U našoj zemlji dešava se nešto neobično.
Političari, posebno opzicioni, koji se inače bore protiv znamenja crnogorske države, raspravljaju o jeziku, a među njima su najčešće nestručni za jezik, kaže za Skala radio književnik Novak Kilibarda.
Razvijene nacije i države poput Italije i Njemačke, bez obzira na jezičke i razlike u dijalektu, primjenjuju kodifikovani italijanski ili njemački književni jezik koji se uči na svim prostorima Italije ili Njemačke.
Kod nas je Ustavom precizirano da je državni jezik crnogorski.
Prema tome, što tu ima nejasno, pita se Kilibarda?
Crnogorski jezik ostvaren je u najvećim djelima naše literature.
Pomenimo Njegoša, a bio je ostvaren i prije Vukove reforme u velikim književnim izrazima u Crnoj Gori.
Nova dva glasa ś i ź koji se preporučuju apsolutno su živjeli u narodu i nikada naši stari nijesu rekli sjekira ili sjedi, već śekira ili śedi.
Potpuno je prirodno da je u udžbenicima crnogorski jezik, državno kodifikovan jezik ,a u demokratskoj zemlji onim roditeljima koji žele da im djeca uče srpski jezik, ili bilo koji drugi, treba organizovati fakultativnu nastavu.
Čudno je, ako će aposlutni srpski onda neka zahtijevaju ekavicu, objašnjava Kilibarda.
Po njegovim riječima u Crnoj Gori ovih dana nije rasprava o jeziku dostojna ozbiljnije priče.
To su političke rabotice, kaže Kilibarda i dodaje “dođe pop iz Rusije, mitropolit, održi lekciju crnogorskoj vlasti, a ona ne smije da mu kaže ništa, bez obzira što podcjenjuje crnogorsku naciju, crkvu i jezik”.
Najvažnije da već u septembru đeca u školi uče svoj crnogorski jezik, zaključuje Kilibarda.
Standardizacija alternativa i veca sloboda
Potrebito je sacuvati i alternativnvo standardizovati tzv. hrvastinu.
Nuzdevito je alternativno sacuvati i nepravilne glagole kojijeh nema u srpskom i hrvatskom jziku: od htjeti- kce (h se pretvara u k kao u hrvatskom, a tj. u c), scah, scede; osceti, govoriti: velju, vidjeti: vidju; jesti: ijem, ijes; ici: hajte,
U izvornom crnogorskom jezickom standardu upotrebljavaju i prirodno se dopunjavaju enkliticki oblici zamjenica ve (Ve), vi (Vi), ne i ni pored vas (Vas), vam (Vam), nas, nam(a). Na isti nacin se upotrebljavaju zamjenicki oblici ovi-ovaj, oni – onaj ; mene-meni, tebe- tebi, sebe-sebi, vas-sav; njezin – njen.
Preovladavao je sestopadezni sistem pored sedmopadeznoga (uz poistovjecivanje cetvrtoga i sedmoga padeza), a posve je razlicita upotreba nominativa i genitiva jednine licnijeh imena, npr. Vaso-Vasa-Vasov; Slobo-Sloba–Slobov.
Ne dozvoljava ni prostor da istaknemo sve nacine i vidove śece, rastakanja i pretakanja osobitosti naskoga, maternjeg, crnogorskoga jezika u svesrpski jezik. Naveo sm ih u knjizi Crnogorski jezik u 90 po(d)uka I vjezbi u kojoj se zalazem za ozivljavanje, revitalizaciju i reafirmaciju dugo potiranoga, trijebljenog, bestreganoga standaradnog crnogorskoga knjizevnog jezika. Bez icesovoga zazora i ośecanja manje vrijednosti (kompleksa jezicke inferiornosti) nuzdevito je da se primijeni crnogorska norma opcene pravilnosti cija su tri glavna pravila crnogorskoga standardnog jezika sazimno formulisana:
1. Pisi kao sto zboris, citaj kako je napisano!
2. Drzi se upotrebne norme crnogorske opcene pravilnosti!
3. Tudje pisi kao svoje!
Za razliku od dosadasnjega pravopisa srpskoga jezika, koji se primjenjivao i dalje primjenjuje strozije no Krivicni zakonik i Zakonik o bezbjednosti drzave, crnogorski tacnopis mora da pruzi mnogo vecu slobodu i uvazi alternative koje su bile prisutne u standarnom crnogorskom knjizevnom jeziku u kojemu je sve sto ima umjetnicku ulogu i sto spontano izrazava bivstvo crnogorsko jedanak pravilno i lijepo. Rijec je o alternativi i slobodi, koja zavisi od sopstvenoga izbora i ne namece se onijema koji to ne hoce.
Crnogorske rijeci kojijeh nema i koje se ne mogu prevesti na srpski jezik
Da i ne pominjemo one rijeci crnogorske kojijeh ili uopste nema u srpskom jeziku iliti se ne mogu prevesti. Npr. paśaluk – a to nije pasaluk, no nesto sasvijem drugo, suprotivno, zatijem pogan, kalijez, kastig, fukara, manit(ac), manitulja i dr. U srpskom nema ni rijeci cojstvo (od cojak), nego covestvo. Nemaju ni rijec kosijer. Za Srbe su nerazumljive mnoge crnogorske sintagme, kao npr.: Paśa pogani, Paśi milet, Ubrani Boze, Potonja ura, Pas svakoji svoje breme nosi, A s cesa se tamo svadiste. Izbacena je iz upotrebe i lijepa rijec Sv. Petra Crnogorskoga zacediti (od cedo, dijete), a zamijenjena je vrlo nejasnom rijecju zatrudniti (od trud, tezak – lat. gravitas.- gravidna), a da i ne zborimo da je sasvijem istisnuta rijec bredj (bredja zena – trudna zena), izvanajc (stranci), nasijenci (nasi, naski ljudji), inozeremci (stranci). U srpskom rjecniku nema ni rijeci: uhodnik, smutnik, mutnik, mitnik, sapatnik (koji potajno intrigira), sopernik, umivaonik, uzdivenik, uzdivenica, pitatelj, śet, priśet, oncas, uzlicasnji, kam, kami, kami mu uzube, kami mu bog dao. i tuste drugijeh od kojijeh bi se mogao naciniti poseban crnogorski rjecnik za srpsku upotrebu.
Istraga (a ne arhaika) crnogorske leksike
Navescemo i mimogredne primjere istrage (a ne arhaike) crnogorske leksike pomocu domazetica i “udomljenijeh kopilad”: puce (dugme) koje se sacuvalo u zapuciti, kopca (spajalaica) u zakopcati, cojak (covek) u cojstvo, vrtanje (vracanje) u zavrtanj, przulin u prziti, prigati (prziti) u priganice, (po)zajmiti (posuditi) u zajam, godiste (godina), izvan (spolja) zadrzan u izvanjac. Gotovo su u potpunosti zamijenjene crnogorske rijeci srpskijem: skorup – kajmak, kacamak – pura (palenta), prsuta – sunka, iako ovo nijesu sinonimi, niti oznacavaju iste predmete, jer se razlikuju i po samoj tehnologiji dobijaja, a neki i po sastavu. Crnogorske rijec krap i kostanj gotovo su posve zamijenjene sa rijecju saran i kestenj. U potpunosti je procerana i leksika crnogorskoga kuzinarskog (kutnjega) inventara pomocu domazetica i “udoljmljenijeh kopiladi”: teca (serpa), tiganj (tava, prosulja) bronзin, pjat (tanjir), pjadela (zdjela), ozica (kasika-od kasa), pirun (viljuska), kutlaca – varijaca), pinjata, karlica, boca, botilja, bocun, bocunic, de(i)miz(dz)ana, pirija (lijevak), solja (casa-nema je u Vukoom Rjecniku), skudela, cikara, kvarat, putijer, kondijer, solijera (slanik, slanjak), curkijerna, przulin, stikadenta (cackalica) f(v)urmina (sibica), dublijer (svijecnjak su dvije svijece), umivaonik (lavabo), kopanja (korito za pranje sudja i drugoga), kain (lavor), konata, kanta¸ sic, kantula, miscélo, liksija (luzina), kazan. Tu su i rijeci: trpeza, tavulin tavaja, kredenac, kredenca, sporet (stednjak) f(v)aculet (maramica), traverz(s)a, karijega (stolica), skanj, stolovac, skaf, skamija (klupa) skancija. Procerane su u provincijalizme i arhaizme i izvorne crnogorske rijeci: spuz, tica, senica, cela, kam, kami, plam, pram, grun, poli, prekomjerje (pekomjernost), licemjerje (licemjernost), lukavstina (lukaavost), lupestina (lopovluk), lisencija (lisavanje).
Prigovor da je rijec i o tudjicama je izlisan, jer njima obiluje i tzv. srpski jezik (i rijec skola je grckoga, odnosno latinskog podrijekla, a nasa je uciliste).
Crnogorska osobitost tudjica i internacionalnih rijeci
Tradicionalni Crnogorci znali su (i) u pisanom govoru da oblikuju i novcate rijeci, da ih kuju prilagodjavanjem sopstvenoj morfologiji jezika pomocu prefiksa, da ih kombinuju radi neponovljivosti i iznijansiranoga znacenja, da drugotuju korijensku osnovu i drugijem nacinima. Sve to bogatstvo rijeci je u tzv. srpskom/hrvatskom jeziku stanovito trijebljeno (vidji: Sreten Zekovic, ‘Rjecnik starijeh Crnogoraca’, ‘Priśet na rjecnik Svetoga Petra Cetinjskoga’ i ‘Crnogorski jezik u 90 po/d/uka i vjezbi’ u kojijema je to podrobnije navedeno).
U crnogorskom jeziku su tudjice- strane i internacionalne rijeci dobijale ne samo posebito, posve izvorono cronogorsko znacenje, no su i fonetsko-morfoloski prilagodja vane, npr: kvalitada (kakvoca, kvalitet), kvantitada (kolicina, kvantitet), novitada (novost, novina, novela, novitet), komunitada, komunita (komuna), kontada (racunica, racunanje – od konat), paradoksada (paradoks), skandala f. (od skandal- sukob, bruka), kao i kovanica barunada za barune (barone nizega ranga u posprdnom znacenju). U tom smislu i stilu se mogu prilagodjavati i druge strane rijeci, npr.: subjektivitada (subjektivitet), individualitada (individualitet), kolektivitada (kolektivitet), objektivitada (objektivitet). Nacionalitada (nacionalitet). Prilagodjavaju se i naske rijeci: pristasa (pristalica), pamtisa, junosa.
Inozemne rijeci prilagodjavaju se naskom jeziku i na ovi nacin, npr.: speci(j)er (specijalista), stimadur-irca (oni koji vrsi prorcjenu, stimu), bastadur-bastadurica (oni kojemu basta), superbija (supermac/t/ija), medig(a) (medicinar, ljekar), kapitula (kapetanija), Austrijan (Austrirjanac), Amerikan (Amerikanac), ali nece reci Italijanac no Italijan. Glagol destruirati, destruisati ima karaktedristican, lijep i prikladan oblik: d(b)estregati, d(b)estregavati (bestregati – od bestraga).
Cerecenje zivoga crnogorskog jezika (govornoga i pisanog) i silovito vrsenje operacija na govornijem organima djeci u vrticima i osnovnijem ucilistima pocinje unistavanjem i progonstvom posebitih i karakteristicnih opstecrnogorskijeh glasova i slova: Ś, Ź, 3, Dj, C, Dj, iako se privatno i javno (ne i izvanicno) uporno zilavo odrzavaju i interdijalekatski upotrebljavaju.
Poslicavanje crnogorskoga (sve)srpskom jeziku
Blijed je i prigovor da je najvaznije da se Srbi i Crnogorci i ostali srednjejuzno slovenski narodi medju se razumiju. To je i razumljivo kada smo svi vec vijek ipo, od jaslica, vrtica i ucilista ucili taj “jedinstveni, zajednicki” tzv. svesrpski jezik. Da smo toliko godista zvanicno i nezvanicno ucili i zborili bilo kojijem izvanjskijem jezikom, isto bi se tako, cak, i bolje razumjeli.Onijema koji su ucili i praktikovali npr. francuski jezik ne treba prevodilac sa Francuzima. Sto bi se desilo sa bilo kojijem juznoslovenskim ili srednjejuznoslovenskijem jezikom, npr. sa slovenackijem, da je toliko vakta stanovito poslicavan srpskom jeziku, tj. da su iz njega izbcene sve njegove posebnosti u odnosenju na tzv. svesrpski jezik?! Tada bi se srpski i prosrpski lingvisti odnosili spram njega kao sto se danas odnose prema crnogorskom jeziku. Poradi toga vise zasluzuje paznju fenomen da su, i pored toga, Crnogorci i ostali u Crnoj Gori zadarzali svoj maternji-crnogoski jezik, da nije posve poslicen, posrbicen i da se ocito interdijalekatski razlikuje od sluzbenoga, administrativnog, drzavnoga, nadnacionalnog tzv. svesrpskoga jezika, koji je vec toliko zlovakta bio nas juznoslovenski esperanto.
“Udomazeceni oblici tudjijeh kulturnih jezika” i “udomljena kopilad”
To je ono sto je Scepan Mitrov Ljubisa nazivao “udomazeceni oblici tudjijeh kultu rnih jezika”, koji izgledaju “kao da odjenes (H)ercegovca u francuski frak”, sto bi za crnogorsko-srpski slucaj mogli da parafraziramo “kao da na crnogorsko odjelo nataknes sumadijski se(m)sir”. Za te “udomazecene rijeci i oblike” Ljubisa je s pravom rekao: “Lakse je tudjice istrijebiti nego udomljenu kopilad”. Te udomazhecene rijeci u naskom jeziku najcesce su iz srpskoga jezika, koje gotovo da vise ne ośecamo kao tudjice, no kao domazecice; koje ne samo da tijesne i trijebe nase domice, no se sve vise prifataju kao “maternje rijeci”. Toga radi smo se i obiknuli na takvu (p)otudjenu jezicku praksu, pa smo skoro i izgubili kriticko odnosenje spram ovoga oblika crnogorskoga potudjenjastva (otdjenja). Takva (p)otudjena jezicka praksa se i uzima kao mjerje prisutstva srpskoga jezika kod Crnogoraca i ostalijeh u Crnoj Gori i kodifikacije njegove jezicke norme, a jedanak i ne samo “arhaicnosti” no i nepostojanja crnogorskoga jezika, koji je zvnicno sveden na izlinjalu i dobro okorubanu ijekavicu.
Tvrdnju da se crnogorski i srpski jezik vise razlikuju no neki drugi jezici mozemo posositi su tuste mimogrednijeh primjera interdijalekatskog vazenja, koji pokazuju ne samo velju razlicitost u odnosu na odgovarajuce u srpskom jeziku (po izgovoru ekavica- ijekavica), no i suprotivnost kao da su iz sasvijem razlicitih, posebitih, stranijeh jezika. O tome i o zlocinu nad crnogorskijem jezikom i njegovom poslicavanju srpskom jeziku śedoci śljedeca crnogorsko-srpska leksika.
LEKSICKA RAZLICITOST DVA STRANA JEZIKA
Tvrd (tvrdoca, tvrdina, tvrdja, utvrditi) – cvrst (cvstina, cvrstoca, ucvrstiti); studen (stud m, studen f, ostudeniti) – hladan (hladnoca, ohladiti); kostanj – kesten; varevina – mlijeko; izvanjac – stranac; kam(en) – krs; tenac (potencenjak, potencen, /po/tenciti) – vampir (povampiren, povampiriti); kokot – pijevac (pijetao); djetic – d(j)ecak; djelicak – dio; gvozdje – zeljezo; stube-stepenice, stupanj (stupnjevati) – stepen (stepenovati), skala – stepenica; mokar – vlazan (kvasan); grdan (grdov, grdilo, grditi) – ruzan (ruzilo, ruziti); maknuti – pokrenuti; mrdati (micati), (po)senuti – pomjeriti; pot (potan, /o/potiti)– znoj (znojav, znojiti); glib(ov) (/iz/gliban, glibati) – blato (blatnjav, prljav, blatiti); toljaga (toljagan, toljagati) – batina (batinan, batinati); uziziti -?; uze – konopac; jakati (od jak, jakostan, jacina) – hrvati; karati – prekor(ij)evati?; kuditi- kritikovati; remik – kais (“po remiku ka da bjese trska”- Njegos); neradeci – nenamjerno; mimogred(no) – usput(no); cotati (cotav, coto)- hramati (hrom, ?); krivati – hramati; cor(av) – slep (cori mis –slijepi mis); ocoriti – oslijepiti; cklo (c/a/klen, ckliti) – staklo (staklen,?); zrcalo (zrcati) – ogledalo (ogledati); uglava (od glava, uglavljen, uglaviti) – ugovor (od govor, dogovoriti, ugovoriti); utihnuti – utisati; u(iz)tuliti – u(iz)gasiti; upaliti – ukljuciti; o(na)zebsti (ozeben, ozeba f.) – prehladiti (prehladjen, prehlada); (po)/h/itati (hitrost, hitnja, hitar)- pozuriti (zurba, zurno, brzo); upiriti (od pir-oganj) – upaliti (upaljen); uzditi (uzden, uzdiven) – upaliti (zapaljen); sazeci (sazezen) – spaliti (spaljen); zega – vrucina; oganj (ognejvit) – vatra (vatren); omraziti (omraza, omrazen, mrsak) – mrzjeti (mrznja, mrzan); biti (od bitka) – tuci; (na)iediti (ied, iedak) –(na)ljutiti (ljutnja, ljut); depesa (brzojav) – telegram; stimati (stima, stiman) – ugostiti (goscenje, ugoscen); stimadur – procjenjivac?; nozice (od noz) – makaze; lupez (lupestina, lupeski, lupezan, lupezati) – lopov, lopuza (lopovluk, lopovski, ukraden, krasti; poradi toga – zbog (jer); toga radi – zato; kopca (zakopcati, zakopcan) –spojnica (spojiti, spojen); puce (zapucen, zapuciti) – dugme (?); rasto – zasto, zato; zvizdalajka (zvizduk, zvizdati) – pistaljka (?, pistati); bojati (od boj, bojaznost, bojazljiv) –plasiti (strah, plasljiv); odocniti (dockan, odocnjenje) – zakasniti (/za/kasnjen, kasno); opozniti (pozni) – zakasniti; pricin – privid; zracan (zrak, zraciti) – osvijetlje (?, vazduh); promaja – propuh; pomet- hladnoca ?; saket – kesa; cukar (cukren, cukriti) – secer (seceriti); znaven (od znanje) – poznat (od poznanstva); osim – sem; izuzev – sem; spram – prema; zboriti (od zbor) – govoriti (od govor); zbornost – sabornost; zbor – skup; frnjok (frnjokati, frnjokan) – zvrcka (zvrckati?, zvrckan); nedsovoljstvo – nedostatak; manjkati (manjak) – nedostajati (nedostatak); oriz – pirinac (riza); fadzola – pasuilj; zaturiti (uturiti, poturiti, naturiti) – izgubiti (umetnuti, postaviti, podmetnuti, nametnuti); prosociti (sociti, sok) – dostaviti (dostavljac); trsiti – odstraniti; ceskoba – tjeskoba; katariste – jarbol; skatula – kutija; skaf – ladica; kaseta – sanduk; solijerna – slanik (slanjak=; vrerca – dzak; dekica – cebe; spag –dzep; necesov (cesov, nicesov) – nekoji (koji, nikoji); lasno – lako; (po)rinuti – gurnuti; (po)vrnuti – (po)vracati navlastito – narocito; svojstina – svojta; mrtac – mrtvac; striko –ciko; zanago (od nag, nago, ogoljelo) – uistinu; oburdati – razvaliti; razuriti (razur) – srusiti; prednji – prvi; mucati – cutati; cerati – tjerati; pasce (pascad) – ker (kerovi); lajati-kevcati, pucikati – napujda(va)ti; iskati-traziti; uljeci – uci, ugoniti (zagoniti, nagoniti, nagnati)-uvesti, i tuste drugijeh.
