Neumrlim crnogorskim junacima s potopljenog broda u Medovi

Lovćenske straže

Parabrod  „Brindisi“  porinut  u  more 25. februara  1895.napravljen  s namjerom  obavljanja poštanskog  saobraćaja, a s početkom  Prvog  svijetskog  rata  prekomponovan u  ratne  svrhe,  postao   je  “crnogorski  Titanik”, masovna  grobnica  Crnogoraca  koji  su s puškom  o ramenu  pohitali   da  brane  svoju  domovinu  Crnu  Goru.

Misterija  neuobičajene  putanje, minsko  polje  koje   je postavila  Ratna  mornarica  Italije  sa  svojim  minama  i taj prasak  dvostrukog  trajanja  lebde  nad  nama  kao  zagonetka  namjere  ili  omaške, kao  krvavi  podśetnik  još  uvijek  nepronađenog   i nekažnjenog  dželata  kraja  i vječnosti  crnogorskih  ratnika  i   “medovanskih   stradalnika”.

Oni  malobrojni  koji  su  preživjeli, ispričali  su  posljednje  trenutke  svojih  saboraca, sapatnika  i   vitezova  crnogorskih   koji  su  neznajući  da plivaju  sopstveni  život  puščanim  kuršumima  gasili.Otuda ta  jeka  pucnjeva i posljednjih gromoglasnih  pozdrava  domovini.

Časno  li  je  bilo  život  ispuštiti   s  Crnom  Gorom  u  srcu, duši, krvi  i  na  usnama. Časnije   od   “nestalog” novca  iz  brodske  kase  prikupljenog  od  iseljenika  koje  je za  Crnu  Goru  nosio  doktor  Đuro  Guč; časnije  od  državne  ćutnje i nebrige  kojom  se  i  nakon 105 godina   u  plitkom, pjeskovitom  dnu  Drimskog  zaliva, kostur  Brindisija  sveti  opomenom  da se ne zaborave  neumrli  div – junaci  crnogorske   slobodarske   zublje  pod čijom  svjetlošću  opet  branimo  našu  domovinu  od  agresivnog  srpskog  šovinizma, kleronacionalizma i fašizma  stranih  agentura.

Dok  je  jednoga  člana “Lovćenskih  straža”  i   čestitih  sinova  i šćeri  ove države  oni  nikada  neće  biti  zaboravljeni.

Ovim  putem “Lovćenske  straže” podržavaju  organizatore  posjete  Medovi 30.maja.2021godine  pri  čemu  će  i sami   uzeti  aktivno  učešće  u  pomenu  i vječnom  pijetetu  prema  žrtvama  crnogorskih  dobrovoljaca.

Naše  obraćanje   crnogorskoj  javnosti  završit  ćemo  pjesmom  koju  je  članica  Upravnog  odbora  Lovćenskih  straža   mr Ana  Pejović  posvetila crnogorskim  dobrovoljcima koji  su    crnogorski   svetionik  časti   i  patriotizma:

Neumrlim  crnogorskim  junacima – dobrovoljcima s potopljenog  broda u Medovi

U  neke  mekše  povoje  uvijte   svoje  riječi…

sinoć   su  ledene  kaveze  prinosili   našim   ognjištima

i   nije   padala  noć…

teklo   je  poput   istorije   naše  malo   poznavanje

Jezika  i  ptica…

dok   su   rimski   časovnici   mjerili  providan   mjesec

stizale   su   vojske  i  gazile  božićnu   tišinu…

Ne  govori   tiho  o  progonima,

nepravdi   i  siromaštvu,

rijetki  su  oni  koji  imaju  pravo  na  riječ…

Naša  se  tišina   grli  drugim  bojama  i

onim   iza  linije  što  ne zna  da  je  živo…

a  Naše  je…

krvlju   okupano   kao  Mojkovac,

kao   odstupnica   za   tuđi  put

i   sopstvenu  pogibiju…

kao  Razvršje   bez  ijedne  ptice

i   jauka   Stane   Golubove…

kao   jutro   ustajale  magle i

napuštenih   Ognjišta,

jutro   od   Smrti   koje  se

prije   nego  počne  Dešava…

naše   je…

kao  vječnost  s  Orlovog  krša,

kao  glas  Vile  Lovćenske  koja  budi

usnule   mornare

i  ona   zaboravljena   jutra   badnja

kojima   smo   dan   Poslije,

kojima  smo  Pomješani  zvukovi  vode,

mjesto  gdje  se  sklanjaju  zelene  sijenke

i   rastu   simboli   našeg   obnovljenog  neba.

Upravni   odbor   Lovćenskih  straža