji prave nezakonite baze podataka snimanih putem kamera, na način da ih čuvaju mimo roka u svojim ličnim arhivama, a ne onako kako je to naloženo propisima arhivskog i kancelarijskog poslovanja”, naglasio je Đokaj.

Ovakvim postupcima, dodaje on, počinjena je, ne samo povreda člana 10 Zakona o zaštiti ličnih podataka, već je povrijeđen i Ustav, kao i član 8 Konvencije o ljudskim pravima i slobodama.

“Ombudsman je morao da reaguje čim je informisan o mogućem kršenju ljudskih prava, to mu je posao”, ističe Đokaj.

Odgovornost je, smatra on, i na direktoru Uprave policije Zoranu Brđaninu, a pogotovo u svjetlu činjenice da je u mandatu bivše vlasti on bio čelna osoba za zaštitu ličnih podataka u Upravi policije.

“To predstavlja njegovu dodatnu odgovornost, zašto je dozvolio da se ugrožavaju lični podaci na ovakav način”, dodaje Đokaj.

Nadzorom je, kaže on, konstatovana i nepravilnost u radu policije koja se odnosi na obavještavanje građana o obradi podataka, odnosno snimanju. U zapisniku se navodi i da je svaki patriotski skup, odnosno protestne auto-kolone, sniman.

Svjedočenja

Pobjeda je još 12. maja objavila informaciju da policija pravi nezakonitu bazu podataka o učesnicima patriotskih protestnih skupova. Istog dana oglasili su se iz Ministarstva unutrašnjih poslova i iz Uprave policije uz konstataciju da policija posao obavlja u skladu sa zakonom i da ne krši propise.

Nekoliko dan kasnije njihove tvrdnje demantovala je Podgoričanka koja se obratila Pobjedi i čije iskustvo je potvrdilo navedenu priču. Njenom sinu policija je, 13. maja uručila prekršajni nalog u kojem se navodi da se on, 9. maja, oko 18.30 sati, na Bulevaru Cetinjski put u Podgorici nepropisno zaustavio, a kazna je 60 eura.

U prijavi je naveden njegov matični broj, marka automobila, broj registarskih tablica.

“I ništa ne bi bilo sporno da je on učestvovao u toj autokoloni. Ali nije. Automobil je moj, registrovan na moje ime i ja sam, sa svojom prijateljicom, bila na protestu. Otkuda njima ime i lični podaci mog sina?! Nije bio sa nama tog dana. Ova prijava jasno dokazuje da oni prave baze podataka o učesnicima patriotskih skupova. On je bio na nekim protestima. Znači, evidentirali su ga”, ispričala je ona.

Više izvora Pobjede ispričalo je da patriotske proteste snima više policijskih kamera, a inspektori u civilu fotografije prave i mobilnim telefonima.

“Onda se iz video snimaka ‘vade’ slike učesnika i radi se identifikacija. Svaki učesnik auto-kolone koji je identifikovan unosi se u bazu podataka, sa svim informacijama koje o njemu imaju. Ko je, čime se bavi, kojim je protestima prisustvovao, koje je političke orijentacije… Neidentifikovani, takođe, ostaju ‘spremljeni’ u bazi dok se i o njima ne prikupe podaci”, ispričao je jedan od nezvaničnih sagovornika Pobjede.

Građani mogu da tuže državu

Muhamed Đokaj je kategoričan da je nesumnjivo došlo do povrede ličnih podataka učesnika autokolona.

Građani imaju pravo da tuže državu, odnosno policiju zbog povrede privatnosti, odnosno nezakonite obrade ličnih podataka, jer se radi o evidentnom kršenju Zakona o zaštiti ličnih podataka.

cdm