Ove i mnoge druge srpske i crnogorske naddijalekatske rijeci nama su znavene, jer redovito u ucilistima i svudjer u zvanicnom zivotu ucimo i zborimo srpski jezik, pa su ni, ipak, posve razlicite, a za nekoga ko ne zna srpski i crnogorski jezik posigurno bi ih precizirao kao rijeci dva sasma strana i nesrodna jezika. Neki jezici se razlikuju samo po dijalektu, izgovoru, pa se smatraju sasvijem posebitim i samostalnijem jezicima.
U Srbiji “ne umiju zboriti po naski, cisto crnogorski”
Nalicno Lj. Nenadovicu, śedoci i Simo Matavulj u “Biljeskama jednog pisca” u kojima navodi rijeci Crnogorca Tomasa Vukotica u povodu trazenja necesove pozorisne grupe radi izvodjenja “Balkanske carice” kralja Nikole. Po Tomasu Vukoticu i pjesniku Jovanu (Popovicu) Lipovcu ni najbolji glumci iz Srbije “ne umiju zboriti po naski, cisto crnogorski”.
Sve to potvrdjuje tvrdnju da je Vukovom i Belicevom “reformom” saśecen, razuren prirodni tok crnogorskoga jezika, da se jezik Crnogoraca utopio, izgubio, raztocio i poslicio u srpskomu jeziku, i da je tek, kao takav, nalican srpskom jeziku.
Znaci, da nije preśecen i u cjelosti proglasen provincijskim (nardnijem, narecjem) i arhaicnim, prirodni tok crnogorskoga jezika razvio bi se toliko da bi se on vise razlikovao od srpskoga, no medjusobno dva posebita i samostalna strana jezika, koji se cesto razlikuju samo u izgovoru.
Crnogorce ukljuciti u srpstvo, a crnogorski u (sve)srpski jezik
Medjutijem, umjesto svojega prirodnoga razvoja, crnogorski jezik je (s)krenuo zlijem putem potpunoga gubljenja i utapanja u srpski jezik. Od brojnijeh osobina crnogorskoga narodnog i knjizevnog jezika, nazalost, danas u ozvanicenom knjizevnom (srpskom) jeziku nije ostalo gotovo nista. To je ucinjeno pod uticajem i u ramu srpskoga nacionalistickog nacrta i ideologigje u koju se sluganski bila upregla i srpska nauka opstenito, navlastito svesrpsko jezikoslovlje. Posrbicavanje crnogorskoga jezika vrseno je kako na osnovu ondasnjijeh opostenitih zabluda, tako i u ramu obuhvatnijega veljesrpskoga programa koji, zanago, nije mogao suminuti crnogorski jezik. To je ucinjeno i po znavenom nacelu da se oni kojeg treba unistiti ne proglasava neprijateljem, no ga u sebi ukljucivati, u svoju sluzbu (“Unistenje /posrbicenje/ Crnogoraca pomocu samijeh Crnogoraca”).
Sporna leksika koje nema u srpskom jeziku (izuzetak CKL)
Nacelno se da primijetiti da su u crnogorskom govornom i knjizevnom, odnosno zvanicnom jeziku uglavnom sprone one rijeci kojijeh nema u srpskom jeziku, odnosno koje se ne koriste u Srbiji i kod Srba opstenito, pa je vrseno sistematsko i neprekidno tacnopisno i drugo poslicavanje, podstrizavanje i kresanje. Sve od nametanja Crnogorcima i Crnoj Gori apstraktnoga Karadzic-Danicicevoga modela tzv. srpskoga jezika, Preko Belica, “opcena pravilost” i nasamareni tacnopis bili su uzdignuti na najvisi stupanj najstrozije primijenjivanih zakona, cak i iznad samoga Krivicnog zakona. To se zadrzalo sve do danas, sa izuzetkom “Crnogoskoga knjizevnog lista”.
Razlikovati prirodni razvoj, araicnost i (p)otudjenost jezika
Sa toga stajalista u drugom svjet(i)lu se sagledavaju cesci prigovori ozivljavanju, revitalizaciji i reafirmaciji izvornoga crnogorskog kjizevnoga jezika sto se kudi kao vrtanje na prijethodne stupnjeve i konzerviranje jezika koji je vazda ziva materija u razvoju. U vezi s tijem je potrebito uociti razliku pomedju nuzdevitoga razvoja (mijenja nja) i usavrsavanja jezika prirodnijem hodom, na jednom, od njegovoga poslicavanja (asimilacije), osvjanja i izvanjske preśecenosti toga prirodnoga toka, nametanjem tudjega jezika, na drugm boku. Takodjer, nuzdevito je razgovjetno istaci razliku pomedju arhaicnoga jezika i neprirodno poslicenoga (asimiliranog), (p)otudjenoga, (za)branjenog, odosno saśecenoga crnogorskog jezika, na jednoj, i nesrecno nakalemljenoga, toboze savremenog tzv. srpskog jezika. Jedno je postarinjenoist (minulost, arhaiclnost), a drugo (p)otudjenost jezika (utapanje u tudji jezik). Radi se o vrlo zilavom i zivom govornom jezi ku, o rijecima kje su interdijalekatske u svakodnevoj upotrebi, narodnom zborenju i standardnom knjizevnom crnogorskom jeziku.
Uzmimo za primjer samo ona vec recena karakteristicna crnogorska slova i glasove dj (djed, nedjelja) c (cerati, ceskoba). I kada se danas zalazemo za ovo nacelo, kao uzor za njegovu primjenu u osnovi mogu da posluze djela crnogorskijeh klasika. Uz to, u javnom (iako ne u zvanicnom) govoru ogromna vecina Crnogoraca i ostalijeh u Crnoj Gori interdijalekatski zbori dj, a ne dj, kao i c, a ne tj. To samo pokazuje i potvrdjuje iskonsku uzilistenost crnogorskoga jezika i pored tolikoga njegovoga poslicavanja, (p)otudjivanja i denacionalizacije.
Škopljenje, štavljenje i śečenje maternjega, crnogorskog jezika
Ovo Nenadovićevo štivo je po mnogo čemu upečatljivo i karakteristično za stanje crnogorskoga jezika sve do danas, za njegovo škopljenje, štavljenje, śečenje prirodnoga toka razvoja i kresanje svega speciofično crnogorskoga
a)U pismu se jezik Crnrogoraca, i to oni u crnogorskijem učilištima, izričito imentuje njegovim narodnosno-nacionim (mternjim) imenom crnogorski jezik.
b) On posve tačno utvrđuje da je crnogorski jezik u mnogome različit od srpskoga jezika kao priznatoga. Prirodni razvoj crnogorskoga jezika u učilištima crnogorskijem loguično i nuždevito će tu različitost još više povećati, no što je razlika pomeđeu španskoga i portugalskog jezika
c) Zalažući se za “jedinstvo književnoga jezika”, Nenadović daje prednost istočnom nad južnim izgovorom (između ostaloga i za ekavizaciju). Ište da se crnogorski jezik utopi, rastvori i poništi radi “književnoga jedinstva” imperijalnoga (osvajačkog) i posličivačkoga srskog jezika.
d) Ne taji zahtjev “prava većinskoga (jačeg) naroda” da “manji potok u veći uvire”, da “manjina pristupi većini” (majorizacija).U znavenom stilu romantičarske veljesrpske (nacionalističke) ideologije netačno proglašava za “jezik na kome se do sada najviše pisalo i radilo “srpskim književnim jztikom”, a sve koji ga pri(h)vate, odnosno kojima se nametne Srbima. Ova tvrdnja je bez osnove, jer je u tom zlovaktu Srbija bila “uglavnom nepismena i zaostala zemlja, bez vlastite pisane tradicije’’ (Srbin dr J. Jerković, “Jezik Ljubomira Nenadovića”, Matica srpska, Novi Sad, 1981, 5).
U navedenom stivu Ljubomir Nenadović konstatuje iskonski otpor Crnogoraca nakanama i (zlo)naumu odricanja Crnogoraca od svojega crnogorskog jezika i utapanju u srpski jezik zarad knjizevnoga jedinstva (“na Cetinju nikako nijesu skloni tome”). Nije rijec o tome koji je od ta dva jezika ljepsi, no o prirodnoj potrebitosti da se zbori i pise naskijem, maternjim, crnogorskijem jezikom. Sopstveni jezik ne smije se iz zilista razvrgavati i (p)otudjivati zarad necesovoga “knjizevnoga jedinstva”, niti je opravdano da se radi bilo cesovoga, pa ni brackoga “politickog jedinstva”, Crnogorci narodnosno, nacionalno, drzavno, crkovno, kulturno i jezikoslovno otudjuju i obezlica vaju.
“Jedan narod (srpski), jedna knjizevnost, jedan (srpski) jezik”
No, opsta ideolosko-politicka pretpostavka i lingvisticka zabluda, i Ljubomira Nenadovica, u stilu Dositeja Obradovica (svi Juzni Sloveni su Srbi), Vuka St. Karadzica (Srbi svi i svuda) i ostalijeh, je da su Crnogorci Srbi, kao i svi Juzni Sloveni, navlastito, srednjejuzenoslovenski narodi (od koje su se (o)t(a)r(a)sili svi, osim Crnogoraca). Toga radi Lj. Nenadovic i zbori da “i svi, koji jedno srpsko ime na sebi nose, pocnu jednim jezikom pisati”. To je posve u skladu sa recenom opstenitom zabludom da su svi srednjejuznoslovenski narodi toboze jedan, jedinstveni srpski ili srpskohrvatski narod koji zbori jedinstvenijem srpskim (hrvatskih), jezikom.
Zahtjev Lj. Nenadovica je u stvari samo ostvarivanje “Beckoga knjizevnog dogovora” u kojem se istice temeljno pravilo da “jedan narod treba jednu knjizevnost da ima” (srpski narod) i da zarad “knjizevnoga jedinstva” treba vaspostavitti (stvarati, kombinovati) jedinstveni jezik. Potpisnici “Beckoga knjizevnog dogovora” i navlastito Vuk St. Karadzic naprosto su “zatvorili oci”, u stvari se oglusili kao da i ne postoji cinjenica postojanja crnogorskoga jezika i znacajne razlike izmedju njega i srpskoga jezika , koju je konstatovao i Srbin Lj. Nenadovic. To je posve u surptoivnosti i sa ovdasnjim jezikoslovcima koji, bez osnova tvrde da se u Crnopj Gori jezik vavijek imentovao kao srpski jezik, da je to jedan, isti jezik, iako ga tradicionalni Crnogorci nikada nijesu tako nazivali, no samo naski, slovenski, staroslovenski, ilirski jezik. Tek pod uticajem izlozitlja nove srpske romaticarske nacionalisticke ideologije, po kojoj su “Srbi svi i svuda”, posebito svi sredndjejuznoslovenski narodi, navlastito pod uticajem izvanjaca (Srba), koji su bili (na)ucitelji u crnogorskijem ucilistima, nadziratelji, upravitelji i ministri prosvjete u Crnoj Gori, kao i pod dejstvom izvanjske udzbenicke i druge literature, pocinje se jetik Crnogoraca ‘’nazivati srpskijem jezikom” (Andrija Jovicevic, “Rijecka nahija u Crnoj Gori”, Beograd, 1910, 413).
BELIĆEVA SUŠTASTVENA ODSTUPANJA OD VUKOVOGA SRPSKOG JEZIKA
Strogo gledajući, za Belićevo istiskivanje ‘južnoga narečja’ i ozvaničenje ‘istočnog narečja’ (ekavice), u zlovaktu diktature Aleksnadra Karađorđevića (1929), postojalo je utemeljenje u tačci 2, stav. 2. Bečkoga književnoga dogovora koji ostavlja po volji izbor narječja, “ali samo da ih ne miješa i ne gradi jezika, kojega u narodu nema”. Belić je izabrao istočno narečje (ekavicu kako se piše u Biogradu i Nnovom Sadu), ali ga u narodu crnogorskomu nema. To je za vukovski srpski jezik bilo nuždevito odstupanje od Dogovora, a jedanak i potvrda njegove provizornrosti i apstraktne kombinatoričke nadređenosti. Tijem je odstupljeno i od Bečkoga dogovora opštenito, jer se tijem viđelo da se pod tijem dogovorenim zajedničkijem jezikom podrazumijeva hegemonistička i initaristička ideja.
Posošen samovlašćem Aleksandra Karađorđevića, Aleksandar Belić śeče u crno gorskom jeziku sve što nije u skladu s takvijem srpskim jezikom, i to “biogradskoga stila”. Tom “režimskom jezikoslovnom śekirom” śeče i proglašava Njegošev jezik neknjiževnim, što će reći narodnijem jezikom.
ISTRAGA CRNOGORSKOGA JEZIKA
Na pokazani način je zločinački uništen, zatrijet, “arhaizovan” crnogorski jezik. To važi, naravno, i za jezik Petra I, Petra II, Śćepana Mitrova Ljubiše, Marka Miljanova Popovića i drugih kod kojijeh je jedinstvo usmenoga i pisanoga crnogorskoga jezika dobilo svoju najjakotniju potvrdu i ispoljavanje.
Da nije preśečen i u cjelosti proglašen provincijskim (narodnijem, narečjem) i arhai čnim, prirodni tok crnogorskoga jezika razvio bi se toliko da bi se on više razlikovao od srpskoga, no španski od portugalskoga. O tom škopljenju, štavljenju i sasijecanju crnogo rskoga jezika najbolje śedoči Ljubomir P. Nenadović u Pismima, O Cnogorcima (1857): “U svim školama jezik je – crnogorski; u mnogome različan od onog priznatog,. Lepog, jezika na kome je Biblija prevedena. Govorio sam jednom prilikom na Cetinju da bi trebalo radi književnog jedinstva da uvedu onaj jezik kojim se danas piše u Beogradu i Novom Sadu. Taj jezik, na kome se do danas najviše pisalo i radilo, ostaće za svagda kao srpski knjievni jezik. Ako Crnogorci produže svoje škole kao do sada, onda posle sto godina, između ta dva jezika biće veća razlika, nego što je između portugalskog i španskog. Ja ne kažem koji je jezik lepši, samo napominjem da bi za ljubav književnog jedinstva trebalo da manjina pristupi većini, I svi, koji jedno srpsko ime na sebi nose, počnu jednim jezikom pisati… No na Cetinju nimalo nisu skloni tome. Oni vele mnogo je ljepše i običnije kazati: lijepa, bijela, sijeda kosa u đeda; nego: lepa, bela, seda kosa u deda” .
U Glavnijem pravilima za južno narečje, pod 2, Vuk St. Karadžić tačno utvrđuje da se “po mnogijem mjestima (kao n .p. u Hercegovini i u Crnoj Gori)” pretvara “d u đ, a t u ć, n. p. đed, đevojka, đeca, viđeti, ovđe, vrćeti, lećeti, itd”. I sam ih je Vuk upotrebljavao kao standardne likove u svojijem djelima sve do 1839. godišta, a od te godine ih zamjenjuje regresivnim fonemima dj (djed, djevojka, vidjeti) i tj (tjeskoba, tjerati, utješiti), u Crnoj Gori već tada gotovo u potpunosti prevaziđenijem i arhaičnim (na to ukazuje dr Vojislav P. Nikčević, “Piši kao što zboriš”, CDNK, Podgorica, 1993, 10). Vuk je to učinio iz političkih razloga: da bi za svoju reformu jezika i pravopisa pridobio ‘braću našu rimskoga zakona’ (Hrvate), što su u dubrovačkoj književnosti upotrebljavali takve regresivne oblike. I kada se danas zalažemo za ovo načelo, kao uzor za njegovu primjenu u osnovi mogu da posluže samo djela crnogorskijeh klasika Petra I i Petra II, Śćepana Mitrorva Ljuiše i Marka Miljanova Popovića. Kao i govor najstarijega naraštaja naših neobrazovanijeh sunarodnika sa sela koja se manje- više još uvijek nije otuđila od izvornoga crnogorskog jezika (isto). Uz to, u javnom (iako ne u zvaničnom) govoru ogromna većina Crnogoraca i ostalijeh u Crnjn Gori interdijalekatski zbori đ (đed), a ne dj (djed, ded), kao i ć (ćerati), a ne tj. (tjerati).
Međutijem, odmah zatijem Vuk navodi: “… po nekijem pak mjestima, osobito k zapadu (kao u Dubrovniku i u Bosni – osobito po varošima), ova se slova ne pretvaraju, nego se govori: djed, djevojka, djeca, vidjeti, ovdje, ondje; vrtjeti, letjeti, i t.d.; i za ovo moglo bi se reći, da je građanski ili gospodski govor južnoga narečja, koji mi velimo, da bi trebalo uzeti za književni jezik u svemu narodu našemu”.
