Nobelovski um poljoprivrednog kapitalca

Piše: Slavko Mandić

Jednom kad ode, biće nam žao brata Abaza. U jednoj Vladi, bio je sve. I preśednik, i svi ministri i po koji potpreśednik. Po potrebi bio je i pop i popadija. Bio je i Prle helikopterski, istorijski Vučko, u mini izdanju (za crnogorske prilike sasvim dovoljno). To što je on bio, nikome nije pošlo za rukom. A nije da se mnogi nijesu svojski trudili. I na Ramu je ličio, skoro da zaboravim. I ljubio ga po potrebi Open Balkana.
Privlačio je masu naroda od par procenata, zajedno sa CEDIS TV liderom od 55 inča ekranom. Vaspitavao je budvansku svetosavku i od nje načinio svjetskog licemjera. Svašta je radio saborac mnogih opštedruštvenih i organizaciono prihvatljivih klanova. Sebe je nalazio u rekreativnoj relaksaciji koja se manifestvovala jakim mahanjem rukama po vertikali, kao kokot kad treba da se aktivno druži sa drugaricom iz mladog legla. Bila je to lijepa slika koja se i dan danas rado gleda.

On jeste legendarna tvorevina, ali sam siguran da ćemo više žaliti za poljoprivrednim  potpreśednikom. Što je taj umio kreativno da se izrazi, nije niko iz autentične organizacione cjeline kakva je Vlada brata Abaza, kojoj je upravo pomenuti dvojac dao istorijsku vrijednost kapitalca.

Mnogo je predloženih rješenja Joka majstora, ali ovaj nedavni nadmašio je sve. I već je u nekim zemljama počeo da se primjenjuje. Rezultati su fascinantni, kaže industrijska špijunaža, jer je sva druga trenutno zauzeta zbog situacije u Evropi sad. Pronalazak se odnosi na doprinos zapošljavanja obrazovanih kadrova u državne institucije. Ośetio je stari mačak da bi se proslavio ukoliko pronađe rješenje. Ući će  u istoriju iz koje ga niko više nikad išćerat neće. Zato je Jokaš napregnuo sve svoje intelektualne kapacitete i krenuo u akciju. Nedugo potom u gnijezdu partije kojoj je cenzus odavno postao mislena imenica, rodi se spasonosno rješenje.

-Posao u državnim institucijama samo za one koji su završili državni univerzitet, vlastite su riječi čuvara trenutnog vladajućeg crnogorskog uma.

Nevjerica i muk.
Ćuti zatečeni intelektualizam uobičajenom žestinom. Zabezeknuo se i brat Abaz. Ama svi, dobro velim. A onda se planetom prolomio gromoglasni aplauz.
Jokašu naš serpskopravoslavni, ču se poj popa dok je zvonilo crkveno zvono u svakoj otetoj crnogorskoj crkvi. Onoj koju im je darovao brat Abaz, kad mu se drug ušunjao u Crnu Goru  krijući se od naroda. Valjda da se ne prepanu, a imali bi razloga.
Ovakav uspjeh rečenicom koja je odzvanjala nebom i donosila ushićenje svima, donijeće Jokašu titulu Svetog Jokaša za zasluge prvoga reda. Uručiće mu je JovaNikije drugorazredni, jer mister Prle ima posla oko ustrojavanja koncepcije za izlazak na prijevremene parlamentarne izbore u Crnoj Gori. Da utvrdi pośed neće se žalit ni špag a ni potrebni srbijanski komesari.

Biće zanimljivo. Posebno ako se Evropa sad promakne u Evrope sad. Lako je moguće, jer se iz velike ljubavi stvara veća mržnja. A ova je baš bila. Ojadila je Crnu Goru, ali svemu dođe kraj.
Dobro je to, ču se iz redova opozicije. Možda su malo i pripomogli. Ne mari, neka su. Jes da nije demokratski, ali jeste radiološki. Ośeti se na koži glave. Prži!

Ovogodišnji rod kapitalnih mislilaca, valjda zbog padavina sa svih strana, bio je rekordan. Imamo ih i za izvoz. Da nam poprave ekonomsku sliku i poboljšaju kapilarni turizam. Može, nabavkom drugog motora za aeroplan.

Da konačno poleti ovaj jadnik kojega je Crna Gora platila ka cijelu flotu.