„Ko daleko putuje, bezbrižno laže“

Piše: Sreten VUJOVIĆ

Za ovu pisaniju  me potaklo otvoreno pismo našeg proslavljenog šampiona Srđana Mrvaljevića, premijeru svih Srba u Crnoj Gori, i Ervina Ibrahimovića, Milojku Spajiću, a u većem dijelu komentari ispod istog! Naime, komentari su obično najvjernija slika našeg patološkog stanja duha (svojevrsna sondaža na „terenu“) ili onoga što je od njega preteklo; osobito oni pod pseudonimima. Naš proslavljeni džudista, Srđan Mrvaljević, je na nedavnom (svjetskom-veteranskom) šampionatu u Parizu postao svjetski prvak u svojoj kategoriji! Na tom šampionatu je nastupilo preko 2.500 hiljade takmičara sa 5 kontinenata i 70 zemalja svijeta. Radilo se o M3 kategoriji (39-44godine), što znači da se radilo o sportistima u punoj životnoj snazi i zrelosti! Međutim, čitajući komentare, očigledno dežurnih klerikalnih botova stiče se utisak da je Mrvaljević osvojio ovu titulu u borbi protiv nekoliko baba iz Doma za stare “Premium plus” sa Zvezdare! I naravno, sasvim očekivano, izostala je čestitka Premijera svih klerikalnih Srba u Crnoj Gori i Ervina Ibrahimovića! Da se  nekim slučajem radilo o “kobasicijadi” ili pečenju krmadi ispred Skupštine (još uvijek) Crne Gore, svečani prijem zacijelo ne bi izostao!

Ne zna, dragi i poštovani Šampione, Lažojko I Singapurski (u narodu poznatiji kao “Münchhausen”) što je šampionski duh! Đeci je, doduše, bliži nadimak “Pinocchio”, ali ne očekuju probijanje autoputa do Boljara njegovom impresivnom “alatkom”!

Više je sport afirmisao i proslavio Crnu Goru u svijetu, nego svi ministri i aktuelna, najglomaznija vlada na Planeti, u odnosu na broj stanovnika! Ova osoba, čije je ime postalo sinonim “münchhausenovštine” u našoj domovini, je ipak šampion „šibicarstva“ i praznih obećanja, od Japana, Singapura do SAD, po onoj njemačkoj izreci „Ko daleko putuje, bezbrižno laže“, pa je od pukog siromaha, koji nije imao đe spavati kad ga je Crkva Srbije „dovukla“ u Crnu Goru, prema informacijama iz medija, “dogurao” do dva stana u Srbiji (kojih se odrekao, navodno u korist bivše stopanice),  vile u Boki-Muo (koja takođe, navodno pripada njoj), stana u Podgorici, luksuznog stana u ekskluzivnom dijelu Los Anđelesa (1.700.000 US, koji navodno pripada bratu, dojučerašnjem podstanaru), luksuznog automobila, i da ne nabrajam dalje! Nije nam plakati za bivšom vlašću, jer da su bili od ičesove koristi, ovi šarlatani i štetočine ne bi zajahali na grbači crnogorskoga naroda!

Da se radi samo o svesrpskom Münchhausenu, u „jad šteete“! Međutim, (znajući tamo njig ne vjerujem da je dezinformacija) Arlekin Botunski prihodovao je tri stana u Beogradu! Bivalo je toga i ovđe da velji, „nevladin“ man(s)ični borac za ljudska prava od omraženog Bemaxa „zakuči“ dva stana…a sada kad nam se „duša kida“, ova državna, uglavnom zaslugom sličnih, svi u „mišje rupe“. A neki od njih, u nedostatku, Klaka Šmrkotočivoga  pokušavaju oprati svoje pacovske šape! U međuvremenu montirane URE  (ne one ulcinjskog šibicara i „Kazanove“) na Milovoj ruci očekuje i montirani proces! I neka! Dobro je to! Neka ośeti kako je Katniću! Jer hiljadu toljaga po tuđoh hrtenici ne boli!

„Pučina je stoka jedna grdna…“, rekao bi proslavljeni crnogorski Vladika!

Otpor, stoko!