U ovom 2. pravilu se vidi:
a) da Vuk uočava da je pretvaranje d u đ, i t u ć jedna od osobenosti već razvijenoiga crnogorskog govora i pisanoga jezika, ali ga, baš radi toga, śeče i kreše;
b) da se ova karakteristika crnogorskoga jezika uništava na osnovu toga što se Crnogorcima i ostalijem u Crnoj Gori nameće pravilo drugoga naroda ( u Dubrovniku i Bosni);
c) ovo naturanje dubrovačkoga (hrvatskog) i bosanskoga (bošnjačkog) dj i tj umjesto đ i ć je vrtanje natrag (ahaizacija, denacionalizatorska provincijalizacija i asimilacija), jer je u crnogorskom standardnom jeziku to podavno prevaziđeno i upotrebljavno đ i ć;
d) ova osobitost crnogorskoga jezika se smatra seljačkom, jer se tako ne zbori po varošima, građanski i gospodski čime je započelo “poseljačenje” (arhaizacija, provincijalizacija) crnogorskoga jezika, suprotivno Vukovom suštastvenom duhu narodnoga jezika i njegovoj konstataciji da “seljaci zbore bolje od varošana, a sluge od gospodara i književnika” («Pisma Vuka Stefanovića Karadžića i Save Tekelije visokopreosveštenom gospodinu Platonu Atanackoviću…”, Beč 1845) Npr.u pismu br. 39, na str. 85. zbori: “Što sam do sada okolišio, ovdje ću izrijekom da kažem. Da se u svemu narodu našemu nigdje ne govori srpski tako ružno i pokvareno, kao u Srijemu, u Bačkoj i u Banatu. I što je god mjesto veće i ima u sebi više gospode i književnika, to se u njemu govori gore: tako seljaci govore bolje od varošana, a sluge od gospodara. Ja sam napomenuo na strani 18 kako je kvarenje jezika prešlo i u Srbiju: a ako mu se kakvijem mudrijem književnijem uredbama ne stane na put, otići će, kako kuga, po svemu narodu na sve strane”.
e) pretpostavka svega toga je jedan jedinstveni srpskohrvatski narod koji tobože zbori srpskijem (hrvatskim) jezikom na osnovu česa se i vrši rečena apstraktna identifikacija i redukcija i tvori “općena pravilnost”.
Njegoš koristi fonološko načelo: Piši kao što zboriš, kako se u živom govoru zbori. Njegoš bilježi riječi baš kako se izgovaraju.. O tome zbori Milan Rešetar, napominjući da u to Vuk Karadžić nije ulaziuo. P.A. Rovinski konstatuje da Crnrogorci posve razumiju Gorski vijenac, dok oni u Srbiji ne mogu bez otutašnijeh rječnika i komentara.
U Srpskom rjecniku Vuk je prisvojstio rijeci crnogorskoga jezika
Pojava “Srpskoga rjecnika” 1818. godista Vuka Karadzica imala je presudan uticaj na dalje s(z)irenje srpskoga imena, jer je pod tijem nazivom uvrzeno ne samo crnogorsko jezicko blago, no i ostalijeh naroda koji su, po Vukovom recenom predmnijenju, odnosno predmnjenju cinili taj tzv. jedinstveni (sve)srpski, srbohrvatski/ hrvatosrpski narod i njemu odgovarajuci (sve)srpski /srbohrvatski/hrvatosrpski/ jezik.
Isto tako, ima tuste osobljivih crnogorskijeh rijeci koje Vuk nije uvrstio u svoj “Srpski rjecnik”, sto se ne moze objasniti (samo)tijem sto ih je sceo prognati u dijalektizme, lokalizme i pomjesne rijeci, jer je ujedno u njega unio mnostvo bas takvijeh rijeci, koje nikada nijesu postale fond srpskoga knjizevnog jezika. Medjutijem odstranjenim rijecima ima tuste i Njegosevih knjizevnijeh izraza, na cem je ukazivao svojedobno i Milan Resetar u predgovoru svojega izdanja “Gorskoga vijenca”. Milan Resetar istice jezicko blago u “Gorskom vijencu” i u knjizevnom jeziku, ali je naveo rijeci koje se zbore samo u Crnoj Gori. U Resetarovom “Rjecniku Gorskog vijenca” ima preko 500 rijeci, medju kojima su i one kojijeh nema u Vukovom “Srpskom rjecniku”.
Iako je crnogorski jezik (pod nazivom tzv. “južnoga narečja”) uzeo za osnovu novokomponovanoga tzv. srpskoga jezika, Vuk Stefanoivić Karadžić je svjesno zaobišao, žrtvovao i apstrahovao od osobitosti jezika Crnogoraca radi njegovoga posličavanja i utapanja u apstraktnu normu “općene pravilnosti”.
Nesklada Vukovoga tzv. srpskoga jezika i crnogorske jezičke prakse
Netačna je tvrdnja u članu 3. Glavnih pravila da se “u Crnoj Gori govori grešnik, grešnica”, jer su onodobni Crnogorci i docnije Petar I i Petar II zborili i pisali: sagrješe nje, starješina, grješnik, grješnica, rješenje, riješenje, rječit, rječnik i sl. Na istom mjestu Vuk priznaje da je “u Tršiću u đetinjstvu slušao riječi rječit, grješnik, grješnica”, što je sasvikem śljedovateljno radi njegovoga crnogorskog podrijekla.
Govoru i štivu onovaktnijeh Crnogoraca(h) suprot(iv)an je čl. 4 Bečkoga književnog dogovora koji izbača, izgoni i proćeruje glas h iz imenica drugoga padeža množine, npr. carah, Crnogoracah, binjišah, ljudih, vitez(ov)ah i dr.
Iz tačke 2. Bečkoga književnog dogovora jasno se vidi da je stvaran, odnosno nametan svijema taj tzv. srpski jezik na osnovu kvanititade naroda i književnika koji tijem jezikom zbori, a ne samoniklosti naroda i njihovijeh jezika. Bitna bolandža je i “ispisana stara dubrovačka književnost”, a ne ispisani autentični govor crnogorskoga naroda i ostalijeh kojima je taj novi jezik nametntut. Nije, dakle, ta apstraktna “općena norma” izvedena, uopštena iz jezika naroda, kojima je taj tzv. kombinatorički jezik trebao da služi, niti je to moguće, osim u nečesovom vještačkom jeziku. Toga radi je to loša generalizacija i apstrakcija u negativnom smislu, jer je i nastala potpunijem zanema renjem, lišavanjem samijeh naroda i njihovih jezika koji treba da zbore tijem “novim” jezikom.
Sofisticirani “corsokaci” Vukovoga tzv. srpskoga jezika
Samo dijeljenje “narjecja” na tri grupe: juzni, istocni i zapadni zbori o njihovoj neadekvatnosti i uproscenosti. Tako su i crnogorski govor (narjecje) strpali zajedno su drugijema (dubrovackim), da bi se izgubio kao posebit. To jedanak znaci da su ga se trsili i prisvojstili drugomu, tudjemu jeziku tako sto ga nijesu nijekali, no “ukljucili u drugi jezik”, pod drugijem imenom, bez njegovih sustastvenijeh biljega, da bi bio u njegovoj sluzbi. Tijem su, pak, naski jezik u zilistu oskorusili i razurili, i pored toga sto su prihvatili kao jezicku stegu ijekavicu i zvano produzavanje (ijeh, ijem i sl.). Na taj nacin je stvorio apstraktni model “opcene pravilnost”, naturio ga nacionalnim jezicima kao toboznju opstost i na osovu nje śekao i kresao njihovu posebitost. To je docnije radikalizovao Aleksandar Belic, izbacajuci i iz toga Vukovoga tzv. srpskog jezika i samo “juzno narecje”, a ozvanicavajuci “istocni dijalekat” (ekavicu). Tako je od crnogorskoga jezika nacinjen (po)mjesni (provincijski) jezik, a Crnogorci pretvoreni u pomjesnu drugacicu sve(to)srpskoga naroda.
Sustastvo Vukove jezicke reforme je u izvornom narodnom jeziku (mada selektiranih naroda, odnosno dijalekata), cime se borio protiv dotadasnjega (od 18.v.) zvanicnog slavjenosrpskoga jezika. Poznije se tzv. srpski knjizevni jezik stalno od toga otudjuje, pa se crnogorski i ostali srednjejuznoslovenski genezicki i sistemski, odnono nacionalni jezici upravo i ceraju u dijalektizme, provincijalizme, lokalizme i arhaizme bas suprotstavljanjem izvornoga narodnog jezika (govora) sa (neizvornijem) knjizevnim srpskim jezikom nastao u Biogradu i Novom Sadu.
Tako se tvrdi da je Njegos pisao izvornijem narodnim govorom crnogorskijem, na njemu tvorio knjizevna djela velike umjetnicke (knjizevne) vrijednosti (A. Belic), ali nije po Vukovim, jos manje po Belicevim kanonima, pa zato i nije njegov jezik knjizevni, jer bi onda bio crnogorski knjizevni jezik, sto se, zanago, ne priznaje. Ta toboznja nesklada izmedju crnogorskoga cistoga narodnog govora, kojim se stvaraju klasicna crnogorska knjizevna djela, i necesovoga neizvornog, od naroda otudjenoga, apstraktnog modela “opcene pravilnosti” (knjizevnoga jezika) jeste posve sporno i do danas racionalno ne (od)rijeseno pitanje. U tome i jeste bitije pitanja postojanja crnogorskoga jezika uporedo sa tzv. srpskijem jezikom.
Razdvaja se knjizevni i narodni jezik, pa se Njegosev knjizevni jezik proglasava narodnijem, da bi mu se tako oteo status knjizevnog jezika i proglasio dijalektizmom. Nesporno i cesce je isticano da su Petra I i Petar II Petrovic Njegos (a to znaci i njihovi śljedbenici) pisali cistijem narodnim jezikom, sto znaci da su narodni jezik uzdigli na stupanj knjizevnoga jezika, a jedanak taj isti (knjizevni) jezik proglasavaju neknjizevnijem, bas, radi toga sto je narodni, odnosno sto ocito odudara od srpskoga jezika.
Ova sofisticirana antinomija (aporija) moze se odrijesiti samo na osnovu toga sto ce se uvidjeti i priznati da je, nasuprot crnogorskom knjizevnom jeziku, stvoren, odnosno iskombinovan necesov vjestacki, “koalicioni”, kombinatoricki, kompilatorski, plagijatorski knjizevni jezik i sto se sa stajalista njegove apstraktnosti proceruje u provincijalizme, lokalizme, arhaizme, dijalektizme sve sto strci od toga vjestackoga i naturenoga jezika. Ono sto je zajednicko (opstenito) svojstvo stokavskoga dijalekatskog sistema cetiri nacionalna jezika neosnovano je prisvojsteno i pripisano samo tzv. srpskom (hrvatskom) jeziku, koji se nadredjuje ostalijema jezicima svojom toboze “opcenom pravilnoscu”, obaveznom za njih, kao jedino knjizevnom.
Drugijem rijecima, izlaz iz ovoga corsokaka moguc je samo priznavanjem posebitoga crnogorskog naroda i nacije i njegovoga crnogorskog standardnoga knjizevnog jezika uporedo sa srpskijem narodom i nacijom i njezinim srpskijem jezikom. To znaci da je posve neosnovana temeljna Vukova pretpostavka da svi stokavci imaju jedan tzv. svesrpski jezik i da na osnovu njega svi oni cine jedan narod, a da “jedan narod treba jednu knjizevnost da ima”, kako je to obavezao jos “Becki knjizevni dogovor”, kojemu je osnovni i glavni cilj bio upravo ujed(i)njavanje, slaganje, stvaranje jedinstvene knjizevnosti na jedinstvnom jeziku za jedinstveni narod. Ovo i pored toga sto i sam sa zaloscu konstatuje “kako nam je knjizevnost raskomadana ne samo po bukvici, nego jos i po jeziku i po pravopisu”. Zato je i “raskomadanost knjizevnosti i po jeziku” trebalo ujed(i)niti, prisajediniti, tako sto ce neke jednostavno zaturiti, lisiti, apstrahovati. U “Beckom knjizevnom dogovoru” se naglasava: “Uklanjanje velikijeh smetnji knjizevnosti nasoj”(jedinstvenoj), “da se sto vise moze u knjizevnosti sloziti i ujediniti”, “da cemo se k pravome jedinstvu mnogo pribliziti” i “knjizevno jedinstvo” i sl.
Tako su potpisnici “Beckoga knjizevnog dogovora” i Vuk. Stefanovic Karadzic, surpotivno njihovom deklarativnom zahtjevu da se “ne mijesaju narodna narecja” i “ne gradi jezika kojega u narodu nema” (ali ne odredjujuci kojijema narodima), bas izgradili vjestacki, srbohrvatski jezik nepostojecega “srbohrvatskoga naroda”, jezik “kojega nema u narodima” koji njime zbore, no im se namece, i koji ti narodi uce kao strani jezik, navla stito narodu crnogorskom. Toga radi je nuzdevita nepremostivost pomedju crnogorskoga govornog, narodnoga i knjizevnog srpskoga jezika. Posve bi tragicno bilo da je nema, jer bi to znacilo p(otp)uno poslicavanje zvanicnom, sluzbenom, nadnacionalnom srpskom jeziku.
Vec i sama cinjenica da se u “Beckom knjizevnom dogovoru” javlja cesto kantar zapadnoga i istocnog vjerozakona zbori o apstraktnosti i nesvjetovnosti takvoga vjerskoga mjerila, koje se gotovo poistovjecuje sa narodnoscu, tj. sa srpskom i hrvatskom, bolje reci, sa Srbohvatima. Ta srbohrvatska, istocno-zapadna osovina ostace trajni stozer i odnosenje u konstelaciji svijeh oblika juznoslovenskoga zajednistva i jedinstvenoga naroda i jezika, a svoju śenku prostire cak i danas u zajednici drzava Crne Gore i Srbije. Recena osovina iliti koalicija i njezin ‘’koalicioni’’ tzv. srpsko-hrvatski jezik stvarani su sasma po strani i nezavisno ili ignorantski u odnosu na ostale srednjejuznoslovenske narode kojima je nametan taj njihov jedan i sveobuhvatni srpski (hrvatski) jezik.
Crnogorci se tada, pa i u “Beckom knjizevnom dogovoru”, pominju mimogred(no) kao “dio nasega naroda”. Toga radi Crnogorci se ne smatraju za posebit narod, te i ne mogu imati svoj jezik, niti svoju kulturu pisanu na njihovom standardnom (knjizevnom) jeziku, jer strci od jedinstvene (zajednicke) kulture pisane na jedinstvenom (zajednickom) jezikom. To se sustastveno odzrcalo i u “Novosadskom dogovoru” (1954) u kojem se u zakljucku 1. zbori da se knjizevni jezik toga jedinstvenoga srpsko-hrvatskoga jezika, kojim zbore Srbi, Hrvati i Crnogorci, “razvio oko dva glavna sredista: Beograda i Zagreba” i da je ”jedinstven, sa dva izgovora, ijekavskim i ekavskim”. Posve se, zanago, svjesno precutkuje Cetinje kao srediste oko kojega se stvarao crnogorski knjizevni jezik.
Rašto bi se taj sporni jedinstveni jezik imentovao srpskijem?
Pri tome, cak i pod neodrzivom pretpostavkom da se radi o jednom jedinstvenom jeziku nema nicesovoga naucnog pososenja da se on imentuje srpskijem jezikom vise no crnogorskijem, bosanskim iliti hrvatskijem jezikom. Jedini razlog za takvo njegovo imentovanje je izricito ili precutno oliti skr(ov)ito, posve neodrzivo i danas sasvijem nesmisleno, predmnijenje o istrebiteljskom (genocidnom) poistovjecivanju i reduciranju (posrbicenju) svijeh srednjejuznoslovenskijeh naroda i njihovih jezika na jedan jedinstveni mastarijski srpski (srpsko-hrvatski) narod po imperijalnom majorizatorskom, posrbiteljskom nacelu “manji potok u veci uvire”.
Srpski je jezik u Crnoj Gori (o)zvanicno veljesrpstvo
Posrbicavanje svijeh srednjejuznoslovenskijeh naroda i njihovih posebitih i zasebitijeh sociolingivistickih i nacionalnih jezika u jedan jedinstveni tzv. sveobuhvatni sve(to)srpski narod vrijezi se tzv. jedinstvenim svesrpskijem jezikom, i obrnuto: posrbicavanje srednjejuznoslovenskijeh jezika korovi se tako sto se proglasavaju pomjesnijem drugacicama toboznjega jednog jedinstvenoga sve(to)srpskoga naroda koji zbori jednim srpskijem jezikom. Na osnovu toga trajnijega neodrijesenog cvorista sve do danas se mistifikovano legalizuje narodnosno i jezikoslovno sve(to)srpstvo, odnosno veljesrpstvo.
Tako je navodnim “naucnijem jezikoslovljem” crnogorski narod jezicki i kulturno vec bio zbrisan i ukljucen u svesrpski narod i njegovu kulturu. Od samoga pocetka, pa sve do danas, temeljna, bilo izricita ili precutna oli skr(ov)ita pretpostavka nijekanja crnogorskoga jezika je poricanje crnogorskoga naroda i nacije, odnosno opstenita zabluda da Crnogorci nijesu posebit i zasebit narod i nacija, da su etnicki Srbi, djelicak svesrpstva. To je ostao sustastveni biljeg Vukovoga i docnijeg tzv. svesrpskog jezika, iako savremeni prosrpski jezikoslovci u Carnoj Gori pokusavaju da utaje taj sve(to)srpski naci(onali)zam tako sto izgovorno isticu da njihovo ponistavanje crnogorskoga jezika i sprdnja s njim ne znaci i nistenje crnogorskoga naroda i nacije i njihovo posprdivanje.
Danas su i u nauci i u svakodnevnoj, empirijskoj svijesti razjasnjeni i razgraniceni pojmovi slavenoserbi, slavenoiliri, Iliri i Srbi. Posve su odbacene i zablude o Hrvatima i opstenito Juznijem Slovenima kao Ilirima (tijem nijesu postali Iliri), a jos vise izmastareni jedinstveni narod Hvata i Srba, Srbo-Hrvata i svesrba tri vjerozakona. Medjuti(je)m, njihova “naucna” jezikoslovna nadgradnja Vukovoga jedinstvenog srpskoga jezika odrzava se uporno i dalje, iako su joj temelji podavno razureni, oburdani i (b)estragani.
Vec je na Beckom knjizevnom dogovoru 1850. zakljuceno “da jedan narod treba jednu knjizevnost da ima”. Na osnovu toga je Vuk St. Karadzic istoga godista pripravio Glavna pravila za juzno narjecje na kojijema su podumijentirani svi buduci tacnopisi. Toga radi je bilo nuzdevito da se:
a) svaka sustastvena nacionalna razlicitost mora śeci da bi se “utopila” (poslicila) u “jedinstveni (srpski) narod” (tolerisu se samo pomjesne tzv. “specificne razlike”: obicaji, folklor, mentalitet i sl.) i
b) svaka bitna jezicka razlicitost se krese, da bi se poslicila jednom, zajednickom (srpskom) jeziku, a to znaci da se sama jezicka posebitost nacija nisti, ne priznaje, no se preprovodi i podvodi (suponira) kao “dijalektalna razlicitost”, a kada je ona naglasena, kao npr. kod Crnogoraca, onda se u cjelosti proglasava i ozloglasava kao arhaizam, provincijalizam, narodni neknjizevni jezik i slicno.
U vukovskom razdoblju crnogorski stanoviti jezik strmoglavo se razura, otudjuje se i biva vjesto saśecen u svom prirodnom(u) samoizrastanju i samorazvoju. Utapa i rastvara se prvo u Vukov novokomponovani i kombinatoricki tzv. srpski jezik, a potom u vjestacki, nepostojeci “srpskohrvatski jezik”.
