Laži lažo da se veselimo

Laži lažo da se veselimo

Piše: Slavko Mandić

Kad se onomad ugrizla za jezik demokratska madona, ustajući sa moćnog skupštinskog škanja da nešto objasni opozicionom kolegi, ne znajući da je kamera prati, ka i svakoga drugoga u plenarnoj sali, bilo je jasno da nam ga je đavo izio. Pokušala je, nije da nije, da nešto izvrda, ali toliko nevješto da je samo potvrdila dobro čuvanu tajnu koju je vlast krila od vlastitog puka kao zmija noge. A ona se odnosila na svakodnevni rast inflacije, koja direktno ugrožava životni standard ionako osiromašenih građana. U vremenu svakodnevnog udara rasta cijena, malih plata i mnogo manjih penzija, primadoni je izlećelo direktno u javnost strogo čuvano zadovoljstvo što raste inflacija iz dana u dan jer je to, kako je rekla DOBRO ZA DRŽAVU. To je loše za građane, potvrdila je sasvim jasno, ne ostavljajući ni trunku dileme zašto se vlast ne bavi smanjenjem inflatornog udara, ili bolje zbog čega ga podstiče? To jeste nadrealno stanje posmatrano iz ugla neke ozbiljne i normalne politike, ali, kada je u pitanju otvorena, jasno vidljiva distanca vlasti u odnosu na sopstveni narod, po svim pitanjima, onda čuđenju nema mjesta. Demokratska primadona je kazala ono što vlast sistematski priželjkuje i radi koliko god može. Kako nema iole značajnijih investicija i kako ne radi ništa što bi punilo budžet po ekonomskim zakonitostima, onda je direktna pljačka naroda, koji je inače samo dekor vladajućoj kasti, kroz visoke poreze i akcize, i ko zna kakva još zahvatanja, jedini izvor sa kojega se napaja nezajažljivost vladajućih apetita. Besmisleno je u ovakvoj situaciji objašnjavati pozitivne efekte inflacije.

Već je rečeno da se ne radi o normalnoj državi, čime je na najbolji način objašnjena suština ove gospođine rečenice, koju ni najmanje ne pogađa enormno povećanje cijene goriva niti zatvoreni Ormuski moreuz. Za nju i njene drugare biće na pjat svega po cijenama koje inflacija ne može dofatit. Jer ono što oni uzimaju za lične potrebe, država plaća, uvjerili smo se i sad i ranije. Tako da problem nije u njima, već u nama. To je definicija i konstanta koja se pokazala tačnom.
Valjda je zbog toga što smo to što jesmo, ministar finansija na početku energentske krize izazvane Trampovim besmislenim ratnim udarima na Iran, kazao da je protiv smanjenja akciza na gorivo, tvrdeći da bi to ugrozilo budžet. Čiji budžet dugostudirajući ministre, na privatnom Fakultetu za uslužni biznis u Sremskoj Kamenici, koji u tom vremenu nije imao akreditaciju za rad, saopštio je BIRN?

Nije ni čudo što ministar ekonomije baš dobro ne razumije problematiku kojom se bavi njegov resor. Nije jedini u jednoj od najmnogoljudnijoj vladi na zemaljskoj kugli. Ono što zna, taman toliko koliko i njegov formalno šef  je da budžet treba napuniti onoliko koliko on može da opsluži vlastodržačke zahtjeve istrgovanih lidera i liderčića, sitnih trgovaca kojima je tuška džada vrhunac ekonomske i svake druge znanosti.

Ministru nije moglo do svijesti doprijeti da Vlada nema novac i da je vlast samo servis građana. Zato se tako grčevito ufatio za budžet, objašnjavajući da bi ga smanjenje akciza direktno ugrozilo, što bi dovelo u opasnost njihovo trošenje na veliko i malo.
Pa ipak, kad je vidio da mu glupost u objašnjavanju da oni (valjda Vlada) prate kretanja na tržištu energenata i da ima dovoljno postojećih mjera za reagovanje ukoliko budu smatrali da je to potrebno, neće proći, jer se javnost koliko toliko uzburkala, ministar je morao da prihvati smanjenje akciza. Ne za 50 već za 25%. A Vlada uzima polovinu od cijene goriva.
Mogla je da smanji akcize  kad se znalo da će cijene eksplodirati, kako su to uradile i zemlje u okruženju. Nijesu, jer su čekali da bar još malo očople od očerupanog naroda.
Nemjerljiv je bezobrazluk vlasti i osionost njenih ministara. Odavno su pokazali da ih građani ne interesuju, ali je teško razumjeti kako ta oskudno obrazovana „elita“ ne razmišlja da će im za samo godinu opet trebati glas tih istih koje sad omalovažavaju i javno ponižavaju. Kojima povećavaju penzije za 0,38, dok sebi na ionako enormna primanja ladno prikaže još 30 i koji procenat više. Bezobrazluk koji mora doći na naplatu.
Slagali su i kad su tvrdili da će smanjenje  akciza cijena dizela od danas biti 4 centa po litru. Dodali su mu još tri, i ko zna koliko će iduće sedmice. Da ne bi trpio njihov budžet. Jasno je svakome ko makar i mali mozak ima.

Crna Gora, kažu oni koji imaju informacije, raspolaže rezervama nafte dovoljnim za naredna dva mjeseca. Ko zna po kojoj će nam cijeni prodavati te, značajno jeftinije, nabavljene derivate? A ako se ukaže potreba, ne śekirajte se. Pravovremeno će reagovati primjenom raspoloživih mehanizama.
Bože neviđene sprdnje.