Milatović promoviše Platformu koja ne služi ničemu osim da opravda angažman Fidelity consultinga

Miraš Dušević

Ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović ovih dana promoviše Nacrt dokumenta “Platforma ekonomskog oporavka”, koji je radio Fidelity Consulting u okviru projekta EBRD-a, o kome je CdM pisao. Ono što ministar Milatović ne saopštava javnosti je informacija koju je CdM dobio nezvanično iz Vlade Crne Gore da Generalni sekretarijat Vlade nije dao zeleno svjetlo da se ovaj dokument usvoji na Vladi jer je metodološki upitan. Naime, Uredba o načinu i postupku izrade, usklađivanja i praćenja sprovođenja strateških dokumenata jasno definiše šta je Strategija a šta je Program. Metodologija prati ovu Uredbu, a kako kompilacija od četiri dokumenta koja je Fidelity radio za MEK nije ni jedno ni drugo, prema nezvaničnim informacijama CdM-a, u GSV nije prihvaćeno da se ovo kandiduje prema Vladi kao program ili strategija.

Zato je Ministarstvo dokument preimenovalo u Platformu, koja metodološki opet nigdje nije prepoznata.

“Plan oporavka i otpornosti” je inače dokument koji su zemlje članice EU bile u obavezi da pripreme u periodu nakon pojave COVID-19 pandemije i dostave Evropskoj komisiji u okviru Instrumenta za oporavak i otpronost (RFF) kao ključnog stuba NextGenerationEU.

<<<Milatović: Za dostojanstven život i rad, inkluzivni ekonomski model i konkurentniju ekonomiju<<<

Međutim, Crna Gora, kao zemlja u pregovorima za članstvo u EU, Evropskoj komisiji je dostavlja godišnji Program ekonomskih reformi, koji sadrži ključne mjere makroekonomske, fiskalne politike i srednjoročnih strukturnih reformi za konkurentnost i rast. Stoga, čudi, da se pored navedenog Programa i prethodno usvojenog Programa “Evropa sad”, u Ministarstvu za ekonomski razvoj, priprema “Platforma ekonomskog oporavka”, budući da njegov Nacrt ne nudi ništa novo ili konkretnije u odnosu na prethodno pomenute dokumente.

Dokument ima prilično konfuznu metodologiju, dijagnostiku bez konkretnih nalaza iz kojih mogu proisteći mjere za ekonomski oporavak i rast, prilično uopštene prioritete bez opisa što oni znače i kako će biti realizovani, kao i odakle će biti finansiran svaki od njih. Pri tome, izradu ovog suštinski nepotrebnog dokumenta, ministar predstavlja kao veliki rezultat, skoro pa da pomislimo da tamo piše da KAP i dalje radi, da investitori hrle sa svih strana, a nezaposlenost rapidno opada, kao i inflacija.

Politička platforma

Da predmetni dokument više liči na političku platformu, nego na ozbiljan strateški dokument, potvrđuje i niz paušalnih i površnih informacija u tzv. Dijagnostici stanja u prezentavanom dokumentu, kao i tvrdnji koje u velikom broju slučajeva nijesu potkrijepljene činjenicama, što bi konsultant koji rade na jednom ovakvom dokumentu za vladu morali da znaju. Npr. u dokumentu se navodi da je 2021. godine ostvaren “potpuni oporavak BDP” nakon pandemijske 2020. godine, iako još uvijek ne postoje zvanični i konačni podaci o rastu BDP u 2021. godini.

Takođe je netačno da se Vlada zadužila 2020. godine u iznosu od 750 miliona eura da “bi spriječila bankrot”, kako se navodi u dokumentu, budući da je država tada trebalo da se zaduži najviše do 500 miliona eura, i da je sve preko tog zaduženja odluka tadašnjeg tek imenovanog ministra finansija i socijalnog staranja Milojka Spajića.

Navode se i podaci o snažnom rastu zaposlenosti u 2021. godini, koje je, kao što je poznato, Monstat, nakon promjene rukovdstva iznenada korigovao, pretvarajući drastičan pad broja zaposlenih u 2021. godini u rast zaposlenosti. Pri tome, Ministarstvo ekonomskog razvoja kao nadlezno za tržište rada, u nacrtu “Platforme ekonomskog oporavka” ne navodi podatke o drastičnom rastu broja nezaposlenih u 2021. godini i ne nudi objašnjenje kako to u Crnoj Gori imamo ogroman rast i zaposlenosti i nezaposlenosti, te da li i zašto na tržištu postoji toliki nesklad između ponude i tražnje za radnom snagom u 2021.

Mjere u neskladu sa politikama Ministarstva finansija

Dodatno, dokument sadrži određene mjere koje se ne podudaraju sa dokumentima Minsitarstva finansija i socijalnog staranja, poput politike poreskih izuzeća, srednjoročne budžetske politike i slično. Podsjetimo da je Vlada svojim populizmom dovela do povećanja planiranog deficita budžeta na 5,1 odsto BDP-a u Zakonu o budžetu za 2022. godinu što je suprotno fiskalnim pravilima, i planirala zaduženje od 1,4 milijarde eura koje nije prihvaćeno u Skupštini. Stoga su jedan od principa “Oporavak javnih finansija” i prioritet “Održive javne finansije” u navedenom  Nacrtu Milatovićeve “Platforme ekonomskog oporavka” klasične floskule, i u potpunom su neskladu sa stvarnošćuu i onim što je realizovala 42. Vlada, koja je svojim populizmom zapravo ugrozila stabilnost javnih finansija na dugi rok.

Milatovićeva Platforma se sigurno je metodoloski prilično amaterska, i više predstavlja rezultat nesređenih misli autora koji nije siguran što sa dokumentom želi da postigne. Veoma je važno da ministar Milatović ne potcjenjuje inteligenciju građana i da javnosti konkretnije objasni čemu zapravo služi dokument “Platforma ekonomskog opravka” i šta je njegova konkretna dodata vrijednost u odnosu na upravo usvojeni Programe ekonomskih reformi 2022-2024 i Program “Evropa sad”.

Da li će njime ponuditi ijednu konktretniju mjeru ili projekat koja se može realizovati, a da to nije već obuhvaćeno usvojenim strategijama i programima. Ono što je svakako činjenica je i da će Crnoj Gori nakon odlaska Vlade čiji je član ministar Milatović biti potreban Program ekonomskog opravka, ali bi njega trebalo da rade nepristrasni renomirani konsultanti sa međunarodnim iskustvom u ovoj oblasti, koji će se hvaliti svojim referencama umjesto što ih kriju od javnosti kao što je to slučaj sa Fidelity consultingom.