Pod vidom “juznoga izgovora”, crnogorski jezik je svojom osnovom uljegao u najuzi temelj Vukovoga tzv. srpskog/srpskohrvatskoga jezika. Potpisinici “Knjizevnog dogovora” iz 1850. su ga (pre)uzeli, (pre)oteli, prisvojstili za podlogu toga “Dogovora” i proklamovali za knjizevni, a Vuk ga je utvrdio za knjizevni u “Glavnim pravilima za juzno narecje”.
APSTRAKTNA IDENTIFIKACIJA I REDUKCIJA
Temeljna pretpostavka nistenja crnogorskoga jezika i prihvacanja jednoga, jedinstvenog tzv. srpskoga (srpsko-hrvatskoga) jezika jeste opstenita ondasnja etnogenezicka zabluda o nepostojanju crnogorskoga naroda, odnosno o jednom jedinstvenom narodu tzv. “Srbohrvatima” (“Hrvatosrbima”), istom narodu su dva (plemenska) imena, koji se sluzi jedinstvenijem jezikom. Vuk izvodi narodnost i nacionalnost iz takvoga novostvorenoga jezika, umjesto obrnuto (jezik iz narodnosti i nacionalnosti kao njihov sustastveni konstituens). To cini tako sto srednjejuznoslovenski jezicki savez neosnovanom apstraktnom identifikacijom reducira na “jedan jedinstveni” tzv. srpski (srpsko/ hrvatski) jezik.
Tu je otpocela prisutno jedno mistifikujuce sofisticko kruziste i zavrzlama: pretpostavka se potvrdjuje (njezinim) ishodistem, i obrnuto: rezultat se uslovljava i objasnjava (svojom) pretpostavkom. Ili odredjenije: zamjenjuju se uzrok i pośljedica. To je circulum vitiosus (vrcenje u krugu). Naime, toboznji jedinstveni “srbohrvatski narod“ podrazumijeva jedinstveni stokavski kombinatorijski, kompilatorski tzv. srpski (srpskohrvatski) jezik, i prevrnuto: jedinstveni stokavski jezicki sistem podrazumijeva jedinstveni (nepostojeci) mastarijski “Srbo-hrvatski narod” koji se u daljem toku unitaristicki namece kao (sve)srpski narod sa (sve)srpskijem jezikom. Po potrebi se taj jedinstveni narod sirio na “Srbe, Srbohrvate i Srboslovence” (tzv. ”troplemeni” i “troimentovani narod” cije su drugo(tno)sti ostali narodi). To je vakat tvorenja ideologije i idejnosti “oslobodilackoga” objediniteljstva, prisajediniteljstva i stvaranja sirijeh narodnosnih i drzavnijeh cjelina po nacelu: “Jedan narod, jedna drzava, jedno (nacionalno) trziste, jedan jezik, jedna knjizevnost, jedna crkva, jedna kultura ”.
Rašto bi se taj sporni jedinstveni jezik imentovao srpskijem?
Pri tome, cak i pod neodrzivom pretpostavkom da se radi o jednom jedinstvenom jeziku nema nicesovoga naucnog pososenja da se on imentuje srpskijem jezikom vise no crnogorskijem, bosanskim iliti hrvatskijem jezikom. Jedini razlog za takvo njegovo imentovanje je izricito ili precutno oliti skr(ov)ito, posve neodrzivo i danas sasvijem nesmisleno, predmnijenje o istrebiteljskom (genocidnom) poistovjecivanju i reduciranju (posrbicenju) svijeh srednjejuznoslovenskijeh naroda i njihovih jezika na jedan jedinstveni mastarijski srpski (srpsko-hrvatski) narod po imperijalnom majorizatorskom, posrbiteljskom nacelu “manji potok u veci uvire”.
Jezik tradicionalnih Crnogoraca zv. predvukovski crnogorski jezik je uveliko ostvarivao nacelo narodnosti, narodni duh koji cini sustastvo Vukove jezicke reforme. U predvukovskom i prelaznom razdoblju, dosegao je jedinstvo standardnoga (interdijalektalnog) govornog i pisanog, narodnoga i knjizevnog, javnoga i zvanicnog crnogorskoga jezika. Imentovali su ga kao slovenski jezik, ilirski jezik, jezik slaveno-serbski, naski jezik, a nikada srpski jezik. Izraz “srpski jezik” kao i da nije uopste postojao u njihovoj svijesti i rjecniku, navlastito Svetoga Petra Crnogorskoga, koji je smatrao da oni koji se “stide svojijem narodnim jezikom zboriti” (koji imaju kompleks jezicke inferiornosti), i koji tudjijem jezikom zbore, uzdizu tudju naciju, a “svoju otadzbinu preziru”.
Crnogorci su zborili i pisali svojim, maternjim, crnogorskijem jezikom u staroslovenskoj redakciji. U objavljenijem śedocanstvima i knjizevnijem djelima dosla je do izrazaja izvornost crnogorskoga jezika, cija se osobitost i posebitost ne ogleda samo u izvornoj leksici, morfologiji, no i u (njima odnositeljnoj) sintaksi i tacnopisu. Izgradio se i uoblicio u opsti, nad-dijalekatski tip jezika.
Samosvojni crnogorski jezik je sociolingvisticki i etnički sistemski posebit i zasebit jezik samobitnoga crnogorskog naroda i nacije, isto kao sto su to drugi srednjejuznoslovenski i slovenski bliski jezici, a ne dijalekatska drugacica sve(to)srpskoga iliti srpskohrvatskoga jezika koja se izgoni i razura kao arhaizam, provincijalizam, narodni neknjizevni jezik i sl., jer se ne uklapa u apstraktnu normu “opcene pravilnosti” tzv. svesrpskoga jezika. Razureni crnogorski jezik se revitalizuje kroz primjenu crnogorske norme “opcene pravilnosti”, sto se ostvaruje kroz vaspostavu jedinstva standardnoga (interdijalekatskog) govornoga i pisanog, narodnoga i knjizevnog, javnoga i zvanicnog jezika.
O moja lijepa i draga Kotoranko.,oli se ti batali Grblja i Grbljana ,culi ti jadna ne bila,nijesmoo ti ništa učinjeli, nego nemamo vode pa cu ja u ponedionik u Kotor da napunim malo vode u nekolika bidonag pa te pozivam na kavu i da mi raspravimo ovo o jeziku i kao sto vidis ja vec tenco pisem i zborim po crnogorski …nadam se da ovo nece čitati četiri profesorice iz gimnazje osamdeset i nekig
grbljani su Crnogorci poserebljeni od dva put proklete od Veseljenske,! sekte sava iskopanoga nemanjica
Šjor Miloše, vi i ostali istomišljenici ste stvarnoprimitivni kao da nikad nijeste viđeli grad. Da niste iz plemena domorodaca? Stalno ponavljate iz duboke prošlosti, a to nama nije potrebno nego idemo dalje.Ovo nije istorija nego jezik koja se može mijenjati po potrebi. Vi bi da srpski jezik govori u cijelom svijetu umjesto engleskog, kao što srbi govore “Srbija do Tokija”. Život ide naprijed u budućnost, a ne nazad u prošlost. Naši naučnici i saradnici koji su uredili za novi crnogorski jezik uz mukotrpnih truda fantastično obavljali svoje poslove. Pročitao sam knjigu crnogorskog jezika i potpuno mi se sviđa, mnogo je lakša od srpskog jezika. Vaše vođe iz prosrpskih opozicija: Nebojša Medojević, Andrija Mandić, Ranko Kadić, Predrag Bulatović i još ostali da se okane politike i da uzme kramp i lopatu i lijepo zaraditi od toga, a ne napadati visoke obrazovane ljude.
Quidquid id est, timeo Danaos et dona ferentes – Štogod je to, bojim se Danajaca i kad darove nose
Katareno,ovo gore je latinska poslovica koja dosta dobro oslikava ljubav vas Hrvata prema Crnoj Gori i Crnogorcima.
Trenutno vam odgovara to saveznistvo.Tako se ponasate kroz cijelu istoriju.
Iz tvojih tekstova provejava klasicna srbofobija,opterecenost srpskim narodom,sindrom nize vrijednosti.
Uzimas kao kriterijum bokeljstva Bokesku mornaricu..To moze biti samo jedan od..
Đe ti je Srpsko pjevacko drustvo Jedinstvo,osnovano prije bilo kojeg Hrvatskog u Boki?Đe ti je Sveti Luka?Znas li ko je donio glavu Svetog Tripuna u Kotor?Znas li dje je osnovana prva Arhiepiskopija?Đe su ti crkve po Grblju?Znas li koliko ih je?Znas li koliko se Bokelja izjasnjava kao Srbi?
Je li tebi Boka samo gornje Skaljare?Spiljari?Sve cuvena hrvatska prezimena?Petrovici,Franovici-Crnogorci! Hrvati slave krsno ime?!Odakle to,priznaje li katolicka crkva? I na kraju jadan Katareno,znas li kojim jezik pricas?
Srpskim pricas,mozes se popet na vrh toriona i skocit ali brate dzabe je SRPSKIM zboris,govoris,pricas..
Ja sam Crnogorac,zborim srpskim,svi su mi tako zborili…Sad me ti i takvi trebate nauciti nesto novo.
Ne bih se ni obracao takvim budalama kao ti ali prdis lude i prosipas pamet par dana po sajtu.
Pokrij se tu misu jedan onako kako jedino i znate pa zaigraj u Bokesko.
Mister White,
jesi li bijel od muke, od jada ili od praha?
Da ti ja odgovorim na to kojim jezikom mi pricamo – bokeskim, srpskim bogu hvala nismo nikad, osim svojevremeno srpsko-hrvatskim i to nam je svima zapravo maternji.
Svetog Luku ste dobili na koristenje od biskupije, pa ste je posvojili.
Grbaljskih crkava ima skoro ko Grbljana, ali dzabe kad im vrata otvaraju samo kad nekoga kopaju i kad prave bratska okupljanja. Cak i za Bozic dolaze u Kotor, a ne u svoju crkvu, jer bome, bolje se vide u sred grada sa dva metra balvana.
Slave se slave u velicini svadbe, a na nedjeljnu misu se okupi desetak ljudi.
Hrvati katolici slave krsno ime, u porodicnoj atmosferi, skromno i uz prisustvo Boga.
Hrvati katolici idu svake nedelje na misu, salju djecu na vjeronauk, uceni su da svoje vole a da tudje postuju. Uceni su da ne moras pravit pompu i zvat komsije i popa, da bi znali da slavis Boga i sto je od Boga dato. Uceni su da je pjesma Bogu dupla molitva.
Ti se usudjujes da prozivas necija prezimena?! a sa kojim pravom? Hoce li ti taj Petrovic mozda nekad valjat? Moze bit da ce ti spasit zivot tebi ili tvojoj djeci, i on te nece pritom pitat zboris li srpski???
Ti druze ne zboris, nego laprdas srpski, i treba da te sram bude!
Hello Rollingstones!
“Samo su dvije stvari na svijetu beskonačne, svemir i ljudska glupost, samo što za svemir nisam baš siguran”
Albert Ajnštajn
Turcin vam je vekovima nezno kazu bake ka a dok ste hrabro s opancima oblecali oko hara, pa se sada nezna stoste kojega ste vi porekla vi ste cudna ukrstanja bolijes strasna bez lijeka ! Kompleksi su vasi stari iz davnijeh tijeh dana kad prabake tada vase odmarahu kod dusmana! Oce serebalj da imade to sto dosad nikad nije da se njemu neko klanja kao sto je i on prije, pa od muke nezna stoce bi da izme Crnu Goru sto nemoga da je izme ni car sami u Stambolu! obrenovic kad vi dodje on zastavu svoju ima na nhoj glava od praseta simol serebsljstva vekovima !!!
Sjor Cattaro,
Vi opet brkate teze.
Ovdje nije rijec o copy-paste,vec o istorijskim cinjenicama..To sto ste Vi vidjeli preko interneta je tacno.
Sto je tu sporno?
Inace,cudi me da niste znali do danas mimo interneta za te cinjenice.Pa to se dogodilo 1715.nije prije neki dan.Mogli ste procitati u nekoj knjizi o oslobodjenju Dalmacije od Turaka,Vojnoj Krajini,Becu,Srbima
Cudnovato je da pokazujete malo znanja iz hrvatske istorije.Tu bi ste nesto vise trebali poraditi.
Niti sam ja a Boga mi ni Vi istorijski znalac ali barem nesto procitam mimo novina.
Djavo ponio sportsku prognozu,procitajte ponesto.
Nisam rekao da sam rodjen u Dalmaciji ali sam cesto boravio.
Putovnica mi ne treba niti je po kojoj drugoj osnovi mogu dobiti ali zato imam jedan drugi pasos…onako pride
Cudi me da kao deklarisani Bokelj ne znate korake…Provjerite Vi to doma onako malo kad Vas niko ne vidi da li ima onih koraka….
A inace sto se tice Bokeske mornarice,otkako su 1861.zabranili da pravoslavni budu njeni clanovi nije vise bila skroz bokeska.
I ne dokazuje se s njom ko je koliki Bokelj.Ne barem otkad na pjacu od Sv.Tripuna sjor Ranko Krivokapic s rukama na pozadinu(ima i jedan drugi izraz) u sred kola stoji.
Culi ste sigurno za Srpsku narodnu gardu?
Oko Krajine….Hrvatska je napravila najveci egzodus jednog naroda i to za 4 dana 250.000 ljudi.Njihova avijacija Bombardovala starce,zene,djecu…..koliko je kuca spaljeno?Preduzeca unisteno?Koliko ih se vratilo?
O onda se dogodi.. Hag.. pa UDRUZENI ZLOCINACKI PODUHVAT jbg….slaba sadisfakcija ali ZLOCINACKI PODUHVAT
Vi pripadate onima 0.97% koji strasno vole i placu za Crnom Gorom.E,kukala kad je takvi brane.
Znate,nekad…skoro…biti Crnogorac podrazumijevalo se da si Srbin.U danasnje vrijeme to nije tako i ja prihvatam tu realnost..Samo znate,primjera radi,kad u katunskoj nahiji covjek od 70 godina koji je rodjen tamo,nesporno Crnogorac,zar ne,kaze:”E kad sjor Cattaro i slicni brane Crnu Goru i vole je vise nego ja,govore da su Crnogorci,ja to od danas vise nisam”.
Kad sam to prvi put cuo nije mi odmah bilo jasno….ali poslije znate kad sam vidio da su ovim 0.97% miliji i blizi montanjari nego komsije Bokelji Dusan i Lazar sve mi je bilo jasno.
Nego,posto placete i kukate za Crnom Gorom i stocarskim govorom,Boga Vam,ne odgovoriste mi na pitanje o ulozi Bokeske mornarice u napadu na Lovcen 1916?
Ne mogu da povezem ove sto u kolo igraju sa Crnom Gorom,tu ljubav,pa biste li mi Vi to ljubazno objasnili?
Znam da cete naci malo od one “bokeske tolerancije” koju ste zamijenili s naprasnom ljubavlju prema montanji.
Ili sam ja ono negdje u nekom komentaru ranije kad sam se izvinuo hvalio oko nam,Vam i “njakanja”?
“A inace sto se tice Bokeske mornarice,otkako su 1861.zabranili da pravoslavni budu njeni clanovi nije vise bila skroz bokeska.”
Gospodine Miloše, ovo sto ste napisali a ja prepiaso u gore navedenom, je notorna LAŽ! Sramite se!!!
Kao dokaz, ja sam, a i mnogi drugi clanovi Bokeljske mornarice, pripadnik ne-katolicke vjere. Bokeljska mornarica je UVJEK bila sirom otvorenih vrata za sve dobre ljude Boke, ma koje vjere bili.
Jos jednom! NE DIRAJTE Bokeljsku mornaricu!
Kad ste vec tako informisani i nacitani, predstavite se punim imenom i prezimenom, da znamo s kim imamo posla!
Branite koga hocete i kako hocete, ali dalje od Bokeljske mornarice, molim vas!!!
G.Montecason,
Kotorski biskup Marko Kalodjera je 1860 iz vjerske netrpeljivosti zabranio kotorskim Srbima ucesce u mornarici.Do te godine i pravoslavni su imali najvecu cast-admirala mornarice.
Tako je od 1833-1836 Srbin Nikola Ognjenovic bio admiral.
Te 1860. 24 mladica pravoslavnih Srba na drugi dan Duhova zeleci da uvelicaju litiju su se obukli u staru narodnu bokesku nosnju.Iduce godine su ponovili istu stvar a vec 1862. je osnovana “Srpska garda” koja se okupljala na Duhove.Garda je postojala do 1914.godine.
G. Montecason vi sigurno znate prošlost Mornarice ali napomenimo da je nakon “uspostavljanja Mornarice 1859, ne kao staleške i borbene organizacije, već kao memorijalne institucije, sa promjenom imena u Bokeljska mornarica” “ona primala ljude bez razlike na profesiju i društveni položaj” i da je od tada čvrsto uz rimokatoličku crkvu, odana, poslušna Austriji, plaćena i odlikovana od nje, daleko od naroda za vrijeme Bokeljskih ustanaka 1869. i 1882.
Hronika Bokeljske Mornarice za ovih 150 godina postojanja ima puno mrlja. Od samog uspostavljanja Bokeljske Mornarice 1859. kotorski biskup Kalođera zabranjuje bokeškim pravoslavcima pristup Mornarici. Zbog toga kotorski Srbi formiraju Srpsku gardu za čuvanje pomorske tradicije. Između ostalog: u samom početku Prvog svjetskog rata, iz njenih redova formira se “Schurtzkorps Bokeljska mornarica” koja služi austrijskoj vojci, internira Bokelje u austrijske logore, čuva prazni grad (a neko ga pljačka), učestvuje u osvajanju Lovćena 1916……. Nakon Prvog sv.rata nastavlja da radi kao memorijalna organizacija.
