Komesarko Kos, može li se s Vranešom u Evropu?

Komesarko Kos, može li se s Vranešom u Evropu?

Piše: Slavko Mandić

Možda je tačno, a možda i nije. U stvari jeste da je njegova evropska ekselencija Satler  bio u pośeti Šavniku. Zbore zli jezici da je možda htio i do Pljevalja, što je URU ipo lagane vožnje od Šavnika, ali su ga njegovi brižni śetovali da tamo nije zdrav politički zrak, jer je medicinski doktor DARIO Vraneš krenuo sa nečesovim otpriznavanjima svega i svakoga. Pa veli ambasador, bolje da ne mrda iz Šavnika, da ga kakva strkotina ne strefi. A i zvijezda je upekla  ka nikad do sad, pa je ljepše u Šavniku, đe se bar zeru lakše diše no u Pljevljima.
Ko zna je li to sve tačno. Osim ovoga prvoga, teško da je drugo uopšte bilo predmet razmatranja evropskog dužnosnika, no narod je narod. Ima on svoje protokole i kad ih zađene na društvene mreže, priča ostaje ka najveća istina.

Ali opet, znala je njegova ekselencija što se priprema u Pljevljima. Mora da jeste, kad smo mi obični bili upoznati za Darijevim načertanijima. Pa možda, velim samo možda, je mogao prvo poć do Pljevalja, prije no se sva ova priča tamo dešavala, da šapne dvije nasamo na uvoVranešu. On je, zna to Satler, iz partije onoga sa kojim je evropska komesarka ispijala šljivovicu i dijelila prijateljske poljupce. Sa vojvodom od parlamenta direktno i bez zazora. Pa ako je taj vojvoda za Evropu, onda nije kompatibilno da njegova pljevaljska ruka bude protiv politike gospođe Marte. Tim prije što vojvoda greške ne prašta. Ali, što ako sve nije tako? I ako ovo što se desilo nije slučajnost no nekakav poluosmišljeni scenario nekoga ko bi htio vodu da zamuti?

Na nečesovo otpriznavanje Kosova od strane Darija od Pljevalja, dokazanog mrzitelja Crne Gore, njene istorije i tradicije, i svih njenih vrijednosti, koje ga bole do besvijesti, kao i  na ono prethodno opštine Zete, iz Evrope nije bilo baš nikakve reakcije. Djeluje prirodno, jer opštine nijesu priznavale Republiku Kosovo, pa ne mogu ni da joj ga ukidaju. To jednostavno nije u njihovoj ingerenciji. To jeste pokušaj narušavanja pravnog poretka Crne Gore i grubo kršenje ustavnih nadležnosti, ali o tome treba brigu da vodi država. Bez obzira što je vojvoda i njegova družina omiljena opcija komesarke za proširenje, za Vraneša treba da budu zadužena tačno definisana ministarstva i još neki državni organi. Tako se to radi u ozbiljnim državama. Po ovom pitanju hitno treba da reaguje premijer, ali i preśednik države, kakav je god.

Ne, to ipak nije moguće. Premijerovi su u pljevaljskoj vlasti. Istina je da nijesu podržali inicijativu za otpriznavanje Kosova u Pljevljima ali su omogućili kvorum za sjednicu Odbora za statut i propise, koja je održana prije skupštinske rasprave. Da oni tamo nijesu bili, od svega ne bi bilo ništa. Ali neće biti da su slučajno ostali. Rekonstruktivni premijer je upoznat sa cijelom pričom. Kako može u raštimovanu Vladu ubačiti funkcionere Nove srpske demokratije Jovana Vučurovića i Radoša Zečevića, koji će biti, izvjesno je, novi ministri u najmnogoljudnijoj izvršnoj vlasti na planeti, ako spriječi da njihovi parijski drugovi u Pljevljima završe cirkus oko otpriznavanja Kosova i sprovedu ga do kraja po utvrđenom planu i programu ko zna koga i od koga? Jasno je, morao je premijer da ne vidi ono što svi vide. Uostalom, zato je premijer. Drugačije teško da bi ikada mogao.

Sad kad je Vraneš povukao priznanje Kosova, koje nije nikad ni priznao, jer to nije njegova rabota, kako će dogodine odit u Prizren? Prije će oko beogradskog pašaluka (čitaj ćacilenda) vrćet ka gluva kučka, pokušavajući svoj zemlji da učini još koju smutnju, kako bi zadovoljio odlazećeg vožda, oboljelog od crnogorskog EU sindroma.

Nije ambasador Satler ni namjeravao put  Pljevalja. Daleko je to, a i śetićemo se podrške mnogih Evropljana prevarantskim litijama i klerošovinizmu koje se 2020. godine valjalo ulicama crnogorskih gradova.

Još ću kratko zadržati vašu pažnju. Zbog dvostrukih aršina koje srijećemo kod onih kod kojih se to ne bi smjelo dešavati.  Evropska komesarka Marta Kos je zapanjena izjavom ministarke državne uprave i lokalne samouprave u Vučićevoj Vladi Snežane Paunović, koja je kazala da bi 1998. godine “etnički očistila” Kosovo. Kos je iznenađena što je Paunović još članica Vlade. A ona se izvinila Vučiću, i to je bilo dovoljno.

Politika Vraneša je Vučićeva politika. A Vraneš je perjanica Andrije Mandića. I pitanje za kraj: Vidi li komesarka za proširenje ikakvu sličnost između ove dvije neprirodne pojave?