Hoće li biti litija za spas od svakodnevnih poskupljenja?

Cijene goriva divljaju a sasvim je sigurno da će podivljati i one životnih namirnica. I sve to naočigled crnogorskih građana od kojih jedan dio brani uporno fotelje ministrima i njihovim saveznicima. Mnogi od njih to čine jer im je dato da prispu malo goriva i možda sendvič da prezalogaje. Nemaju oni pojma zašto protestvuju. Viđelo se to najbolje u neđelju kada su pojedini uzvikivali litijaške parole „ne damo svetinje“.
-Daj gazda 20 eura i ne brini za dreku dok je glasa. A gazda široke narodne ruke. Ima u kasi još od onih nezakonito uzetih kredita.

Hljeb je već poskupio. Ulje i cukar poodavno. Polako i ostali proizvodi. Ali zar ministri Spajić i Milatović nijesu podigli plate i obećali penzije toliko da ova poskupljenja neće uticati na životni standard? I neće, nijesu slagali, jer je životi standard u Crnoj Gori odavno jednačina sa svim nepoznatim.

Opet opšta ćutnja onih čija je obaveza da ustanu i saopšte vlastima da im neće proći ovaj udar na vlastiti narod. Ćute grantova đeca. Dobili su crkavicu, a ako progovore sad, kad će opet na kazan? Nikad, s razlogom se boje. Oni su u uvjerenju da neće krepat od gladi. Posebno oni koji zoblju od roditeljskih plata i penzija. Zato je bolje ćutati. To najglasnije čine zaštitnici za ljudska prava, oni za zaštitu potrošača i raznorazni ombudsmani.

Umjesto da izađu i pušte glas protesta zato što ih spuštaju ispod razine mogućeg preživljavanja i što im se u brk sprdaju, građani nastoje vlastitim krvopijama da sačuvaju vlast. Ovoga zaista niđe nema.

Zato smo tu đe smo. I ostaćemo ako ne progledamo. Vremena je sve manje.

Razmislite kad vas udari novi talas poskupljenja, pa nakon njega još noviji. Viđećete da ni korona nije toliko zlo.

S.M.