Šjor Miloše,
kada budete razumjeli što sam Vam napisao, bez ikakve namjere vrijeđanja, možemo dalje razmijenjivati mišljenja, nema tu nikakve naprasne ljubavi prema “montanji” ili mržnje prema Srpstvu, jednostavno ne postavljate stvari na pravo, pravedno i realno mjesto,u tome je Vaš problem.Mišljenje je ipak mišljenje i ne moraju se podudarati, ali uzaludno je pisanje ako sugovornik ne shvaća poentu napisanog i uporno ćera svoje.Previše ste zadojeni idealizmom Srpstva, da bi razlučili sto je dobro a što nije, i da bi komunicirali na kulturnoj i normalnoj osnovi.Nemam namjeru da Vam ukazujem na greške, nećete to shvatiti, ne zato što niste razuman i školovan čovjek, nego iz razloga prevelike mržnje prema svemu što nije Srpsko a nosi prefiks Crnogorsko…a sada ste počeli miješati i Hrvate, pa će doći i Muslimani i Albanci i tako u nedogled.Svi su loši jedino je Srpstvo naj,naj…još najbolje recite da su Adam i Eva , čuli ste za njih, ako ne tu je Google, bili Srbi i da je svijet od Srba počeo,(eto rekao sam ono što ste mi zamijerali ne Srbijanci nego Srbi), vidite kako smo mi pravi Bokelji boleći i popustljivi prema tuđim patnjama i željama, sada možete mirno odit spat…možda Vam fali đede i kolo Bokeške mornarice pred spavanje, tempi pasati…mogu Vam tu pomoć ako oćete da naučite korake,istoriju i ostalo, imam neke veze u Bokeškoj mornarici da Vas učlanim, mimo zabrana, iako ste Srbin.Zamoliću Vice admirala gosp.Iliju Radovića da mi to učini…čekajte pa on je Srbin, odakle u Bokeškoj mornarici i to Vice admiral, pa tu je i Kolovođa gosp. Mračević, Srbin a ima ih još…pa gosp.Tomović, Crnogorac, gosp.Milošević, Hrvat,… sve ugledni, časni i pošteni ljudi koji drže do svoje vjere, nacije, običaja, a poštuju naše zajedničko Kotorsko, Bokeško u državi Crnoj Gori.
Ovo je moj zadnji post po ovoj temi.
I za kraj nadam sa da čitate knjige, mogu se i one naći na Google-u, pa copy-paste…
Preporučujem Iva Andrića,ima jednu posebno krasnu misao, naći ćete je, “Dođu , tako vremena… Google… copy-paste…
Sjor cattaro,
Srbi nisu ucestvovali u bokeskoj mornarici od 1860-1918.Za to vrijeme je postojala Srpska narodna garda.Da li se u tih 60-tak godina po koji i nasao tamo ne znam.
Uz duzno postovanje pomenutih ljudi,u pitanju je cista kozmetika.Namjera je prikazati da je mornarica multinacionalna.
Ovoga jednoga niste trebali pominjati jer ce mu sinovac na rabotu imati problema a on to nikako sad ne bi volio.
Vama je moze da bude mjerilo necega Bokeska mornarica,meni ne.Ja je postujem kao dio istorije Kotora i to je to.
Posto ste izvrsni poznavalac bokeske mornarice i imate veze kod iste….molim Vas pitajte da li su do 1919.nosili trokrake kape?Da li su ih tada zamijenili za subare Srpske garde?Da li je razlog za to bilo udvaranje Kralju Aleksandru?Da li su preuzeli od Srpske garde tzv.ćese za barut koje su koristili do skora prije 20 godina(iz neznanja) a na kojima je bilo ispisana 4 ocila?Pitajte Vi ove stvari.Bice Vam Interesantno.Neka demantuju.
G.cattaro,nemate pokrice za prepotenciju,aroganciju.Pokusavate da kompromitujete sagovornika a pri tom zaboravljate na temu i nemate niti jedan argument za istu.Ja sam do sada iznio argumente za sve sto sam napisao,od Vas jos nisam dobio protuargumente..Da li sam ih procitao,prepisao ili copy-paste kao sto kazete,argumente sam dao.
Vase jos cekam.Kako za jezik,Sinjsku alku tako i Bokesku mornaricu.
Usput,ne odgovoriste mi za ulogu Bokeske mornarice u padu Lovcena 1916?
U nadi da cete barem copy-paste protuargumente,pozdravljam Vas.
Ne vrijedi ti moj Miloše priča koju pokušavaš da nametneš. Zapamti jednom za sva vrfemena da je ovo Crna gorfa koja ima crnogorski jezik i Crnogorsku pravoslavnu crkvu. Možeš se upinjat iz petnijih žila ali drugačije neće nikad biti. Dosta je bilo vaše okupacije ovih prostora. A što se tiče stočarskog jezika onda se dobro zamislite da vaši tako ne zbore u vašoj državi Srbiji i da bi tamo najkali da nije bilo Vuka do dana dana današnjega. Mi smo naški zborili i tada i sada.
Sjora Radojka,
Pristojan sam pa Vas necu uskratiti za odgovor mada to ne zasluzujete.
Ovo oko crkve i jezika sa Vama necu.Ne razumijete Vi to.
Oko njakanja hocu.Vidite,potpuno ste u pravu.I u Boki i Crnoj Gori i u Srbiji bi njakali da nije bilo Vuka Karadzica.
Zar mislite da se ovim jezikom koji govorite i pismom kojim pisete,prije reforme Vuka Karadzica govorilo i pisalo u Boki i Crnoj Gori?Da Vi govorite nekakvim “naskim”jezikom koji se i prije Vuka govorio?Ako to mislite,morali biste zadrzati za sebe.Znate,nije pametno da na internet izadjete sa takvim znanjem iz neke oblasti i jos dajete komentare.Zbog Vas naravno.Ako Vam jos uvijek nije jasno zbog cega,pitajte nekoga….ali brzo.
Moja dobra Radojka,koja okupacija?Je li to Crnu Goru okupiralo 42% svojih gradjana?
Usput,moje su Boka,Crna Gora i Srbija.
Pozdravljam Vas.
i….pitajte nekoga ono …ali brzo…
Горан Даниловић: ИСТИНЕ И ЛАЖИ ОКО ЈЕЗИКА
Није о језику ријеч, него се око њега плете густа и очигледно практично-корисна мрежа лажи. Дужност је да их раскринкамо и непристрасно укажемо од њих. Тренутно нагомилане лажи могу донијети неку сатисфакцију ауторима или коауторима, али дугорочно Црној Гори ће остати немјерљива штета.
ИСТИНА ЈЕ да у Уставу Црне Горе пише да је црногорски језик службени, а између осталих српски језик је у службеној употреби. ЛАЖ ЈЕ да Устав негдје и у једном члану објашњава или прави разлику између службеног и језика у службеној употреби. ИСТИНА ЈЕ да ту разлику уводи тек касније, и рекао бих прије свих, закон о општем образовању у којему се весели министар Стијеповић, јасно по наређењу, дрзнуо да допише Устав, односно, законом дода службеном језику неку снагу по којој је он изнад других језика. ИСТИНА ЈЕ да, јасно по наређењу, и Уставни суд тумачи Устав као весели министар. ЛАЖ ЈЕ да је Уставни суд објективан и праведан.
ИСТИНА ЈЕ да је стјециште потрошених партијских кадрова – да је, дакле, партијски суд. ИСТИНА ЈЕ да је Устав написан на српском језику или на црногорском који је преименовани српски или на црногорском који није новојотован. ИСТИНА ЈЕ да је написан азбуком или абецедом од тридесет слова и по граматичким правилима давно нормираног српског или српско-хрватског језика. ЛАЖ ЈЕ да Устав намеће обавезу изучавања и коришћења „обје верзије” црногорског језика. ИСТИНА ЈЕ да је прво усвојен Устав па коју годину потом нормиран Чиргићев дио језика. ЛАЖ ЈЕ да то мора обавезивати Устав јер би весех министар могао, јасно по наређењу, са неким веселим лингвистом донормирати и српски језик тако да буде правилно и равноправно рећи „ију љи те муве”. ЛАЖ ЈЕ да су све државе бивше СФРЈ своје језике назвале по именима држава.
ИСТИНА ЈЕ да су након распада Југославије Србија и Хрватска узеле своје дјелове некада јединственог српско-хрватског језика, да је Словенији као и прије остао словеначМ, а да градјани Македоније немају само македонски за службени, него Је службени и албански. ЛАЖ ЈЕ да је да су Босанци назвали језик именом државе. ИСТИНА ЈЕ да су само један језик назвали именом дијела државе – босански, а не босанскохерцеговачки. ИСТИНА ЈЕ да постоје још два потпуно равноправна са босанским и то српски и хрватски. ИСТИНА ЈЕ да Црна Гора, може ако хоће, да се пореди са Босном али, не заборавимо, у њој постоје два ентитета, три конститутивна народа, толико службених језика и само Бог зна колико аутономија или држава у будућности. ИСТИНА ЈЕ да се у свим временима, док је Црна Гора била независна или у заједницама у Црној Гори говорило и писало српским језиком, а у вријеме комунизма српско-хрватским, који су сви Црногорци звали српским. ЛАЖ ЈЕ да се језик може или мора назвати именом државе.
ИСТИНА ЈЕ да су бројни народи имати своје језике и писма много прије него су створили државе. ИСТИНА ЈЕ да 60% планете говори са само тридесет свјетских језика. ИСТИНА ЈЕ да никшићка катедра за српски језик и књижевност, једина у Црној Гори, збија шале са Чиргићевим новотаријама и да ће идуће године изаћи прва група професора црногорског језика и књижевности која се за цијело вријеме школовања није бавила ни упознавала са новим словима. ИСТИНА ЈЕ да су професори српског или српскохрватског језика и књижевности за само два сата курса, одржаног током љетњег распуста, наводно обучем да предају и додатке црногорског језика, а да весех министар, свакако по наређењу, тражи од наше дјеце да тринаест година, основног и средњег образовања, уче језик који, пазите апсурда, ни једног тренутка нијесу учили њихови будући предавачи – професори црногорског језика. ЛАЖ ЈЕ да је црногорски језик мјера црногорске државности, као што ни енглески није мјера америчке независности.
ИСТИНА ЈЕ да је Црна Гора била и поносна и усправна у вријеме Петровића, а да је говорила и пјевала српски. ЛАЖ ЈЕ да је уз црногорски језик црногорска православна црква друга јединица мјере нашег патриотизма. ИСТИНА ЈЕ да је првославну цркву у Црној Гори успоставио први српски архиепископ Сава и да због те чињенице Црна Гора никада у историји није била посрамљена. ИСТИНА ЈЕ да ако знаш српски језик не мораш да учиш црногорски јер је овај настао преименовањем. Чак је и његова екстремна, допуњена верзија, само једна ненормирана особина српског језика. ЛАЖ ЈЕ да сви морамо учити црногорски ако хоћемо да комуницирамо са државом на службеном језику јер ни један државни орган није обавезан да користи Чиргићеву варијацију.
ИСТИНА ЈЕ да СДП има своју државу, своју цркву и свој језик, да има ДПС у шаци, а да ДПС има паре и искомплексирану потребу да не заостане за СДП-ом. ЛАЖ ЈЕ да не можемо да се договоримо. ЛАЖ ЈЕ да опозиција тражи немогуће. ИСТИНА ЈЕ да само треба вољети своје дијете више од своје партије и никада нећете погријешити. ИСТИНА ЈЕ да нашој дјеци не можете за свој наметнути туђи језик и да ми немамо право да вашој дјеци намећемо свој. Или сте, можда, одлучили да нам прво отмете матерњи језик, а да онда тражите да вам уступимо и мајке.
@ Milos.
Postovanje.
Nikako se ne mogu sloziti sa Vama u Vasim tvrdnjama oko istorije ili povjesti. Spominjete dokumenta i neke biblioteke, knjiznice ili kako li vec, a spominjete i arhiv grada Zadra.
U Vasem deklamovanju, svasta ste izmjesali i napravili paštroć od cijelih proslih vremena, pa ispada da je sve onako, argumentovano, kako Vi kazete i tvrdite.
Morat cu Vas razocarati, kad su pisana dokumenta u pitanju. Ili niste citali, ili niste htjeli da razumijete, ili necete da priznate, vec je onako kako Vi mislite. Kako bi rekli nasi stari: “Zabijte nos u knjige” pa cete doznati dosta novijeh stvari. Ne, ne predlazem ove “novokomponovane” istoricare ili povjesnicare, vec ozbiljne ljude, koji su pisali ono sto nam se dogadjalo.
Pokusajte shvatiti to ozbiljno.
Mene licno, ne interesuje, kojim ce se jezikom govoriti u CG i kako ce se on zvati. Ja i dalje govorim i govorit cu naškim. To mi niko osporit i uzet ne moze, pa i da hoce.
Mene licno, ovi BUZDOVANI na vlasti promijeniti na svoje, ne mogu nikad. A Vi svi ostali, kako Vas je volja.
Za vise informacija o dokumentima, javite mi se ovdje, pa cemo se dogovorit o kontaktu.
Pozdrav.
Gospodine Miloše, ne mogu da te shvatim kako si uporan za srpski jezik u Crnoj gori. Svi jezici na Balkanu su isti što sloveni govore jedino u nekim mjestima ima različite izgovore pa čak i u Srbiji ima raznih riječi na jedan način. Po meni svaka država nosi ime jezika po imenu država. Ti si rođen u Crnoj Gori izjašnjavaš kao srbin pa zato želiš da jezik bude srpski, a to je nemoguće. Ja sam crnogorski građanin učio sdam srpskohrvatski jezik u bivšoj Jugoslaviji, a to je bila velika greška za takozvani jezik trebalo je južnoslovenski jezik. Reformator Vuk Karadžić koji je napravio azbuku nije uradio u Srbiji nego u Austriji đe je živio i sa Njegošem imao saradnju u vezi ovog jezika. To bi trebalo zvati crnogorski jezik a ne srpski. Zato vi sa pokvarenim političarem srpske opozicije trebalo prekinuti ovu zavrzlamu.
Посљедњих година, а нарочито посљедњих дана, у Црној Гори врши се насиље над научно-лингвистичком и историјско-културолошком истином о српском језику, те дискриминација, или, прецизније, тортура над правима говорника српског језика.
Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори тражи да се уваже основна права говорницима српског језика у Црној Гори. То подразумијева наставу на српском језику и српски језик и књижевност као наставни предмет за све оне који тај језик сматрају матерњим. Ова права имају научну, стручну и историјску заснованост, а утемељена су и у свјетској пракси и повељама о људским правима. Она су сагласна и са Уставом Црне Горе, и, што је веома важно, и са израженом вољом грађана Црне Горе. Стога је правно и морално неприхватљиво да се оправдани захтјеви за адекватним статусом српског језика проглашавају неуставним и антидржавним.
Без обзира на огромне притиске и застрашивања, народ свједочи којим језиком говори, и у већини је остао вјеран својој традицији, културно-историјском насљеђу, својим прецима, своме бићу, истини. Дакле, српски језик је већински. Он није језик само једне нације, он је заправо мост међу различитим нацијама, које га сматрају дијелом свога идентитета. Црна Гора, као њихова држава, обавезна је да штити права говорника српског језика.
Разлика „службени језик“ – „језик у службеној употреби“ формално је и намјерно исфорсирана да би се повлашћен положај дао само једном језику. Међутим, језик је службени зато што је у службеној употреби, тако да та игра терминима нема никаквог значаја и утемељења. Осим тога, има земаља у свијету у којима постоји више службених језика (у Швајцарској су, нпр., четири језика службена). Такође, нема примјера у цивилизованом и демократском систему, у било којој земљи, да језик којим говори већина није и службени, односно да нема обезбијеђен службени статус.
Уставом се, као што је познато, не ствара језик, нити је пуко уписивање у устав доказ постојања неког језика. У не малом броју земаља свијета (Њемачка, Сједињене Америчке Државе, Велика Британија, Мађарска, Данска, Норвешка, Шведска…) употреба језика не дефинише се уставом. Преко 98% језика на свијету нема никакав уставни статус. Кад би устав био критериј за постојање језика, онда тих 98% језика не би ни постоjало. Језичка политика заснива се свугдје у свијету на устаљеним и јасним принципима, принципима који доприносе стабилности друштва. Језик је средство комуникације, а не проблем у комуникацији. Свему томе супротна је језичка политика у Црној Гори која има за циљ да подијели и посвађа заједницу и створи трајну нестабилност у нашем друштву.
Разни видови манипулације и притисака у вези с наводном „обавезношћу црногорског“, представљају насиље у сваком погледу, научном, стручном, политичком, а и насиље над вољом и одабиром народа у нашој земљи. Говорницима српског језика нико нема право да одузме или умањи њихово наслијеђено и стечено право на службену и сваку другу употребу свог језика.
Закон о општем образовању неприхватљив је за грађане који свој језик зову српским и хоће да се на њему школују, да га изучавају и унапређују. Управо измјена оваквог закона, а потом и доношење адекватнијег Устава, што се дијела о језику тиче, јесте дужност и обавеза свих политичких субјеката у Црној Гори и једини начин да се створе услови за трајну стабилност и слободу свих грађана.
Потпредсједник Матице српске
Друштва чланова у Црној Гори
доц. др Драго Перовић
Je li Vam Miloše poznat Novosadski dogovor o jeziku koji je sklopljen 10. decembra 1954. Znate li Miloše da je tada političkom voljom ispao crnogorski jezik a crnogorska delegacija preglasana a poltroni prihvatili da se ne napiše i crnogorski. To možete nać đe oćete ako zaista imate namjeru da istražujete. Pročitajte i to pa komentarišite. Ne ovako samo jednu stranu.
Marina draga,
Da li je Vama poznat “Becki knjizevni dogovor” iz 1850 godine?
“Веома битна година за победу Вукових реформи јесте 1850. година када је постигнут „Бечки књижевни договор“ између Вука Караџића, Ђуре Даничића, Фрања Миклошића, Ивана Кукуљевића Сакцинског, Димитрија Деметера и Ивана Мажуранића. Њиме је утврђено.
Да Срби и Хрвати говоре једним језиком
Да је правопис фонетички
Да се за књижевно узима јужно херцеговачко наречје
Да је Вук Караџић тај који ће писати правила тог језика.”
Da li Vam je cudno da ovdje nema Crnogoraca?
A da li Vam je cudno da nema Hercegovaca?
A da li Vam je cudno da nema Bokelja?
A da li Vam je cudno da nema Krajisnika?
Promislite malo zbog cega ih nema……….
Sto se tice “Novosadskog dogovora” iz 1954.godine,evo nekih od zakljucaka:
“Narodni jezik Srba, Hrvata i Crnogoraca jedan je jezik. Stoga je i književni jezik koji se razvio na njegovoj osnovi oko dva glavna središta, Beograda i Zagreba, jedinstven, sa dva izgovora, ijekavskim i ekavskim.
Komisiju za izradu pravopisa i terminologije odrediće naša tri univerziteta (u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu), dve akademije (u Zagrebu i Beogradu) i Matica srpska u Novom Sadu i Matica hrvatska u Zagrebu. Za izradu terminologije potrebno je stupiti u saradnju sa saveznim ustanovama za zakonodavstvo i standardizaciju, kao i sa stručnim ustanovama u društvima.
Ove zaključke Matica srpska će dostaviti Saveznom izvršnom veću i izvršnim većima: NR Srbije, NR Hrvatske, NR Bosne i Hercegovine, NR Crne Gore, univerzitetima u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu, akademijama u Zagrebu i Beogradu i Matici hrvatskoj u Zagrebu, te će ih objaviti u dnevnim listovima i časopisima.”
Zasto ovdje nema Crnogoraca?
Zasto nema Hercegovaca?
