Krstonijević na čekanju, neka se pripremi Ružičić

Krstonijević na čekanju, neka se pripremi Ružičić

Piše: Slavko Mandić

Po svoj prilici preśedniku države je omililo da predlaže sudije Ustavnog suda. Zna on zašto to radi. Prilika mu je da bude u javnosti. Da drži konferencije za medije i objašnjava kako vladajuća koalicija, čiji je kandidat za preśednika bio, sad neće ni po koju cijenu da prihvati njegove kandidate. Biće zato što je dokazani lider i opšteprihvatljiva ličnost sveukupnoj međunarodnoj zajednici. Koja ga prima sa oduševljenjem đe se god pojavi. Možda je ljubomora a možda i neki zajam za vraćanje. Ko će ga znati. I nije problem kad je neđe vanka. Mučno je kad je doma i kad s kanabea predloži parlamentu da izabere njegove provjerene kandidate za najmiliji mu Ustavni sud. Da bi ga popunio i dopunio onima za koje smatra da su vrh u pravosuđu (mada je kod nekih pobrkao, sami će se prepoznati da ne štetim slova na ovaj čisti foj karte), presavije tabak i pošalje majci svih vlasti na dalje djelovanje. Nekad mu ih vojvoda od parlamenta stavi među druge tačke, a nekad se ne obrne na njih, što jasno govori da bi mu bolje bilo da ni mrčio nije. Za neke prijedloge glasa većina, ali ih nikad ne izglasa, a neki ostanu na dugom čekanju, čak i do dana današnjeg. Za to vrijeme nadaju se njegovi prijedlozi da će im śekira pasti u med i da će za mandata, a možda i dva u Ustavnom sudu zaokružiti sve svoje potrebe. Uzalud, jer ih vojvodin sabor ne prihvata, tretirajući ih, najblaže rečeno, kao kakvo strano tkivo. Nema podrške ni od koga a ni formalnog izjašnjavanja poslanika koje je, nakon završene rasprave obavezujući ritual. Nijemo mu zbore da ima kad i da će kasnije, kad se steknu uslovi, a i on i oni znaju unaprijed da je obećanje – ludom radovanje. Sramota zaista. Ponašaju se kaˊ da preśednik ima vremena za bacanje. Kaˊ da su mu ovo potonji prijedlozi. Bruka i sramota zaista.

Ovoga puta on je svoje završio. Nije njegova odgovornost što mu prijedloge poslanici mnogo ne brenuju. Drugi je problem o kojemu bi, sa onog ljudskog i moralnog aspekta, preśednik morao da povede više računa. Pitanje je koliko je svjestan, ili bolje reći koliko mu je važno, ako mu je uopšte važno, zašto njegovi kandidati uporno nemaju prođu u parlamentu? Jer, mogu bit Džeri Rajnsdor, dvomilijarderski dolarski težak pravni gigant, ili možda skoro toliko Vičaj Tongteng, u majki svih vlasti prošli bi kao bosi po trnju. Znači, ipak nije do predloženih. Pa do koga je onda? Možda, ali samo možda, razlog može biti u samom predlagaču? Može bit bogomi, baš to glavni kamen spoticanja. Ali zašto kad on na kraju uvijek učini ono što vojvoda želi? Tačno je da se preśednik poslije vanrednih podgoričkih izbora konstantno ponaša kao opozicija. Tako je činio i prije njih, kad je DPS pomislio da će s njim konačno vrnuti Podgoricu pod svoje skute. Ali se današnji predlagač tada predomislio u minut do podna. Pa pošao sa istima, sa kojima će izgleda opet krenuti onamo đe jedino zna. Ili, kako su nekad iz sadašnje vlasti voljeli da zbore,  iz niđe u ništa. Na nove izbore sa onima koji su rogovi u vreći od kad su postali vlast. Da, biće da je to razlog koji se ne zaboravlja tako lako. Pa je zato u nastavku sve ovako. Ako to predlagač bude razumio na vrijeme, a to znači momentalno, spasiće i sebe i prijedloge daljih poniženja. Na njemu je, pa kako god odluči. Mada bi i predlagači morali biti zainteresovani za vlastitu sudbinu. Koliko im god lijepo zvučale privilegovane pozicije.

Preśednik je danas saopštio javnosti još jednu prevaru od dijela vlastitih koalicionih partnera. I sve objasnio koliko je znao i umio. Za predložene zakone o ANB-u i MUP-u kazao je da su atak na fundamentalna prava pojedinaca, saopštavajući da je Evropska komisija jasno rekla da predložene izmjene nijesu u skladu sa pravnom tekovinom EU, posebno u dijelu zaštite podataka. Džabe ministar policije Šaranović i njegov direktor Policije Šćepanović zborili da je istina ono što oni zbore, kad je iz EU stigao aber u kome je sve rečeno.

Kao što to rade mudraci na vrhu piramide vlasti, preśednik se povremeno posluži narodnom poslovicom. Mnogo ih je pa mu se, kao i drugima dogodi da ponekad pobrka pa se pozove na nešto što baš i nije poslovica, ali joj liči. Kazao je da poslovica kaže da cilj ne opravdava sredstvo. Obrnuto je preśedniče. “Cilj opravdava sredstvo,” je izreka koja se koristi da bi se opravdale moralno sumnjive radnje preduzete u svrhu postizanja vrijednog cilja. Pročitaj. Zapisano je odavno.

Ono što ima svoju nedefinisanu vrijednost je preśednikovo tumačenje obmane oko navodnog usaglašavanja pomenutih zakona. Po njemu građani su bili djelimično obmanuti od strane Vlade, što je dobro, analogija je, jer nijesu skroz. Pitanje je samo koju ljestvicu takva gradacija obmana koristi.

Nakon svega teško je razumjeti mudrost Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori koja je saopštila da pojedine odredbe zakona o unutrašnjim poslovima i ANB-u nijesu usklađene sa pravnom tekovinom EU, ali da se one mogu ispraviti i nakon usvajanja. Čudno je jer je Evropska komisija bila jasna i decidno saopštila što ovakvi zakoni znače za demokratiju u Crnoj Gori. Koja je ionako na staklenim nogama. Pa kao da leti u zraku neko čudno pitanje: da li je njegova ekselencija gospodin Satler baš sto posto u Evropskoj Uniji? Ili je možda ponekad bar poput ovih naših, koji bi ovakve zakone po svaku cijenu. A on bi da se usvoje, pa će poslije da se bruse. Neće ekselencijo, budite uvjereni. Ovima samo malo treba da profunkcionišu takvi zakoni i da se na ulici nađu svi oni koji smetaju i nijesu partijski čvrst oslonac. Poslije bi, kad Vi zažmurite bar na jedno oko, sve bilo u skladu sa poslovicom: Kasno Marko na Kosovo stiže!