“Novi srpski odgovor”

Komentar

“Novi srpski odgovor”

Piše: Miodrag Vlahović

Nismo dugo čekali.

Pogodilo se da je ratni zločinac Mladić umro dvije ili tri sedmice poslije govora četničkog vojvode Mandića, kojim je najavio “novi srpski odgovor” – nekakvu (nazovimo je tako) novu političku platformu za “nacionalno pomirenje” u Crnoj Gori.

Da ne ponavljamo mnogo puta rečene stvari i opise situacije koji su odavno dosadni: četnički vojvoda je potvrdio, opet, ko je i što je i što nam misli.

Saučešće povodom smrti zločinca Mladića je odgovor na dilemu – ako je ona uopšte postojala – što je taj “novi srpski odgovor”.

Nema, dakle, “novog” odgovora, niti ga može biti. Odgovor je isti, zakopani i zarđali, poslije brojnih ratnih i političkih poraza – i takav će i ostati.

Naci-šovinistička politika je to što jeste. Taj se istorijski leš ne može našminkati: prepoznaje se na svakom koraku, u svakom gestu i izjavi. Četnički vojvoda je četnik – brada, kokarda i šubara su nepotrebne da bi se to prepoznalo.

Koliko je taj odgovor srpski – možemo raspravljati. Gorepotpisani je od onih što misle kako je identifikacija mržnje, nacionalizma i najgorih zločina sa tzv. “srpstvom” najgora istorijska podvala i zločin prema srpskom narodu. Ali, tu istinu sâmi Srbi moraju da spoznaju.

Ono što nas brine je pozicija i uticaj Andrije Mandića.

Sa ili bez “novog srpskog odgovora”, aktuelni predsjednik Skupštine kormilari crnogorskom politikom – suočen sa, pardon, uškopljenom opozicijom i nekompetentnim i nesposobnim (i prestrašenim!) koalicionim partnerima.

Mandić se pita – dok Spajić lavira između želje da zaradi na svim državnim zajmovima, tenderima i G2G ugovorima i potrebe da se bavi politikom mimo jednolične mantre o evropskim integracijama.

Mandić ima i pomagače – među kojima se posebno ističe Vučićeva dvorska luda Knežević, koji napada i dezavuiše Spajića i u Mandićevo ime: treba kompromitovati konkurenciju za izbore 2027.

Mandić uživa i tragikomičnu, gotovo vodviljsku podršku komesarke Kos, koja ignoriše ne samo politička pravila, već i zdrav razum – kada u teškom nacionalisti i srpsko-ruskom igraču prepoznaje kvalitet i legitimaciju za evropsku politiku.

O Mandiću znaju sve naši zapadni prijatelji – posebno evropski – ali ga tolerišu u vlasti, jer vide konfuziju i inerciju, kao i političku nesnalažljivost Spajića i družine. Treba (bar) pozatvarati sva preostala poglavlja, pa će vidjeti što će i kako će kada budu prebrojani glasovi na ljeto 2027 …

Četnički vojvoda će, do tada, maksimalno koristiti lobističke i druge veze prema Trampovoj administraciji i prema Izraelu – kojima može da priča da je na braniku odbrane hrišćanstva, to jest da je dio fronta protiv islama. Sličan se sličnome raduje.

Zato je njegov “novi srpski odgovor” istovremeno bjutavo i odvratno providan i lažan, ali i bogomdana populistička formula o tobožnjoj “novoj” i “pomiriteljskoj” politici – koju, eto, i evropska komesarka za proširenje grli i ljubi.

Izvjesna neprijatnost – jer je ta sramota očevidna i vrlo neprijatnog mirisa – koju može izazvati Mandićevo saučešće i hvalospjevi koje je ponovio za ratnog zločinca će proći. Prećutaće je komesarka Kos, a neće ni zucnuti EU ambasador Satler: opravdanje ratnih zločina i slavljenje ratnih zločinaca je samo balkanski folklor, pobogu!

Tako je Crna Gora osuđena da uživa u sopstvenoj tragikomediji. Nema ozbiljnog odgovora opozicije i intelektualaca na “novi srpski odgovor”. Nema ni autentične, nove crnogorske političke platforme. Niti ima svijesti o njenoj neophodnosti.

Čekaju se izbori, a mentalna i politička inercija i tupost ne dozvoljavaju ni da se na pravi način problematizuju kolaboracija Ibrahimovićeve Bošnjačke stranke i nacionalističke egzibicije Gjeloshaja i Camaja. “Ne diraj, mogu nam biti koalicioni partneri!”

U takvoj atmosferi opozicione političke mudrosti i strateške pameti suština i sadržina politike postaju nebitni, a prazne fraze i politikanstvo dominiraju. I traženje neprijatelja đe ih nema, neizbježno. I posebno neinteligentno, da ne zaboravimo.

Zato ne pitajte zašto Mandić napreduje. On je najbolje shvatio da postoji ogromna politička praznina i sjetio se da je ispuni sadržajem koji mu odgovara.

U njegovom “novom srpskom odgovoru” nema niti jedne novosti. A i zašto bi bilo? Mandić bar ima parolu – a naša opozicija nema ni to!

Ali, ni to odavno nije novost, priznaćete.