Zasto nema Bokelja?
Zasto nema Krajisnika?
Promislite malo.U toku Brozove komunisticke vladavine u CG 1946.godine se izjasnjavalo kao Srbi samo 1% stanovnistva.
Da li vjerujete da je postojao crnogorski jezik da te 1954.ne bi bio proglasen kao jedan od sluzbenih.Tesko,zar ne?To je ostavljeno za ova vremena.
Ko ne poznaje Staljinovu teoriju o nacionalnom pitanju i njenu primjenu u SSSR-u, taj nikad neće razumjeti federativno uređenje Jugoslavije. A ko sagleda ove činjenice i poznaje Staljinovu teoriju o nacionalnom pitanju, tome je postojanje crnogorske nacije nedvosmisleno jasno.
Draga Marina nema potrebe da falsifikujete Novosadski dogovor o jeziku 1954, na kojem je zaključeno da je jezik Hrvata, Srba i Crnogoraca jedan i jedinstven, sa dva ravnopravna izgovora: ijekavskim i ekavskim, sa dva ravnopravna pisma: ćirilica i latinica i da je naziv jezika i srpski i hrvatski.
A još prije, Književnim dogovorom u Beču 1850. ujedinjeni su srpski i hrvatski jezik. Pored srpskog i hrvatskog jezika Južni Sloveni još govore makedonskim, slovenačkim i bugarskim jezikom. Drugih jezika u Južnih Slovena nema. U borbi za nacionalni identitet, Bošnjaci, odnosno muslimani, kradu hrvatski jezik ne mijenjajući ga i daju mu ime bošnjački. Crnogorski šovinisti kradu srpski jezik unose dvije arhaične foneme, arhaizme i artikulaciju primitivnih i neobrazovanih ljudi. Prave sprdnju od jezika i nazivaju ga crnogorskim.
Sjor Cattaro,
U nastavku citiram hrvatskog pisca i novinara Igora Lasica a vezano za crnogorski novogovor:
“Dvostrukostima se loše piše, međutim, znamo li da jotovani oblici postojećih i jednako nepostojećih riječi u Crnoj Gori dobivaju režimsko-političku milost na tragu nacionalističkih strujanja koja nisu zaustavljena osamostaljenjem Crne Gore, nego su im narasla još jedna krila.
Mehanizam o kojem se tu radi je prilično jednostavan: uočiš neku svoju dijalektalnu posebnost, što bizarniju to bolju, zatim je kanoniziraš i uzdigneš na razinu najvrednijeg duhovnog ostvarenja vlastite, usko određene zajednice”.
Dragi moj Cattaro,
Neznanje je cudo.
Lokalizmi koje Vi proglasavate za jezik su nista drugo nego to sto im ime kaze da jesu.Zasto mi u Boki koristimo romanizme valjda Vam ne trebam objasnjavati.
Ima li lokalizama u Podgorici,Niksicu,B.Polju,Pljevljima,Trebinju,Mostaru,Sarajevu,Vranju,Leskovcu?
Naravno da ima.To nikako ne znaci da postoji nekakav bokeski,vranjanski,hercegovacki,crnogorski jezik.
I znate nema ovdje kako kazete”tvrdnji i uvjerenja”,nauka kaze da ne postoji crnogorski jezik.
To hocemo li mi doma cakulati u tineo je nasa stvar.Svakako, necemo nekome tako napisati mail.Postoji kodifikovan knjizevni jezik srpski a ovo sto mi koristimo u Boki je lokalizam.Ima nekih koji forsiranjem tih lokalizama misle da govore posebnim jezikom.
Inace,vidim da ste u jednoj zabludi.Nasa djeca u Boki nece u skoli uciti nikakve romanizme neko govor onih Kilibardinih baba.
To sto se fanovima radia Skale dopao onaj tekst sjore Dubravke o Vuku i lisici najbolje govori o njima samima..
Moj sjor cattaro da Vam nije bilo Vuka Stefanovica Karadzica jos bi njakali.
Ili mozda da u histeriji crnogorskog nacionalizma(po meni komicnoj) Vuka lijepo proglasimo za velikosrpskog nacionalistu?
Šjor Miloše, zahvaljujem se na citatu hrvatskog pisca, ali da Vam pravo kažem to je samo njegovo mišljenje u moru drugih koje mogu i ne moram uvažiti.Zar to njegovo pisanje nije svojstveno svim ex-yu državama, što bi mi bili posebni.
Vaše me je pisanje iznenadilo, da ga neću komentarisati… šjor Miloše zar zaista mislite da ne znam što su lokalizmi… ja sam Vas prihvatio kao ozbiljnog sugovornika…kulturnog Bokelja koji ima u svom biću osnove kulture komunikacije svojstvene ovom podnevlju.Za razliku od nekih, koji hoće da repliciraju a ne znaju kako se treba obratiti čovjeku kojeg ne poznaju.Valjda cijene i rangiraju po onoj staroj “ako smo zajedno ovce čuvali…” pa se obraćaju sa “ti”.Nijesu vrijedni odgovora…
Slažem se da postoji kodifikovan Srbijanski jezik isto kao što postoji Crnogorski,Hrvatski, Bosanski…a mi svakodnevno govorimo Bokeškim jezikom, koji u sebi ima primjesa svih navedenih i još po nekih.U školi treba da učimo Crnogorski jezik ma kakav on bio sviđalo se to Vama ili ne, živimo u državi Crnoj Gori i treba da je poštivamo kao svoju sa svim vrlinama i manjkavostima.Kada se taj Crnogorski zvanično bude zvao “Marsovski ili kako drugačije” izučavaćemo njega pod tim imenom…
Oprostite šjor Miloše ali čisti Srbijanski nijesam nikad govorio, hoću li ne znam , možda jednog dana, a do tada će moja đeca učit zvanični jezik koji se govori u Crnoj Gori, a to nije Srbijanski.
Vuka Karađića i njegovo djelo cijenim kao što cijenim podjednako i ostale koji su se bavili tom tematikom a pripadaju Crnogorskom, Hrvatskom ,Srbijanskom književnom govornom području.
Vaše pisanje “Moj sjor cattaro da Vam nije bilo Vuka Stefanovica Karadzica jos bi njakali.” mislim da ste se pogrešno izjasnili i da ne stoji “Vam” , da je nenamjerna greška u pisanju.
A usput Vi meni recite , volite li sport, posebno onaj što se igra nogom, đe igraju 11 igrača u ekipi, ne znam kako je pravilno nogomet ili fudbal…
Sjor cattaro,
Opet zamjene teze.
Ne postoji ni bokeski ni srbijanski jezik.Jasno mi je zasto namjerno insistirate na “srbijanskom” jeziku.
Sto se tice svakodnevne komunikacije,sjor cattaro i Vi i ja govorimo srpskim jezikom ijekavskog dijalekta.E sad,neko manje ili vise koristi lokalizme,nego ih forsira a neko onako usput po navici sto ne znaci da je neko veci ili manji Bokelj.
Ovo Vam nije nikakvo licno ili osobno uvjerenje,politika(u Boki se uvijek govorilo:licno a ne osobno,mada se razumijemo i ispravno je i jedno i drugo)vec stvar nauke.
Sto se djece tice,svaki roditelj ima izbor a moj je da necu hendikepirati svoju stocarskim govorom iz zaledja.
Ovo u vezi “njakanja” je greska.Recenica je trebalo da glasi:”Da nam nije bilo V.S.Karadzica jos uvijek bi njakali”.
Nemam namjeru da nikoga vrijedjam.
Ovo oko “nogometa” i “fudbala”.Ispravnije bi bilo reci “nogomet” jer ova druga je engleska rijec.
Pravo da Vam kazem u Splitu cete cesto od starijih cuti “fudbal” i “hiljadu” nego “nogomet” i “tisucu”.Za “hiljadu” sigurno znate da je turskog porijekla a “tisuc slovenskog”.I Rusi tako kazu.
Mogli bi tako u nedogled.
Ne biste vjerovali koliko su srpski i hrvatski slicni jezici,naravno dok se nije pojavio “okolotrbusni pantalodrzac”,”dojebnik”,”dokomandir”,”namicateljica znanja” pa i “namicatelj namicateljice znanja”.
Usput,da li znate ciji je obicaj “Sinjska alka”?
Srdacan pozdrav.
Šjor Miloše,
što se tiče svakodnevne komunikacije ja s Vama komuniciram Bokeškim govorom , a ne srbijanskim ijekavskog dijalekta.A što se tiče Bokeškog govora, koji je na žalost današnjim žiteljima Kotora uglavnom nerazumnjiv, ne slažem se s Vama, mislim da upravo pravi Bokelji insistiraju na njemu da se otme zaboravu.I ja moju đecu učim da govore jezikom mojih predaka, đe u riječima ima i đede i šjekira i bronzin koji je stajao na kamastre iznad ognja, antikog ognjišta, đe se stavljala krtola u supraš, ima riječi Crnogorskog jezika, zar ne.
Slažem se da je izbor svakog roditelja kako će đecu učit da zbore ili govore, a složit će te se i Vi da danas roditelji vrlo malo vaspitavaju svoju đecu o kulturnim navikama, ponašanju, razumijevanju, poštivanju svojega ali i drugoga da ne kažem tuđega, nije mi sa guštom rečeno.
E tu je Vaša greška, ako mi dozvoljavate da tako kažem, vi svoju đecu vaspitavate da vole i poštivaju samo svoje i ničije drugo, da je Vaše najsvjetlije i najispravnije, da ste iznad svih sa svim pravima.Znate li ko je htio stvoriti takav narod u istoriji?Da je samo Vaš govor ispravan a za druge kažete “stocarskim govorom iz zaledja”, tu Vam zamijeram i mislim da nijeste u pravu i da ne slijedite stečenu kulturu svojih predaka.Bokelji su uvjek bili kulturan narod koji je cijenio svoje a poštivao tuđe, a Vi se deklarišete kao Bokelj, ili griješim…
Za “njakanje ” sam i predpostavio da je greška, namjerna ili ne, nije bitno, ispravili ste se u daljem tekstu, što uvažavam, Bokelji smo zar ne…
Za nogomet se slažem da je ispravna riječ za naše govorno područje a znate li ko tu riječ upotrebljava i u čijem je riječniku?Srbijanskom nije .Ja tu riječ nijesam niđe pročitao u srbijanskim novinama, spisima, vijestima, štampi,obavjestima osim kao apostrofiranu.To Vam nešto govori …
U Splitu nećete čuti “fudbal” a niti “hiljadu”, ma deboto fuzbal, balun i ijadu, oćete.
Loše ste obaviješteni šjor Miloše ili nisu kjaro čuli ti koji su bili u Splitu.
“Gluposti” da ih tako nazovem, u svim jezicima ima ali o njima neću jer je to tema za mnogo veće znalce i lingviste.
Sličnost jezika je ogromna i tu i tamo ima poneka riječ koja se ne uklapa u šablon, zato su mi ova prepucavanja i dokazivanja kako će se koji jezik zvati i dali je on Crnogorski,Hrvatski,Srbijanski… bezvezna, bitno je da mi kontamo sve riječi iz svakog.Ali eto “đe svi Turci tu i mali Mujo”…onako , kola fijaka.
Sinjsku alku poznajem iz istorije, ništa bliže, znam da je nastala u znak sjećanja pobjede Hrvata nad Turcima 1715 u tadašnjoj mletačkoj Dalmaciji.I da se svake godine ta viteška igra izvodi do danas.
A znate li Vi kao stari Bokelj, da ne idem niđe vanka svoje avlije, za Bokešku Mornaricu…?
Ostajte mi zdravi, veseli i kontenti
Postovani sjor Cattaro,
Tа bitkа nije obаvljenа nа teritoriji nа kojoj su živjeli Hrvаti, jer je to bilа Dаlmаcijа, u kojoj su živjeli sаmo Srbi, а vojskа kojа je pobijedilа Turke 1715. godine je bilа srpskа vojskа. Dаlmаcijа je bilа teritorijа srednjevjekovne Srbije i dio nje su okupirаli Turci, а dio Venecijа (Mletаčkа Republikа) u 15. vijeku. Hrvаtske držаve tаdа nije bilo, jer je Hrvаtskа okupirаnа od strаne Mаđаrske 1097. godine, а tа Hrvаtskа je bilа dаleko od srpske Dаlmаcije.
Originаlnа dokumentа o tom srpskom protivturskom ustаnku mozete naci u аrhivаmа u Rimu, u Veneciji, u Beču i u Zаdru – Zаdаr je u Hrvаtskoj.
U Dаlmаciji je podignut srpski ustаnаk protiv Turаkа 1682. godine, kаd je vojskа Turske krenulа protiv Austrije i opsjedаlа je аustrijski glаvni grаd, Beč. Turci su Beč opsjeli sа 250.000 vojnikа, а protiv Srbа u Dаlmаciji su poslаli 100.000 vojnikа. No, Srbi su 1682. i 1683. izvojevаli nekoliko pobjedа nаd turskom vojskom i prognаli je u Bosnu i Hercegovinu i druge krаjeve koje su Turci držаli pod okupаcijom. Vođа srpskog ustаnkа je bio Ilijа Jаnković, а njegovi pomoćnici su bili svi Srbi: Jovаn Bаljаk – iz Dаlmаcije, Nikolа Šаrić, Ilijа Cvrljаk, Grgo Stržirep – iz Bosne i Hercegovine, Bаjo Nikolić Pivljаnin iz Crne Gore i hаjdučki hаrаmbаšа iz Dаlmаcije, Tintor, čije ime nije ubilježeno.
Kаd su Poljаci pomogli Austrijаnce 1683, Turci su rаzbijeni kod Bečа, а ondа su Srbi podigli protivturski ustаnаk u dаnаšnjoj Mаđаrskoj (gde su bili većinsko stаnovništvo), u Republici Srpskoj Krаjini, u Vojvodini, u Hercegovini, Bosni, Srbiji, nа Kosovu i Metohiji i Mаkedoniji. Turci su se povukli s dаnаšnjih srpskih zemаljа, а Austrijа je uspostаvilа svoju vlаst nаd tim teritorijаmа. Sledeće godine, 1684, Venecijа (Mletаčkа Republikа), tаkođe, stupа u rаt protiv Turske, а Austrijа, Poljskа i Rusijа odlučuju dа oslobođenu srpsku Dаlmаciju uključe u Veneciju (Mletаčku Republiku). Srbi su to prihvаtili i od te godine su rаtovаli protiv Turske pod zаstаvаmа Venecije (Mletаčke Republike). Turci su pokušаli opet okupirаti Dаlmаciju, аli su ih Srbi potukli 1715. godine i u čаst te pobjede – orgаnizovаli su svаke godine vitešku igru: Sinjsku аlku. Hrvаti su tаdа bili sаmo u аustrijskoj vojsci i oni nisu bili nа rаtištu u Dаlmаciji.
Sjor Cattaro,
Odakle je ono Hrvatska istjerala u “junackoj” akciji “Oluja” 250.000 ljudi 1995?
Iz Srpske krajine,zar ne?Da li znate da su u tu istu Krajinu Srbi dovodjeni od strane Austrougarske monarhije da je brane od Turaka?
Ovo Vam oko “Sinjske alke” ne pije vodu.Naravno,vjerujte sto Vam je milo ali ni arhiva Zadra nije daleko,zar ne?
Ovo oko “srbijanskog” jezika,sve nesto zaboravljam……Molim Vas,Hrvati se u Boki,Srbiji,BiH,Njemackoj,Americi,Australiji…cijelom svijetu zovu Hrvati,je li tako?Pa zasto se onda u Hrvatskoj ne zovu Hrvatijanci a njihov jezik tamo hrvatijanski?Po Vama ima rezona,zar ne?
Ne postoje Srbijanci,niti srbijanski jezik.To je stara austrijska prevara koju je kasnije nastavila komunisticka Jugoslavija sa jasnom namjerom podjele Srba.Postoji samo srpski jezik.
Znam da Vi to znate ali s namjerom pisete “srbijanski”.Meni ne smeta ali kad neko cita,dobije losu sliku Vaseg znanja ove materije.
Ovo u Dalmaciji “fuzbal”nije nikako “fudbal”?Ili “ijadu” nije nikako “hiljadu”?
Niti jedno nije ni hrvatska ni srpska rijec pa ne shvatam poentu.
Vjerujte, mogu reci da sam se odrastao u Dalmaciji,niko mi nije “prenosio”.
To sto ce neki danas iz Skaljara reci da su sa Braca ili Hvara pa nas uce kako se tamo zbori nema veliki znacaj.
Bokeljska mornarica?Kako da ne.
Kao maloga djede bi me stavio na ledja,onako znate kao sto djedovi umiju “krke-brke”,uzeo faculet u ruku i pjevuseci taktove Kola bokeske mornarice,uz obaveznu koreografiju,znate ono jedan napred,dva nazad vodio na spavanje.
Inace,da li Vi znate za ucesce Bokeske mornarice u padu Lovcena 1916.godine?
Pozdravljam Vas.
G.Cattaro,
Propustio sam ranije da Vam odgovorim na dio Vaseg komentara o “postovanju drugih”.
Dobro je sto Vasu djecu ucite obicajima i govoru predaka.Isto tako sam siguran da ih necete nauciti da nekome u buducnosti napisu poslovno pismo a u istome da se nadju:lencuo,sumpresavanje,sugamani,cakulanje,tineo,tavalja,koltrina kanavaca,koguma i sl.Ili da se ne daj Boze kome tako obrate preko televizije ili radija?!Pricamo o knjizevnom jeziku a ne o tome kako ko doma govori..
Mislim da ste malo pobrkali loncice sa ovim da ja ucim djecu da nepostuju tudje.Jednostavno ste zamijenili teze.O kojem tudjem pricate.Moji ovdje zive stotinama godina..Ovdje je jedino rijec o kradji i falsifikovanju jezika.
Ovdje je na djelu jedino nepostovanje nauke,kradja,falsifikovanje jezika i diskriminacija 42 % ljudi.
Mislim da Vam nisam dobra adresa za opominjanje na bokesku toleranciju.
U nasem gradu jedna od adresa je Radio Skala na cijim talasima apsolutno nema “bokeske tolerancije”.
Znate kad neko kaze “ne trebaju vam Vuk ni lisica da se razumijete” (sto je neko vec prokomentarisao na sajtu) je anticivilizacijski i antibokeski i protivno bokeskoj toleranciji na koju se pozivate.
U vezi stocarskog govora.Gdje u tome vidite malicioznost?
Da li je ili nije stocarski?Svi znamo da jeste.Znamo kako su prolazili takvi i koje su ocjene iz srpskohrvatskog jezika imali u kotorskoj gimnaziji.Nije to nista uvredljivo ali jednostavno nije knjizevni jezik i ne mozete pisati s istim a da ne ispadnete nepismeni i smijesni.
