Pokažimo što nam Crna Gora znači!

Piše: Slavko Mandić

Potonji dan pred sudnju uru. Neka se čudna stud u kosti uvukla. A više je toplo u ovo doba godine no ikad do sad. Počeo decembar sa 24 stepeni u Podgorici. Zlo i naopako. To ne može biti dobro, čuju se glasovi vijeća staraca. A i kako bi kad je pred popis sve dovedeno do usijanja. Zbunjen narod što će odlučit umne glave njihovih ideoloških predstavnika. Bože koliko je lakše ovima koji nijesu svoji na svome. Njih ne mori briga oće li bojkotovat ili će se popisivat. Rečeno im je što su. Zato će oni uredno ispuniti rubriku zbog čega će im se đedovi i prađedovi prevrtati u grobovima. Srpskim, jer su im i njihovo poklonili, pa više ni ovo što nam je vazda sveto bilo, nije naše.
E jadne sramote!

Popis je počeo. Obiđoh grad da vidim ima li iđe popisivača. Da ga slikam i da mu se za vrat okačim, onako za uspomenu i dugo śećanje. Jer, ko zna oće li više ikad popisa bit? Ali nema đavoljega. Ka da su u zemlju propali.

Zabrinuh se. Što ako su mi doma došli, a ja ih po ulicama tražim? Obrnuh se i nazad uz ulicu strmu.

Rekoše mi doma, kad me zadihanoh viđoše, da sam poaveta.
-Što ti je jadan? Doće, ne śekiraj se. A i ako ne dođu, velika važnost. Imaće vazda ko za tebe popunit biljet?

-Ka da me trn u zdravu nogu ubode, kad to čuh. Valjda su ovi što ih našijema smatramo, učinjeli sve da kontrola bude potpuna. Toliko su o tome zborili da su nas pozvali da se pišemo samo koju uru pred početak ovoga nacionalnog čuda.

Ne, ne, nije nimalo lako. Vreće Vučićevih glibavih para su poslate onima kojima nije strano da tuđina ljube više no svoga najrođenijeg. Njima, čućemo ih, od ovih drugih, nikad nikakve koristi nije bilo. E pa dosta je više. Sad je vrijeme da se uzme, a ovo je odavno već đavo pozoba. Ko je lud ne budi mu drug, zaigra se kolo pred hram, koji je odavno služio za humanitarne rabote potpunog rastakanja Crne Gore za sva vremena.
Na sreću, probudiše se uspavanke crnogorske i one, kako se sad udvarački zovu, manje brojnih naroda. Utrkuju se ko će jače i gromoglasnije pozvat da se popisujemo. Sve su nam obezbijedili, kažu gotovo ubjedljivo, kao da nam nije jasno ko je što u ovom galimatijasu činio, kako bi sačuvali ponos, čast i dostojanstvo Crne Gore.

Ujedinjena svijest proključala je. Ima još čuvene crnogorske pizme, i biće je na ovim prostorima dok je nas, ali joj je snaga oslabila. Pa se više ne zagoni na svoje. Čuvaju se međusobno više no ikad. I šalju poruku domaćem kukolju kakvo će ga zlo zadesit  ljubeći tuđina za šaku srama.
Zato, kad ti zazvone na vrata primi ih čojski. Ponudi ih kafom, čajem ili sokom od ljudskosti. Uzmi lapis i ispuni listić onako kako su ti to preci činili. Doslovno, i nećeš pobrkati.
Vučić i njegova kamarila, popovi i njihove crkvene horde uzalud će zvoniti.
Nijesu Crnogorci nikad bili Srbi. I neće biti.  Jasno je to svima. I picoustom i njegovom podvirepu smijenjenom čaušu čija je prodana duša zastiđe univerzuma.
Ovih 15 dana pokažimo što nam Crna Gora znači. Nije teško. Biće dovoljno upisati istinu o tome ko smo i što smo. I ni riječ više.
Zato, za Crnu Goru i srcem i dušom.