Ivana Đukić: Abazoviću, nemo’ nas branit’ – tako ti boga!

Abazoviću, kad izvedeš te madjioničarske trikove – skreneș pažnju na jednu stranu, dok se na drugoj nešto, za taj trik važno, dešava, ili – na primjer – brineš se za luku Bar, da je ne uzmu Kinezi, iako je to zapravo životni san nekoga drugog. Ili, dok se bavimo manje važnim pravnim stavkama, u opsjenarskom duhu, izmiče nam ispred nosa neosnovanost mnogo većih, i po duboku stabilnost zemlje, važnijih “ugovora” – s nepostojećim pravnim subjektima u zemlji Crnoj Gori, zamjena teza za nepostojeći pravni poredak, koji iz nevidljive tame diktira neko drugi. Nevjerovatno je kako se to odvija pred očima javnosti, sa takvom konkretnom zamjenom teza, da se zdrav razum, prosto, gubi sam sa sobom… A, života ti, Abazoviću, nemo’ nas branit’ od prethodne vlasti, nemo’ brinut za našu bezbjednost i sigurnost, nemo’ se śekirat’ za naše zdravlje, tako ti boga! Pušti nas da ,,propa’nemo”- bez tvoga uticaja, bankrot nek nam se desi – a sa njim i sva ekonomsko-politička kriza zajedno, samo nas ti nemo’ spašavat’… Evo me od tvoje brige poče mučit’ retoričko pitanje: “Đe sam nastanjena to ja? U koju zemlju živim” … Svo blagostanje da mi (vrlo hipotetički, naravno) dodiieliš, svaku suzu da mi obrišeš sa obraza – u ovakvom mi sistemu ne treba.Ove mi mješavine mentalitetsko-korupcione-ćutalačko-demagogske dijagnoze u “ruhu za bolje śutra” – stvarno stvaraju dodatnu zaštitu energetsku, na već jako izraženu postojeću… Kad mi dođe neko u zemju, a ja stvarno ne znam odakle da počnem: da l’ od čojstva, negdašnjeg, ili nečojstva, ovdašnjeg, da l’od visoke kulture i vrhunskih manira, prije svega stotinjak godina, plemenitih poriva, vrhunskih intelektulnih dometa u svim oblastima, za uzor koja su služila, ili demokratije, kao obrasca ponašanja, koji je od nas usvajan, ili od ovog ilegalnog-kvaziintelektualnog-naci-organizovanog liderstva, tonom ,”kao da je sve u redu i u savršenom blagostanju” – sa jasnih direktiva iz drugih adresa, iz tuđih usta, iz “dalekih” glava, ili pak, neadekvatno-izražajnom terminologijom i mimikom, koja govori o svemu više, nego o ,,političkom namjesniku”. Nemo’ nas branit’ – tako ti boga i duha svetoga, na koga se tako često u svojim govorima pozivaš, dok, oprezno, u kameru, provjeravaš da li je okovratnik dobro postavljen, da li se cipele sijaju, da li je pogled ,,dovoljno jasan”, sve ono svjetovno, za šta duhom čovjek ne mora da je obdaren, dok govoriš stvari, koje se daleko razlikuju od spoljnih manifestacija. Sve to u jednom mix-turizmu-ideologiji tu, na mjestu đe se tuđe ideje i prijeki projekti ne primaju, iako povremeno i privremeno dominiraju… Nemo’ me pogrešno shvatit’ – što ti se obraćam sa Ti, u ovoj jednoj ovako važnoj domovinskoj situaciji, ali slobodu govora i slobodu manipulacije govorom – u krajnje preslobodno protumačenom tonu, su me učili oni – koji nijesu ti, ma koliko im se identifikacionim sredstvima i modifikovanim informacijama “približavao”. Zaista su sve to duboko involvirane i povezane radnje sa duhom, ali ne svetim.