E,zboga toga nam je trebao Vuk a lisice i kokoske cemo ostaviti ovaj put, iako misle da ce nas prevariti svojom navodnom bokeskom tolerancijom i tradicijom.
ZIVJELA HRVATSKA DALMACIJA!!!
E moj šjor Miloše, ima jedna lijepa latinska poslovica, ali neću je pisat jer može ispanut da je I ona napisana od Srbijanaca I srbijanskim jezikom koji su uglavnom napisali sve što valja na ovom svijetu dok ono što ne valja je rezervisano za ostale narode.
Uglavnom kao prvo ponovo ste promašili temu i umjesto da pišete o jeziku, pišete neke nebuloze iz srbijanske istorijske kužine koja je davno prepoznata.Ajde da je to Vaše znanje pa da čovjek I kaže nešto, ali vrlo dobro kod Vas radi opcija COPY – PASTE na tastaturi, kopirajući tuđe tekstove ili njihove dijelove ,sa raznih stranica interneta.Naravno da bi prikazali svoju viziju vrsnog istorijskog poznavaoca, a sve u cilju da kod običnog čitaoca ovih postova i građanina koji nije edukovan u dovoljnoj mjeri, podigli svoj rejting ciljajući da te Vaše “istorijske provjerene činjenice” neće znati pronaći I provjeriti I jednostavno prihvatiti zdravo za gotovo, naravno to su Vaši istomišljenici..
Znate šjor Miloše, u današnje vrijeme postoji pretraživač “Google” i iole obučen korisnik PC-ja i interneta ne mora poznavati istoriju, dovoljno je par klikova i može sve lako naći.Doduše postoje različite”istorijske kužine” kako kome na volju i potkovane su “istorijskim vjerodostojnim podacima” kao što su ovi koje ste napisali i odakle crpite Vaše “znanje” i poznavanje svega i svačega , od lingvistike, književnosti do istorije itd…To sakupljanje poena kod onih koji su elektronski nepismeni ili nedovoljno pismeni ide do te mjere da glorifikuju sveukupno Vaše “znanje” u nebesa, jadno je to moj šjor Miloše a i oni kod kojih to prolazi.
Ovo Vaše “istorisko poznavanje Sinjske alke, potkrijepljeno mnoštvom činjenica” dijelom ste kopirali sa ovog ili sličnog linka http://www.vesti011.com/2011/08/vlada-rsk-o-kradi-srpske-bastine/… dalje je nepotreban bilo kakav komentar o ovoj temi…
Što se tiče Oluje i “junačke akcije” , mislim da je upravo JNA iliti srbijanska vojska napravila “junačku akciju” i izdala svoj srbijanski narod , ostavila ga na milost i nemilost drugoj vojsci, pokušaj jedne sulude ideje doživio je krah i sve se slomilo po jadnom i ni krivom ni dužnom narodu, koji je prevaren i ostavljen od vojske i lidera u koje su se kleli.A tek junačke akcije tipa “Rat za mir” I stvaranje “Dubrovačke republike” govore sve za sebe I komentari nisu potrebni…I Vi se s tim ponosite…
I još nešto šjor Miloše, kažete da ste Bokelj, a onda da ste odrasli u Hrvatskoj tj. Dalmaciji to je valjda u istoj državi, pa Vi ste rođeni Hrvat i možete dobiti putovnicu, blago Vama, slično Vojislavu Šešelju koji je porijeklom Hrvat takođe !
Ne čudi me da sve što znate I poznajete o Bokeškoj mornarici je ono sjećanje od Vašeg đeda, doduše đed je bio star i vjerovatno sklerozan pa nije baš pogodio korake, ali da mu se oprostiti….Ima na Google potražite …
Moram Vam priznati na kraju ove promašene teme, da ste dobri znalac svog zanata , pustio sam da vidim dokle ćete ići sa “letom u nebesa”…zaboravili ste na onu staru “ko visoko leti nisko pada”…moj šjor Miloše…
Za kraj jedan dobronamjeran i prijateljski savjet, od pravog Bokelja čiji su stari tu par vijekova ili stoljeća i koji je rođen i živi u Kotoru, ostavite se politike i politikanstva, nikome nije dobro donijela, ne zaboravite svoje korijene ko ste i što ste, poštujte ih, ali isto tako poštujte i druge , poštujte ovaj grad i njegove žitelje, poštujte našu državu Crnu Goru, zemlju u kojoj živite i koja Vas hrani, školuje i daje za život.
Adio Vam, moj šjor Miloše i budite mi zdravi, veseli i kontenti u Kotoru gradu u suverenoj državi Crnoj Gori .
Adio Vam….copy – paste…
Drži se Skalo i brani običaje, užance, jezik,muziku od ovih i ovakvih šovinista koji samo za svađu ili kavgu i ratove znaju.Imaju svoj radio ćirilicu prevođen Matijom Bećkovićem .
Moj Miloše, znam da bi volio da je i Novak a i svi Crnogorci na aparatima. Nije i nijesu na sreću a ti i tvoji istomišljenici ste na političkim aparatima odavno. Uključuje vam ih i isključuje Beograd kad se njima crvrce. To ste vi. Ni svoji ni njihovi. Ustvari ničiji. Zloba da drugome loše bude neće vam pomoć.
Sjora Marina,
S Kilibardom,ni mi izgubili a ni vi dobili.
Ovo u vezi zdrastva,aparata……jasno mi je da ne mozete pojmiti da se u Montenegru neko buni protiv nepravde,diskriminacije,pljacke,nasilja itd….
Kako sto ne valja(a dosta ne valja) podgoricki rezim se odmah vata Beograda.
Beograd je najveca balkanska metropola koja imq mnogo vecih problema od diskriminacije jezika.
Problem podgorickog rezima smo mi 42% koji govorimo srpski jezik.
Nije problem kako se zove jezik.Problem je sto se fizicki mijenja.
Odlicno pamtim obije babe,jedna je bila iz Boke,druga iz Cetinja.
Nijedna nije zborila kako nam Kilibarda preporucuje.
Znate,iscucao je.
“…jasno mi je da ne mozete pojmiti da se u Montenegru neko buni protiv nepravde,diskriminacije,pljacke,nasilja itd….”
Šjor Miloše, ma skužajte, ali ovo što ste napisali govori najbolje kojim jezikom govorite i pišete…a to nije srbijanski, ni po Vuku, ma koliko se Vi trudili da tako bude…
Adio Vam, šjor Miloše
Ali zato ste mi Vi odgovorili na cisto srpskom ijekavskog dijalekta.
Ne mogu Vam sjor Cattaro reci da napredujete jer cijelo vrijeme pisete na srpskom.
Srdacan Vam pozdrav.
E moj šjor Miloše, samo dokazujete da ne znate ili nećete da znate, Srbijanski jezik u sebi nema riječi kao “Adio, skužajte, šjor…”one pripadaju jednom drugom govornom području i drugim narodima, protivuriječite samom sebi , nečem što je očigledno.Što to dokazuje sami sebi odgovorite.
Ja kao stari Kotoranin i Bokelj , Vas cijenim takvog kakvi ste i Vaš način govora, koji nije nikako srbijanski.Ima li Vaš riječnik primjesa Srbijanskog , među ostalim riječima,ima, ali čist nije i ne može biti, i Vi to dobro znate.Isto kao što Bokeški govor nije čisto Crnogorski niti Hrvatski, Dalmatinski,Austrijski ili Turski a ima li riječi koje se koriste među ostalim, ima i uglavnom ih govorimo i prihvatamo u konverzaciji.Žao mi je što ne prihvatate ono što su prihvatali Vaši stari, i ne cijenite ono što su oni cijenili, jer ako svoje ne cijenite ne možete ni tuđe, a to govori sve o Vama.
Nemo te se jedit, ne želim da Vas uvrijedim, nego samo ukazujem na ono što je bilo i što jest u jezičkom dijelu ovog našeg podnevlja i suživota, a Vi to duboko u sebi vrlo dobro znate.
Ostajte mi zdravi i kontenti…
Sjor cattaro,
Ove rijeci koje ste spomenuli su cisti romanizmi.
Sve ostalo je srpski jezik.
Sjor cattaro,ja sam Bokelj i znam odlicno znacenje svih tih romanizama.
A Boga Vam koji je to jezik koji se ovdje zbori??Talijanski?Francuski?
Gdje se jos kaze adio?
Dragi cattaro ovo sto Vi pisete i pricate je srpski jezik.
Sve ostalo je politikanstvo.
I jos nesto,stvar je znanja,ne postoji srbijanski jezik.
Katareno je li moguće da nijesi svjestan da upravo ti sada govoriš i pišeš Vukovim reformisanim jezikom, koji se zove srpski ili hrvatski ili srpskohrvatski? A možda i ne znaš? Učio si neku slabu srednju školu? Nema opravdanja. U svakom slučaju bruka!
Šjor Miloše ako koristite u svakodnevnom govoru riječi koje su romanizmi a potiču iz Italijanskog jezika, a ima ih i iz drugih jezika, kako onda govorite Srbijanski?Malo ko u Srbiji zna značenje pomenutih riječi a kamoli da ih govore,a oni govore Srbijanski, nešto se ne uklapa, ili oni ne znaju svoj jezik ili Vi, ili postoji više Srbijanskih jezika , po potrebi izumljenih … najvažnije je izgleda da se zovu Srbijanski jezici.
Bitna je stvar u svemu tome da se mi razumijemo međusobno, a da će Vama neko dokazat da ne govorite Srbijanskim jezikom, neće, stoga ostanite Vi pri svojoj tvrdnji i uvjerenju, i pustite ove suprotnog uvjerenja da žive i govore svojim jezikom , i najvažnije poštujte ovu zemlju i ovaj grad sa svim prisutnim razlikama u njima.Adi Vam…
@cattaro
Zašto sada izmišljaš novi jezik?
Valjda zato što izmisliše nekakav crnogorski novorijek.
Srbijanski, kako li ga ti krsti, nikad nije postojao.
Postoji samo srpski, cattaro!
Ha ha haa Vukice ti mene vračaš u montanje, a zašto ti ne vračaš u moravicu pa tamo govoriš čisto srpski jezik sa ekavicom. Neki srbi će bojkovati školstvo za svoju djecu jer traži srpski jezik. U redu je i neka pošalju u Srbiju da uče taj jezik i biće im lakše nego crnogorski kako oni kažu a troškove školovanja će snositi roditelji djece. Mandić i Medojević uporno traže povratak srpskog jezika a ja bih predložio neka bude ponovo srpskohrvatski jer i hrvati imaju svoje pravo.
šjor Maki, a da Vam pravo kažem nama je ovdje uvijek bio bliži srpskohrvatski nego ovaj koji hoćete na silu da nam nametnete jer “śekiru” nismo nikad doma imali, a vama je svima kad ste sišli kod nas upala u med, adio
Jedno pitanje za profesora Kilibardu: Bi li me on razumio da ga ja ponudim balacanama što sam sad sparićala na bokun pomidore, pa da mu postavim u krasni pjat da založi bokun sa pirunom. Sve to da zalije bićerinom bevande, a kad malo počine, da ga poslužim kotorskom paštom! Ima li u tom novom “književnom” jeziku izraza kojima se mi Bokelji oduvjek služimo, zna li uvaženi Kilibarda što su korbatuo i lencuo, zna li što je pašabrod, koltrina, špenza? Smijemo li mi i dalje zborit po ure popodne ili da mu prevodim dvanajest i trideset? Više mi se stvarno tuži od karikiranja lijepog jezika. Nekad smo se rugali sa izrazima koje danas nasilno pokušavaju provuć u “književni”! Neka se jezik zove kako god oćete, ali ovo što od njega rade nepismeni, to je teška žalost! Uspjeti i zaživjeti sigurno neće!
Draga Škaljarice, odgovoriću vam da bi vas prof Kilibarda razumio i ne samo to , molio bi vas da zadržite i čuvate romanizme u Boki jer je to kako je rekao na promociji kjige Dubravke Jovanović najveća vrijednost jezika.Specifičnost govornog područja tada je javno pred prepunom salom čestitao na knjizi Šotana i rekao da je jezik blago jednog naroda i kraja i da ga njegujemo baš kako ste napisali ali bez zajedljivosti. Morate poznavati dobro ljude da bi ste ih vrijeđali.Adio
Postovana Mina,
Profesor Kilibarda je na aparatima poodavno.Iscucao je.
Pozdravljam Vas.
Šjora Mina, oprosti te mi što se uopšte javljam, ali mi nije jasno gdje ste vi u mom tekstu pročitali neku uvredu na račun gdina Kilibarde, ili bilo koga? Ja samo pitam jednostavno: Ako u škole uvedu ovu sprdnju od jezika, oće li moja djeca morat zborit žjenica ili zenica oka, ili kišjelo umjesto kiselo itd… (ponavljam, od kad znam za sebe to su seljački, a ne književni izrazi). Ako niste znali, Hrvati su još 90-tih pokušali uvesti u književni jezik brojne nove kovanice, ali im na sreću njihovog jezika, to nije prošlo!!! Da budem jasna, nemam ništa protiv naziva Crnogorski jezik, ali neka ne seljače taj isti jezik, i da ono što je do juče bilo potpuno neispravno (tako su nas bar u školi učili) uvedu kao divno i krasno, i da nam prevedu Barbaru prevodom kakav je već neko na ovom zidu izveo! Adio
Markiša i Altair, predstavljate sramotu roda svoga. Jednoj dami tako. Pa ako oćete i ćera brave kad svama razgovara. Nego neću u njeno ime. Javiće vam se vjerujem i kazati vam sve što zaslužujete. Sramota. Pogađa vas a vi ništa drugo i neumijete no nomušto da vrijeđate. Ljudske sramote.
Make ne śekiraj se no pogledni da ti nije užega kačamak u onizi velji bronźin.
Moj Mašane sa Cetinja tobož. Đe porediš Boku sa Konavlima. Pobrka si države ili ne znaš koja je koja i đe što kome pripada pa ću ti pomog da se ne šekiraš pusti cetinjaninu. Konavle se nalazi u Hrvatskoj i pogodili su ga devedesetih Srbi ali i Bokelji. Boka je u Crnoj Gori a ti si pobrka želju šačice ekstremista od kojih bi jedni da budu etnički čisti Bokelji, drugi da Boka bude srpska u treći hrvatska. E pa to nikad neće moć i ne šekiraj se Bogom te kumim oko toga moj Mašane.
@Radojka
Idi u kužinu i pripremaj ručak!
Da li ti išta radiš korisno, osim što na ovom portalu ostavljaš nekakve beslovesne
komentare, jadna ne bila?
Radojka anu bogoti poteci za kozama i bravima da ti se ne ražbjegnu.
Bokeljko Vukice, nije te sramota da nekome govoriš da se vrati u montanju. Nije jer se zna kojoj feli pripadaš dako da ti ta šovinistička farsa ustvari ništa ne znači. Možeš krepat ali je ovo Crna Gora i Boka u njoj. Drugačije ti ne more bit kad bi se razapela na krst. Adio Vukice bokezice suverena, međunarodno priznata.
Ko se svoga i svojega stidi , sebe se stidi . Zašto , što vam uvozno to više odgovara?
Milose, gospodin Kilibarda je u pravu jer je zelio sacuvati crnogorski jezik. Vi ste mi rekli da odlicno pisem srpski a to sam ucio kad je bio takav zakon u bivsoj Jugoslaviji a bila je velika greska da se zvala srpskohrvatski a trebalo je juznoslovenski jezik a to je prakticno za sve republike kao ravnopravne. Moj djede je pisao autobiografiju cisto crnogorski jezik a takodje i preci. Zato morate da shvatite radi svih gradjana u Crnoj Gori da jezik mora biti jedinstven. Ranije u Austriju se govorilo njemacki jer imaju isti jezik a sad skoro ta drzava uzela u svoje ime a zasto ne bi i Crna Gora kao nezavisna drzava imati svoj jezik.
Maki, vrati se gore u montanju pa govori tim jezikom stočara, a nas u Boku pusti da govorimo kako smo oduvijek govorili
Eto tako!
Gospodo crnogorski srbi morate biti jasni da u Crnoj Gori žbori crnogorski jezik iako sam u školu učio srpskohrvatski u bivšoj Jugoslaviji.To prepustite mlađim generacijama da uče crnogorski jezik. Srpski, hrvatski, bošnjački i albanski se tretiraju kao strani jezici. u tom slučaju da vam ne sviđaju crnogorski možete ići u Srbiju i tamo možete govoriti srpski jezik.
Maki,
Meni je drago kad Vi nama ovako lijepo sve spjegate.Taj jezik na kojem ste ovako fino napisali je srpski.
Upravo Vas to i boli i Vas i slicne jer ne mozete podnijeti istinu,gusite se,pucate da dokazete nedokazano.Cinjenice naucne kazu da je srpski.
Kilibarda nam pokvarenjacki porucuje da ucimo ekavicu.Svaka cast ekavici ali ovdje se govori srpski jezik ijekavskog dijalekta.Tako da i deca,djeca i đeca su srpski jezik kao sto to napomenu uvazeni Altair.
Osnova srpskog jezika je hercegovacki ijekavski dijalekt.Tako da Vam po geografiji sjor Novak govori najcistiji srpski jezik.
Crnogorski jezik ne postoji,mozete ga izmisljati,imena davati,naucno-politicke skupove organizovati silovati,nasilje vrsiti,zvati ga i eskimskim,indijanskim,naskim…..dzabe,on Vam je uvijek srpski i vi to dobro znate.
Znate i ova sjora Dolores sto je nocas zborila na bokeskoj noci je zborila na srpski..Da ne pominjem neke “stare Kotorane” na visokim funkcijama koji veceras izjavise da su se oduvijek MAŠKIRALI?!
Dakle,opet vristanje od smijeha…..
śeti se Barbara
śeti se Barbara
Brez prestanka je kišilo nad Brijestom onomad
A ti si odila nasmijana
Rasśetana ocarana pokapana
Pod kišom
śeti se Barbara
Brez prestanka je kisilo nad Brijestom
A ja sam te srijo u ulicU Sijama
Smiješila si se …
Prijevedeno sa vrancuskog
by baba Miluša
Tako su govorili – Novak Kilibarda [1995]
http://www.youtube.com/watch?v=BPpmhsWsHzs
eto toliko o profesoru narodne knjizevnosti
Milose, ruzo moja, san svih Crnogoraca je ostvaren, stvorenaj je drzava Crna gora a mi Hrvati smo poput bisera na Crnogorskoj kruni, nacionalna manjina zajedno sa Srbima, Albancima, Bosancima i ostalima.
Nacjonalna manjina, ponosa i povezanosti s maticnim drzavama i dobijamo onoliko koliko nase drzave daju Crnogorcima, ni vise ni manje.
Nadam se da ce Crnogorka manjina u Srbiji uciti Crnogorski jezik.
Uzivaj u Bokeljskoj noci!!!
Sjor Eduarde,
Lijepo ste ovo napisali srpskim jezikom.
