Kankaraš: Učestvovao sam s ponosom na konkursu za izbor vizuelnog identiteta za proslavu  jubileja 20. godina od proglašenja crnogorske nezavisnosti. Nažalost, Vlada je konkurs poništila.

Kankaraš: Učestvovao sam s ponosom na konkursu za izbor vizuelnog identiteta za proslavu  jubileja 20. godina od proglašenja crnogorske nezavisnosti. Nažalost, Vlada je konkurs poništila.

Radio Skala

Gostujući u emisiji A plus TV „Tamo i natrag sa Slavkom Mandićem“, specijalista produkcije Miodrag Dikan Kankaraš je saopštio da je bio jedan od 7 autora koji su učestvovali na Javnom konkursu koji je Vlada raspisala  17. decembra 2025. godine za oblikovanje idejnog rješenja vizuelnog identiteta za obilježavanje jubileja – 20  godina od obnove nezavisnosti Crne Gore.

-Objaviću taj rad, kazao je Kankaraš. Ponosan sam na njega kao i na svaki svoj rad. Nemam što da krijem. Imam preko 10 hiljada radova iza sebe a moji radovi, logotip i konkretno vizuelni identiteti štampaju se u stotinama miliona primiraka širom svijeta, kazao je Kankaraš, vidno razočaran što je Vlada bez ikakvog razloga poništila konkus i raspisala drugi, poslije čega su nekompetentni odlučili kako će izgledati logo za proslavu koja je od izuzetnog značaja za Crnu Goru.
-Iskren da budem, jasan je naš sagovornik, izgubio sam želju i volju da učestvujem na nekim konkursima, jer znam kako završavaju konkursi a nažalost i ovaj je pokazatelj.

Umjesto da ovaj logo bude na ponos svih nas, a ja koliko vidim,  ništa se iz onoga ne vidi, ništa iz onoga načina na koji je izabran. Obrazovana je neka komisija koja je trebala da izabere odgovarajući logo i koliko sam vidio i shvatio – to su bili ljudi od integriteta, dakle iz toga svijeta koji mogu da donesu mjerodavnu odluku. Njima to nije omogućeno, a Kankaraš tvrdi da ovaj logo koji se naknadno pojavio i koji je Vlada usvojila nije plod njihove odluke. Ostalo je zašto je to tako završeno i ko  je donio takvu odluku.
On se ne želi time baviti jer dolazi iz svijeta kreativne industije. Poručuje da se tim problemom bavi neko drugi a da je on siguran da više neće učestvovati na bilo kakvom konkursu još dugi niz godina nakon ovakvog iskustva.
Dakle, rad ću objaviti javno, uz  konstataciju da sam vidio da je pristiglo još dosta drugih kvalitetnih radova. Daleko od toga da favorizujem svoj rad i da mislim da on treba da pobijedi. Upšte ne treba. Ali to je taj moj doprinos, doprinos da se iz toga rodi kvalitet. Konkurs za jedan od svijetlih praznika naše novije istorije. Nadam se da će se za 30 godina od nezavisnosti slaviti u mnogo drugačijoj atmosferi, zaključio je Kankaraš.

Nema odgovora zbog čega je Vlada već raspisani konkurs poništila i na taj način potcijenila učesnike Konkursa, znalce koji su mogli da doprinesu kvalitetu proslave značajnog jubileja. Nema odgovora  ni čemu je služio drugi konkurs, ali ima brojnih nagađanja za koji mnogi kažu, ne bez razloga.
Neka nova Komisija, koja nije imala kompetenciju da vrši izbor vizuelnog identiteta  proslave , odlučila je  da izabrano rješenje bude  Darje Bajagić.
Ona je sastavljena od direktora  Muzičkog centra Vučića Ćetkovića, direktorice Filmskog centra Aleksandre Božović i savjetnika premijera Veliše  Jovanovića. I o toj temi se više ni slovo ne zna. Osim da autorka neće naplatiti rješenja za svoj rad.

Na početku emisije prikazan je savremeni dokumentarni video Zavjet svjetlosti-Ivan Crnojević, koji kroz kombinaciju umjetničke vizuelizacije, istorijskih izvora i digitalne tehnologije donosi jednu od najvažnijih priča crnogorske istorije. Zavjet koji je Ivan Crnojević dao u izgnanstvu u Loreti, jedan je od najznačajnijih trenutaka crnogorske istorije. Miodrag Dikan Kankaraš je scenarista, režiser i producent filma, koji je urađen prema istoriografskom radu Dragana B. Perovića, iz knjige „Crnojevići-treća crnogorska dinastija.
Kankaraš je u emisiji govorio o istoriji, tradiciji i kulturi Crne  Gore od nastanka do danas, uticaju novih tehnologija na život, razumijevanju vještačke inteligancije i potrebe njenog uključivanja u obrazovni sistem.
Kankaraš se osvrnuo i na sve snažnije i češće pokušaje prekrajanja crnogorske istorije, jačanje afirmacije fašizma kroz veličanje četništva, uticaja Crkve Srbije i stranih elemenata prisutnih na ovim prostorima, kako bi destabilizovali Crnu Goru.
Emisija je u cjelosti postavljena na kraju teksta.