Jakov još  ne zna da nije vrhovni Jakov

Piše: Slavko Mandić

Opet hoće da je Vučić. Valjda mu se dopalo da bude vrhovni komandant, iako nema te ingerencije po crnogorskom Ustavu, koji ne mora da se poštuje, po dokazanom receptu brata Abaza, Jakov Milatović se samoproglasio generalisimusom u prenešenom značenju.  Javno, jasno i glasno saopštio je okupljenim na proslavi Dana vojske Crne Gore da je on taj vrhovni koji neće dozvoliti ono što sam radi bez prestanka od kad se god dofatio vlasti. Pod Krivokapićem kad su ga popovi crkve Srbije instalirali kao Oksfordsko čudo, pa onda i pod samim sobom kad je postao slučajni preśednik države. Uz doživotnu zahvalnost Vučiću koji je eliminisao Spajića, nadajući se da će ovaj odraditi sve njegove snove i za navijek urnisati Crnu Goru.
Ali, ne ide sve baš kako je zamišljeno.
Samoreklamer, ja pa ja bez pokrića, slabogovorljivi slučajni državni čelnik nalik na lažnog cara Šćepana malog, mnogo manji Milojko je i službeno pokazao da se nalazi na mjestu čije značenje ne razumije dovoljno. I dokazao da je rukopoložen zahvaljujući Vučićevoj agresiji na crnogorske preśedničke izbore i sili božjoj bradatih crnomantijaša okupatorske crkve Srbije. Doveli su Jakova. A mogli su koga kod žele, jer je bilo svakome jasno da je na snazi DF-ova kukavna parola MI ili ON. Udruženi udarili su na Đukanovića, a Milatović je poslužio kao manja šteta za buduću vlast. Prevaru je narod kaznio na parlamentarnim izborima. Ne onoliko koliko je trebalo, ali dovoljno da se mjesecima od izbora prže zajedno svi u koju će prugu da uskoče. I ko će biti kočničar a ko je mašinovođa. Makar Spajićev doglavnik, ako ništa drugo.
Sad se i Dritan češe po glavi. I on bi komad slanine, ali sve govori da je ipak mnogo mačku goveđa glava. Na njega ne računa niko. Osim Jakova silnog, Vučićevog musketara. On bi rado njime zamijenio Spajića. Učinio bi to za sva vremena i ovoga odagnao u dolinu śećanja. Da se nikad više ne povrne.
Jasno je da je Spajić odavno prepoznao u kom grmu leži zec. Vidio je namjere druga i prijatelja s kojim je stvarao Pokret Evropa sad. Pjevušeći onu staru, malo prilagođenu novonastalim uslovima „…od izvora dva putića, vode na dve strane, ne znam kojim pre bih stiga do tebe jarane?…domaći Singapurac Milojko je odlučio da  zamuti vodu i da podigne rampu na oba puta. Onaj kojim mogu ostaci bivšeg FRONT-a i URE ili onaj kojim korača DPS. Zato se ovoliko čeka formiranje vlade. A zapadni partneri poručuju sa svih strana da ih interesuje stabilna crnogorska vlada u kojoj neće biti proruskih i provučkovih elementarnih nepogoda.
Milatović se pomamio. Mislim politički, a ne nikako drugačije. Izmiče mu Abaz iz ruku. I kako će pred Vučićem poslije svega? Kako će mu burazer po Beogradu brodit. I kako će hodit? Oće li moć i dalje da naleže zlatnu koku, kao što je do sad činio?
Teško, postalo mu je jasno. Zato je upotrijebio još jedan adut. Potonji za koji je mislio da može donijet rezultat. A on se zove poslanice Pokreta Evropa sad Radinka Ćinćur i Jevrosima Pejović. Ove potpuno nepoznate perjanice Milatovićevog krila PES-a rekle su istorijsko NE Spajiću. Ta snažna reakcija gromoglasnih poslanica uslijedila je nakon više bilateralnih sastanaka sa potpreśednikom partije Milatovićem, na kojima je ustrojavana strategija.
Oglasila se snaga koju je kandidovao preśednik države i saopštila javno da je na sjednici Glavnog odbora partije jedva glavu izvukla. Figurativno, razumije se, uz obaveznu salvu teških riječi i optužbi.
Ali, ništa. Ćorak! Jedna je podnijela ostavku a druga je isključena iz PES-a. Tresla se gora, rodio se miš. Ispade da je jači Milojko od stotinu Jakova. Sa sve Vučićem i njegovom kamarilom.
Možda tako i ne bi bilo da Vučkov provjereni prijatelj Radojičić, kosovski teroristički junak, nije zakuvao čorbu strategu doba zlog. Pa mu uzeo vrijeme prijeko potrebno za potpuno angažovanje na stvaranje strateškog pravca razvoja uništavanja Crne Gore putem popisa, za koji je obezbijeđena svaka vrsta logistike. Od novca do ljudstva.
Ali, zakuva mu Radojičić, kukala mu majka. Jest junak  kakvoga nema. Heroj hacijendi na koje mu i Kačavenda zavidi. Sad ih dade Kurtiju. Da se sladi pogan. A tamo nema čega nema. Greota božja. A sticao je s mukom. Za dobro Srba, đe god oni bili.
Vrhovni komandant, koji još ne zna da to nije, ipak zna da mu u nastavku neće biti lako. Zalud napad na Spajića, proglašavajući ga nesposobnim da sastavi vladu. Nikad nikome nije bilo lakše, kazaće narodu za svoga druga i partijskog šefa. Da, kad bi njega slušao. U novoj vladi bili bi popovi, kao i u Krivokapićevoj. I još pride rusko-srpska koaliciona sila sačinjena od ostataka bivšeg FRONT-a. Svega bi tu bilo udrobljeno. Zna Milatović da bi jedino tako bila zagarantovana propast Crne Gore. Valjda se zato toliko zalaže da brat Dritan nastavi započeto. A nije mu mnogo ostalo. Još koji mjesec i poklekla bi Crna Gora i drugom nogom.
Vrhovni komandat, koji to nije, reče da je etnički Crnogorac.  Ništa manje. Pa ti pobro razumi o čemu se ovđe radi.