Raduje me da vi znate kako se ovdje govorilo i da postujete srpski jezik.
Srdacan pozdrav i nadam se da cemo se uskoro vidjeti kao pravi Bokelji.
Šjor Miloše, rekli ste da ćete se masovno okupljati. Iz takvih okupljanja izrodi se obično nešto ružno.NA ŽALOST NIJE TO VAŠA IDEJA. Dobili ste politički zadatak da destabilizujete našu zemlju. Znaš ti da se u Crnoj Gori govorio naški a nikad srpski jezik. Ka govoriš o piscima, nađi jednoga crnogorskoga u srbijanskim udžbenicima osim onih koje prisvajate. Nema NITI SE IKO SMIJE USUDIT DA IH POMENE.
Miloše, što ne tražite ekavicu pa da razumijem da oćete da govorite srpski. Ovi nije niti će bit srpski. ovim jezikom su svi u Crnoj Gori govorili. Vi bi da bude vaš. Znaš da ne može jer se jezik zove po ustavu.
Znam da sve odlično znaš kao što znam da malo znaju oni koji vas nekolicinu slijede. Plaćaće đeca. Na nesreću i naši i vašu.Smin
gospodjo Radojka, evo ja sam sa Cetinja, Crnogorac, smatram da ste u velikoj zabludi i da nije u redu da mi namećemo nešto Bokeljima koji su vazda bili mimo nas, da ne bude isto kao sa Konavlima pa da im se sutra izvinjavamo, e u tome ja necu da ucestvujem,pa eto vama na obraz i Ranku
Šor Miloše, neće nas prepanut tvoje oružane formacije. Srbi su bili najžešći okupatori naše Crne Gore koju ti i tebi slični očima ne možetze viđet. Činite što god oćete. Crnoj Gori više ne možete naudit donosili sa popovima sto nekakvih deklaracija i bezvrijednih papirčina. Zakoni ove zemlje se moraju poštovat kao svuda u civilizovanom svijetu. Crnogorski jezik je nazvan po državi Crnoj Gori. To svi vi dobro znate a zbori se ka što se vazda zborilo. Vi bi srpski i Srbiju ovđe. Neće moći meštre.
Sjora Radojka,
Nema oruzanih formacija.Pobrkali ste loncice sa Kilibardom i Dubrovackom republikom,predsjednikom KSCG i slicnima.
Jednostavno,drzava vrsi nasilje nad djecom,diskriminise skoro pola stanovnika.Nije problem da se zove crnogorski iako je to klasicna kradja srpskog jezika koji se uvijek govorio.Problem su ona 2,3 slova.To necemo uciti.Problem je sto su izbaceni srpski pisci kao cika Jova Jovanovic Zmaj,Desanka Maksimovic i sl.
Na djelu je nacionalisticka histerija vlasti.
Sjora Ranka,ne treba nam oruzje za onoga sa siskama i onoga sto ga Rodni zovu.To su misevi.Mi smo miroljubiv narod.
Dragi profesore izgleda da su i Vas prijebacili u neku drugu dimenziju , jer ja se ne secam da ste na predavanjima, kad bi dosli, ili na ispitu, pricali crnogorskim jezikom, a posebno sam sumnjicava da ste sa tim jezikom pisali svoje knjige.
Veliki znalci ne treba da se mijesaju u politicke prijebacine ili kako ono bijase prebacivanja lijevo desno i desno lijevo. Baviti se naukom je plemenito, sve ostalo je gubljenje vremena.
Sjora Radojka,
Evo,Grbljani nece da ih poducava ova baba od Kilibarde pa Vam prenosim saopstenje sa skupa od juce iz manastira Podlastva:
У препуној просторији ризнице манастира Подластва у Ластви Грбаљској, данас је формиран Иницијативни одбор Грбљана за одбрану српског језика, који је послије необично мало дискусије усвојио Декларацију са скупа.
Грбљани су једнодушно изјавили спремност да ће, уколико се не прихвате њихови захтјеви, наставити са масовним окупљањима, а њихова дјеца бојкотовати наставу у школама.
Доносимо текст Декларације: Дјеца, родитељи и житељи Грбља, чији је матерњи језик српски, од 2004 изложени су великим притисцима од актуелне власти. Српски језик којим су говорили наши преци и којим је написано све што је написано у Црној Гори, одједном се брише и намеће нам се нови језик којим ми Срби из Грбља не желимо да се служимо. Везано за проблематику употребе српског језика постоји праг испод којег наш народ не може, не смије и нема право да иде. Зато саопштавамо и тражимо:
1. Да српски језик буде службени и да буде уставна категорија
2. Да се школовање за дјецу обавља по програму на српском језику, без условљавања са другим језиком;
3. Тражимо формирање Савјета за образовање (за основне и средње школе) на српском језику, при Министарство за образовање и просвету;
4. Упућујемо апел опозиционим странкама у Парламенту Црне Горе да се оштро и без компромиса боре за наше ставове по овом питању;
5. Молимо великодостојнике Српске православне цркве у Црној Гори да се и они укључе и помогну у нашим настојањима да одбранимо српски језик у Црној Гори;
6. Од актуелне власти захтијевамо да не дискриминише наша људска права и да поштују статистичке податке о језику, са последњег пописа; Ово тражимо како се наша дјеца не би насилно асимиловали, или да буд дискриминисана у демократској Црној Гори; Уколико наш вапај не буде прихваћен, бићемо принуђени да употребимо најнепопуларнију мјеру, а то је масовни бојкот наставе у школама.
Sjora Radojka,da se nauka pita a ne politika,ne bi bilo diskriminacije 42,43,44% stanovnistva.Drzava nasiljem nad stanovnistvom pokusava da nametne nesto sto nikad nije bilo,pokusava da siluje jezik,sopstveni narod.
Ali ne brinite,necemo joj to dozvoliti pa ce nam za koju godinu biti zahvalna i Vasa djeca i nece se desiti da progovore:
S*ever duva a ja prtim kož*om stazom
Ostavimo to onim babama iz montanje jer u Boki nase tako nisu govorile.
Da te ispravim u pisanju srpskog jezika!!!
OVAKO SE OVO PISE NA SRPSKOM.
Kad vec hoces srpski, onda ga i pisi izvorno srpski!!!
Грбљани су једнодушно изјавили спремност да ће, уколико се не прихвате њихови захтеви, наставити са масовним окупљањима, а њихова деца бојкотовати наставу у школама.
Доносимо текст Декларације: Деца, родитељи и житељи Грбља, чији је матерњи језик српски, од 2004 изложени су великим притисцима од актуелне власти. Српски језик којим су говорили наши преци и којим је написано све што је написано у Црној Гори, одједном се брише и намеће нам се нови језик којим ми Срби из Грбља не желимо да се служимо. Везано за проблематику употребе српског језика постоји праг испод којег наш народ не може, не сме и нема право да иде. Зато саопштавамо и тражимо:
1. Да српски језик буде службени и да буде уставна категорија
2. Да се школовање за децу обавља по програму на српском језику, без условљавања са другим језиком;
3. Тражимо формирање Савета за образовање (за основне и средње школе) на српском језику, при Министарство за образовање и просвету;
4. Упућујемо апел опозиционим странкама у Парламенту Црне Горе да се оштро и без компромиса боре за наше ставове по овом питању;
5. Молимо великодостојнике Српске православне цркве у Црној Гори да се и они укључе и помогну у нашим настојањима да одбранимо српски језик у Црној Гори;
6. Од актуелне власти захтевамо да не дискриминише наша људска права и да поштују статистичке податке о језику, са последњег пописа; Ово тражимо како се наша деца не би насилно асимиловали, или да буду дискриминисана у демократској Црној Гори; Уколико наш вапај не буде прихваћен, бићемо принуђени да употребимо најнепопуларнију меру, а то је масовни бојкот наставе у школама.
Sjor Montecason,
Vi nam ono predavanje drzite iz Srbije?
Boga Vam,a kako je tamo?
Kojim jezikom Vi pricate sjor Montecason?
Ja sam Bokelj, ma gdje bio, ma gdje zivio, ne mogu biti nista drugo no Bokelj. Moji su iz Boke, a spominju se od najranijih pisanih dokumenata Boke. Na ponos moj, oni su i pisali Bokesku povjest u zadnjih 600 godina.
Ja sam uvjek pricao, govorio i pisao po NAŠKI. Isto tako i sada, ovdje u srcu Sumadije, ja pricam naški i svi me razumiju. Zamisli, niko se ne buni i ne trazi da pricam drugacije. Cak im je to i simpaticno i kako kazu, vole me slusat kad zborim jer lijepo zvuci. Jel vam to nesto cudno. Boka je, dragi moji, stotinama godina, prije nego ste VI dosli, zivjela u miru, prosperitetu i slozi. Sad ste šljegli i odma bi da mjenjate. Vise bi vam vrijedilo da ste se necemu naucili, dolaskom u Boku. Nego sto ste stjeli je prisvojiti i proglasit za svoju. Boka ce uvjek biti svoja! Vjerujte mi ovo sto vam kazem. Pregrmila je Boka i zesce osvajace no sto ste vi, pa ce i vas. Geni su cudo! Zapamtite to. Mozete zivjet u Boki milion godina, uvjek cete biti brdjani!
Sjor Montecason,
Hvala Vam sto ste napisali ovaj komentar na srpskom jeziku.
Srdacno Vas pozdravljam.
@Montecason
I deca i djeca i đeca je po srpski.
Kojim jezikom se govori u Dučićevom Trebinju?
Ili Banja Luci?
Nećeš valjda reći da se tu govori crnogorski novorijek.
U Šantićevom Mostaru se nekad govorio najčistiji srpski jezik.
Danas se u tom gradu na lijevoj obali Neretve govori “bošnjački”, a na desnoj hrvatski !!
Šta misliš, kojim se jezikom govori u Vranju?
Vranjani vjerovatno govore njihovim jezikom! Sto ti mislis?
Vidis, ja ovdje pricam naški, po Bokeški. I zamisli, nikome to ne smeta, a najmanje meni smeta njihov jezik. Ja ovdje nisam dosao da ih mjenjam, vec da sa njima zivim, a to ne podrazumjeva da se neko od nas mora mjenjat i izjasnjavat drugacije nego sto se osjeca i sto jeste. Ja se drzim svojih obicaja i ne smetaju mi njihovi. Valjda smo svijesni toga da ziveci zajedno treba da tolerisemo razlike, da se razumijemo i postujemo jedni druge. Jel ti ovo razumijes? E, kad bi se i vi u Boki ponasali kao ljudi, druge bi nam ptice pjevale. Ne mozete promjeniti da Boka bude Crna Gora, jer to Boka nikad nije bila.Boka je uvjek bila svoja i dom svih onih koji su u njoj zivjeli. Nikada, do vaseg silaska s brda, niko se u Boki nije pitao koje je vjere, a jos manje koje nacionalnosti i politickog opredjeljenja. Vrli moji Crnogorci, tek ste 1878 godine izasli teritorijalno na more, te je kralj Nikola vjencao Crnu Goru s morem. Sad se busate u prsa i junacite. Ocete sve da mjenjate. Ne pada vam na pamet da se vi promjenite. Pogledajte se! Jel imalo licite na one stare, postene Crnogorce. Meni ne. A i oni bi vas se stidjeli, siguran sam u to.
Buj eradam nin ert ser ras rus cr srv bara bre ama ne. Vjerovatno bi nekima i ovakav jezik odgovarao samo da nije crnogorski. Iako nijesam nista preterano nikada simpatisala gospodina Kilibardu, mislim da je demokratski da svak ima mogucnost da izabere kojim ce jezikom zborit. Ovoga puta je u pravu. Svidjelo se to kome ili ne.
Šjor Miloše,
Novak Kilibarda je smogao snage da javno kaže da je pogriješio i da je bio u zhabludi. Baš kao što si i ti danas. Jadna đeca koja će ispaštati roditeljske gluposti. Đe će đeca s roditeljima koji su politički ostrašćena. Iskreno žalim sve koji tako misle. Ima još vrfemena da se prizoveš. Vjerujem u tebe. Iskreno,
Šjor “Miloše”,
mogao bi valjda bolje od stalnog papagaisanja. Jasno je tebi o čemu se radi samo je to tgeško priznati. Možeš napadat Skalu jer mrziš tamo neke pojedince valjda i nek iz DB-a ali ne vidim zašto? Otvori dušu do krfaja i reci sve što imaš. Koliko vidim ovi što ih ne podnosiš ne sankcionišu tvoje komentare.
Dobro ti znaš tvoga njo njo prijatelja. Voli Crnu Goru, pušti druge. Tvoja je kao i moja. Kilibarda je izuzetan profesor književnosti jugoslovenske i čovjek koji poznaje tgemu o kojoj priča. Politika je nešto drugo. O tome ne govorim. A ti samo o politici kao i gtvoji drugovi.
Sjora Radojka,
Novak Kilibarda je pokvarenjak koji je ucestvovao u stvaranju “Dubrovacke republike”.
Inace,sve vise sam sklon misljenju da je ta ratna operacija zavjera Crne Gore prema Bokeljima.U tim crnogorskim odnosima sa Dubrovnikom najvise smo stete mi imali.
Ne ocjenjujem strucne kvalifikacije Kilibardine vec ljudske.Pa ako bi se drzali struke ne bi bilo problema jer je jasno da nema crnogorskog jezika vec samo srpskog.
E,tu se Kilibarda bavi klasicnim politikanstvom i pokvarenjastvom.
Sto se tice onog mog prijatelja,pa draga Radojka,on je Vas kolega i komsija..I on nije nagovarao Grbljane da prodaju one krave.
Uostalom,rijesite Vi to s njim.
Ovo koliko je Vasa i moja Crna Gora…Moja je Boka…..a Crna Gora diskriminise jedno 42-43,44% stanovnistva.Eto toliko je moja.
Nego,posto znate moje prijatelje,znate i mene…..porucio bih Vam nesto toplo….moja a Boga mi ni djeca mojih prijatelja nece u skolu ove godine dok ne budu imali kompletnu nastavu na srpskom.
Prenesite to Kilibardi.
Ne možeš Miloše da podneseš istinu koju zbori Kilibarda. Nema baba Kilibardina manju vrijednost od tvojih srbijanskih jezikoslovaca. Pa samo se na babu i možeš okomiti. Prestani više sa tim Dubrovnikom. Bolje da zamoliš neke tvoje prijatelje po nacionalnoj krvi poput njo njo da odu do Dubrovnika ako smiju. A ovamo se pretvarfaju u sve drugo. Sve se zna šjor Miloše.
Sjora “Radojka” ,
Ono sto kaze Novak Kilibarda ima vrijednost samo za vas par navijaca i vlasnika radio Skale.Vjerovatno i za DB ali jos kratko.
“Radojka” znate li Vi onu pricu o Grbljanima i Kilibardi?Ja znam da je Vi odlicno znate “posto se sve zna”.
Ljudi su vjekovima jezik stvarali a sad neki za par dana pokusavaju da ga ukradu.I to prednjace dvojica,prvi koga zovu “Milov megafon” i drugi “covjek sa siskama”.
“Radojka”,ne mogu oni to,oni misle da mogu ali ne mogu.
Ovo oko Dubrovnika,ja mogu svuda.Licno mi nije mjerilo slobode kretanja,Dubrovnik .Takodje,nemam mu se namjeru niti potrebu izvinjavati.Ocigledno nekima jeste.Ne znam na kojeg ste mislili mog prijatelja ali nijedan od njih nije nagovarao Grbljane da prodaju krave i kupe kalasnjikove.
Na srecu,s takvima se ne druzim sjora “Radojka”.
Ostajte mi zdravo.
Ada nece valjda prozborit nas jadopresjednik a mozda i oce ako ga neko pusti da izviri ispod sotonine mantije
Sa ponosom se radujem Crnogorskom knjizevnom jeziku izniklo iz naroda.
Kotorski dialekt je odavno usvojio nova-stara slova i akcente.
Svaka vasa baba je govorila tim “knjizevnim” jezikom.Ne treba vam skola za to.
Ova baba od Kilibarde nije.On je govorio vise onako…..sa “dubrovackim” akcentom.
Kakav je ovo djon od obraza nekad je na Bazenu u Kotoru pozivao u pohod na Dubrovnik, bio veliki Srbin pricao isti taj jezik koji sad pljuje zar njega i njegove izjave iko moze da dozivi ozbiljno i da ga pita za komentar
Sjedi Novace i pokri se usima niko te nista pitao nije!
Novak Kilibarda?Je li to onaj sto je stvarao Dubrovacku republiku?Je li to onaj gradjanin koji ima sluzbeni automobil?Je li to onaj covjek Udbe?
G.Kilibarda moj,ne znam kako su Vasi stari zborili ali nasi u Boku nisu tako nikad.
G.Slavko,u Kotoru, 42,37% stanovnistva(po Monstatu,mozete zamisliti koliki je stvarni broj) govori srpskim jezikom u odnosu na 38,46% koji govore “crnogorskim”.
Evo,ja nemam namjeru kupiti udzbenike na “crnogorskom”jeziku a jos manje djecu slati u skolu da uce taj bablji jezik.Misljenja sam da ce tako uraditi svaki roditelj koji misli dobro svojoj djeci bez obzira na naciju i politiku..Ipak,znate mozemo se prepucavati oavako ili onako ali djecu hendikepirati necemo babljim govorom koji apsolutno nikakve veze nema sa naukom i knjizevnoscu.
Tim jezikom nas i dalje mozete vi a vise sjora Dubravka nasmijavati i uveseljavati na Vasim talasima.
Ostajte mi dobro.
Bravo Novace, ovaj zulum se vise trpjet ne moze. Dje su i drugi da prozbore?
Nadjite naku babu sa Cetinja ima da vi pravopis ispise kolko oj, ma je problem sto joj je fond rijeci slab.Inace , znate li koliko sjor Novak ima godina, reklo bi se da ga je jezik pregazio, njegov , a i zivi jezik kojim govore od 2 do 40 godina.
Bolje da se rijesi problem ovako, uvedite na primorju italijanski, a na sjeveru engleski i ruski. to bi bile korjenite promjene, ovo vam je sala dok vam pare skubu iz djepova iliti spagova.
PRAVILA KOMENTARISANJA
Komentari se objavljuju na portalu Skala radija. Odgovorni za sadržaj su isključivo autori napisanih komentara.
U komentarima je zabranjeno koristiti uvredljive riječi, psovke i klevete. Neće se objavit komentar koji sadrži ove elemente kao ni tekst komentara koji sadrži govor mržnje. Ukoliko se dogodi propust pa tekst bude objavljen, moderator je dužan da ga odmah ukloni čim ga primijeti ili mu neko skrene pažnju na sadržaj. Neprimjeren sadržaj će biti uklonjen a autor može biti prijavljen nadležnim organima.
Za eventualne primjedbe i sugestije mejl je [email protected].