Kriva je žgaravica

Piše: Slavko Mandić

Sad  će surgum na pljevaljsko tužilaštvo. Te ovako je trebalo, te ovo je iz politički motivisanih odnosa prema ovom javnom djelatniku. Po njemu će koliko god mogu. Neće lišo proć ni gospar Lekić, jer će počet da nabrajaju sve što mu znaju. A on ni kriv ni nešto bog zna dužan. Sve je to iz kojeg ugla gledaš. Ako vidiš očima tužilaštva, dobio si što si htio. Ove druge oči za gledanje nijesu ni potrebne.

Pogađate naravno. Radi se o odluci pljevaljskog tužilaštva kojom je ustanovljeno da bivši direktor Rudnika uglja Pljevlja i bivši predsjednik Odbora direktora ove državne kompanije Milan Lekić, sadašnji zapošljenik na mjestu inženjera u ovom preduzeću, neće odgovarati pred pravosudnim organima zbog uništavanja službenog vozila „reno laguna“ u požaru 1. februara. I što sad? Pa naravno da neće jer nije on kriv. Kriva je vatra. Da nje nije bilo, ne bi ni Laguna izgorjela. Jednostavno da jednostavnije ne može biti. Pritom je auto imalo tehničku grešku. Zdravom razumu je jasno da je bolje što se zapalilo na tu njegovu livadu, u pljevaljskom selu Rađevići, no da je, ne daj bože, neko strada zbog neke sistemske greške. Što je Laguna, čiji je vlasnik Rudnik uglja, radila na livadi bivšeg direktora, zagraktala je javnost? Kakvo bezvezno pitanje. Pa zna se koliko je direktor opterećen i koliko mu vremena nedostaje za svakodnevnu rabotu. Neka kad za glavu da se ufati. Pa kad krene u obilazak od jutra do śutra po Pljevljima i okolo nje, svrne malo i do svoje livade da se odmori i okrijepi. A ne da, kao nekima, firma plaća po hotelima i ko zna sve đe.
Bivši direktor je svako auto u dušu znao. Tako je i za ovoga tačno znao što mu fali, ali, rekoh već, zbog rabote od državnog interesa, koji mu je ispred svih ostalih, nije ima kad da se na grešku osvrne. I što je drugo moglo da se desi no da se samo uždi? Vala ništa, potpuno je jasno.

Kažu sad oni koji su protiv razvojnog karaktera pomenutog gospodina bivšeg vazda bili, da je on pokušao da prikrije štetu koja je nanešena kompaniji. Bože, jadni li smo. Umjesto da mu zahvale svi, pa i kompanija, jer se oslobodila jednoga zla(mislim na auto), oni po njemu ka po pranju. Te moralne grdosije krenu u združeni napad na bivšeg, navodnom konstatacijom da o požaru nije obavijestio ni policiju a ni vatrogasce. Vidimo i tu da su zamijenjene teze. Pa valjda mu za to treba odati priznanje? Nije želio da ih uznemirava i miče sa odgovornog posla koje ove službe vazda imaju. Nije ih zvao ni za sopstvenu livadu koja je do korijena svake travke izgorjela i napravila mu golemu štetu. Nije samo vatra kriva. Ima tu više elemenata o kojima bi pravosuđe trebalo dobro da porazmisli. Što je toga dana na tome mjestu činio vjetar? Mada to nije slučajno, jer znamo kakvi su bili, i još uvijek su, oni bivši. Da su napravili bolji put, ne bi se desilo da on Lagunom neđe ispod zakači, kako se sumnja, neki dio koji će potom sam od sebe da se uždi. Je li to baš sve zbog toga, nema te svjetski priznate forenzike koja može tačno ustanoviti što je krivo u ovom slučaju. Ali naši nijesu strani, no domaći mozgovu. Udri ovamo, udri onamo, uz pomoć štapa i kanapa, i otkri se krivac. Radi se o pregrijavanju električnih sklopova ili možda nekog drugog dijela u predjelu motora vozila. To znači da je kriva vatra, kao prvooptužena, pa potom loš put (krivi oni bivši), pa vjetar koji je baš toga dana namjerio da duva na toj livati, pa možda i neki krš koji je moguće zakačio neke električne sklopove na motoru. Krivi su i sami sklopovi i na kraju, kao finale finala, kriv je motor. Tako rade ozbiljni sistemi. Svaki šraf ako je potrebno, a jeste, ispita se i ustanovi krivac. A on se sigurno ne krije u liku i (ne)djelu bivšeg direktora.

Da sistem funkcioniše, dokaz je kazna onoga kojo je po važećoj sistematizaciji raspoređen na radno mjesto vozač putničkog vozila pri kabinetu Odbora direktora, i to zbog povrede radne obaveze. Nije važno koje obaveze, jer on nije smio da bivšem direktoru da auto ni po cijenu svega. Mada, kako se ovakvome to može zabraniti? I ko to smije i može da učini?

Nemojte misliti da je lišo prošao i glavni glumac ove predstave. Taman posla. Sistem u akciji ga je kaznio novčano. Simbolično, ali sa jasnom porukom da se preduzeće ne može štetiti bez novčane kazne. Plati nešto malo, pa šteti koliko god oćeš. Tako to rade u ozbiljnim kompanijama. Pa da si svemogući i u vjeri i nevjeri, mislim politici.

E onda opet ovi dušebrižnici. Ništa pretjerano, ali se više stidno ipak javljaju. Nije im bilo dosta što je bivši platio za sve zašto nije kriv. Oće „krvi“ još. Jasno je da ih neko iznutra filuje podacima. Jer otkud njima saznanje, koje je tačno, da je Lekić, (tada preśednik Odbora direktora Rudnika) 11. oktobra prošle godine uništio skupi automobil pljevaljskog Rudnika uglja.  Bio je to „infiniti“, premium brend „nisana“. Sudar ka sudar. Bože fala ti što nije bilo žrtava. Bio je vele pjan. Ustanovili su mu 1 promil alkohola u krvi. E vala baš mnogo. Ne smije čovjek, dok dan noć naporno radi, da se pričesti i da spere žgaravicu (koja je za sve kriva) . Firma tu nema štetu. Možda malu? Osiguranje će da plati, iako ono nije bilo pjano.

Bivši je tada s pozicije prvog čovjeka Nove srpske demokratije bio čudo neviđeno u Pljevljima. Zbore da mu niko nije ništa mogao. A i nije trebalo. Ako treba da ga proglase krivim za par uništenih auta i nekih ugovora o prodaji uglja, i još po mnogo čemu, o čemu nećemo da zborimo sad, onda ga đavo izio. Bolje da se nekim drugim raborama pozabave.

Ne, ne mislim na sveukupnu bezbjednost, jer toga kod nas nema.