Informer, Vučko i obojeni Joko

Informer, Vučko i obojeni Joko

Piše: Slavko Mandić

Bože dragi kakvih sve budala ime. Da čoek ne povjeruje. Napasti našeg Joka da finansira obojenu revoluciju u Srbiji, što će reći da zabija nož u leđa braći (ne)rođenoj i izrazvnom voždu, ravno je uvredi vasionskih razmjera. To što je lažljivi Informer i još lažljiviji urednik tog Vučkovog glasila napisao za našeg poljoprivrednog ministra i pride potpreśednika Vlade, samo govori koja je to neznalica i potpuni tupadžija. Jer da zna Joka kako ga mi znamo, a treba se raspitat kod brojnih „naših“ tamo o kakvom se moralnom i ljudskom kapacitetu radi. Tada bi razumio taj naglavak za sva vremena da bi Joko prije na sebe udario no na omiljenog političkog vagabunda, voljenog picoustog (po sopstvenom kazivanju) diktatora i apsolutistu. Da je napisao kako je Joko udario na Crnu Goru i sve crnogorsko, onda bi to bilo sasvim ok. Jer to je u potpunom saglasju za učinkovitom politikom koju on i njegova partija u nestajanju čine sopstvenoj državi.

Obojeni Informer je od obojenog vlastodršca dobilo „istraživačke“ podatke što treba da objavi. I kad. I koga odovud proglasiti za petu kolonu, a da šteta po nešto, tamo njima, bude najmanja moguća. Zbog toga je odabran Joko, opšteprihvaćeni ekspert za tinjalice i još po nešto, o čemu će se zborit kad sva ova cirkusanija od državnog provizorijuma prođe. Pa dođu normalniji makar malo. E on takav je izabran da plati cijenu političkih marifetluka koje svakodnevno čini srbijanska vlast. Na čelu sa nenadležnim, kao vrhovnikom sveopšteg ludila.
Joko je pogodan jer malo ko tamo zna ko je uopšte on. Nijesu ga prepoznali ni kad je bio na Vučkovom sajmu vina, ako se śećate, onda ono kad se naš državni preśednik Jakov oduševljavao kakav je kapacitet nesuđeni šef svih Srba na zemaljskoj kugli, i onih nebeskih gore među oblacima. I kako zna da pije vino, ka niko koga on poznaje. A gosti inostrani mislili da je on ministar poljoprivrede. E, tek da je. Druge bi nam poljoprivredne tice pjevale.
Ali ajde da se mi vrnemo ovoj novinarskoj lakrdiji. Zašto Joko? Zato što ga slabo ili nikako znaju, već je konstatovano, ali nije samo to. On će stoički da istrpi dogovoreni udarac, jer mu je srbijanski režim svetinja koja se i životom brani. Tu dileme nema. Istovremeno, njegovo postavljenje na mjesto rušitelja jedine mu prave države Srbije, i to u vremenu dok svjesno i savjesno ruši vlastitu, ipak je od ne malog značaja za njegovu obojenu biografiju. On takav, sad je sve jasnije, služi da zbrka tamošnje građane, pa dok se opasulje ko je taj novi  „žestoki“ udarac po sveopštu državnu opstojanost Vučićeve latifundije, možda prođu i studentske demonstracije i on ostane generalimus još jedno vrijeme? Možda, ako se sve isplanirano i sprovede kako treba.

Na sve ovo, shodno neobjavljenom scenariju, oglasilo se navodno partijsko rukovodstvo Jokovićeve političke minijature. Neće ni da čuju da je on taj. I nije, znaju to i oni koji su mu dogovorno zakačili ovaj gvozdeni križ. Zato je važno za unutrašnju političku upotrebu da mu tobož njegovi ustanu u odbranu. A oni bi ga prvi, bar onaj (ne)sportski ministar surgali niza stranu. Jer, treba se śetiti, samo nekoliko dana ranije jedan od mitropolitskog dvojca u Crnoj Gori, izvjesni Metodije dodijelio je predsjedniku Socijalističke narodne partije Vladimiru Jokoviću gramatu u znak zahvalnosti za posvećenost crkvi. Zasluženo u potpunosti. Trebao je i ranije. Jer to što on čini za crkvu, koja je okupirala crnogorske svetinje i duhovnu baštinu, uz pomoć Abaza prvovjenčanog, ne čini ni pomenutu Vučić u Srbiji. Doduše, našem poljoprivrednom nije krivi dio od crkve. Ima više medalja od raznih Amfilohija, Joanikija i Medodija no svi iz Vlade zajedno.

Pa sad vi sami procijenite je li takav mogao da udari na brata autokrata? Naravno da nije. Ima on ovamo na koga da udara svakoga dana. Zato i dobija odlikovanja i priznanja. Ali kad se za svoga treba ispristiti, Jokaš od političkog nestajanja, tu je da podnese. Pa poslije, ako ga se śete-śete.