Hayat heroj našeg doba

Piše: Slavko Mandić

Ako je neko mislio da nema petlju, grdno se prevario. Kad je trebalo da pokaže da ne brenuje spočitavanog mu šefa, vojvodu od parlamenta, brecnuo se to što je mogao na njegovu kapitalnu vrijednost. Onu bradatu, kakva je i njegova ideološka.
-Ma dosta je više, proderao se Singapurac, razumije se, u sebe. Konačno se mora znati ko ovđe kosi a ko vodu nosi! Sa njim takvim, odlučnim i hrabrim, herojem našeg doba, teško da će iko moći izaći na kraj. Zato je svima bolje da ga slušaju, a on će, kako to dolikuje strategu, i mudroj finansijsko dužničkoj glavi, znati svakoga da nagradi kako treba, baš onako kako je to za očekivati od njega, dakle i po babu i po stričevima.

Biće da mu je prekipjelo. Pa i on je čoek od krvi i mesa. A i tamo đe je zborio, daleko je od ovijeh ovamo, koji mu stalno trpaju klinove u točkove. Ne puštaju ga da  uzme zrak, no po njemu tuku ka po pranju. Zato je bolje na miru reć tamo daleko, daleko od domaćih nepomenika sve što će učinjet, za dobro i blagostanje svoga naroda.

Prvo na što će se bačit je odlučno disciplinovanje crkve. Neće više ona moć da čini po Crnoj Gori što joj se ćefne. Ni da puni vreće našijem novcem i šilje ga Prletu na dalju (zlo)upotrebu.

-Moći će, naravno, samo ako prethodno plati porez državi. Da neka crkavica ostane i u našu kasu. Iz koje će on opet njima sipat onoliko koliko im bude trebalo za redovne aktivnosti, koje vjerovatno podrazumijevaju organizovanje novih litija za podršku vlasti. Kao mogući odgovor na studentsku neposlušnoš neformalne grupe Kamo śutra. Iza čije organizacije, po mišljenju PES-a, Demokrata i pojedinih iz ostalog dijela rusko-srpskog establišmenta stoji, ko bi drugi do Milo Đukanović, i glavom i bradom.

Njima i pripada najviše novca iz narodnog takulina, saopštio je javno, jer je vjernika te crkve najviše u Crnoj Gori. Valjda zato u sekularnoj državi milioni za škole bez licence i za svašto još što zatreba. Da ne oskudijevaju ni u čemu, i da ih, kako reče premijer, finansiramo mi a ne neki drugi, čiji bi uticaj tada bio značajan. Što će reći mi njima pare, a oni nama da se nađu kad zatreba. A trebaće, po svoj prilici. Primiče se bitka za Nikšić, pa redom dalje. Nakon Budve, ništa se više ne smije prepuštit slučaju.

Hrabro istupajući na bosanskohercegovačkoj TV  Hayat, lider partije čiji su poslanici glasali za rezoluciju o genocidu u Jasenovcu, čime su bespotrebno udaljili Crnu Goru sa evropskog puta, saopštio je glasno da se u Srebrenici dogodio genocid. Jasniji nije mogao biti. Da se ne bi špekulisalo ko ga je načinio, jer stasavaju generacije koje o tome pojma nemaju, ili nažalost tako malo znaju, a premijer to nije jasno kazao, pobrinuo se beogradski portal ALO!, ne i jedini, sa naslovom:  SPAJIĆ TVRDI DA SU SRBI NAPRAVILI GENOCID U SREBRENICI! “Mandić Dan Republike Srpske čestitao u svoje ime”.

Spajić to nije tvrdio, ali činjenica da tako zbori istorijska istina, je neupitna. On je saopštio da je crnogorska državna politika vezana za genocid u Srebrenici jasna, te da je šef Skupštine Andrija Mandić čestitao neustavni Dan Republike Srpske u lično ime. To je partijski stav Nove srpske demokratije, pokušao je da objasni i da su oni dio nekog srpskog političkog korpusa. A onda Singapurac zakucava. Ne baš inteligentno, kazaće: „Nemamo problem sa tim da partije predstavljaju most“.

Ne znamo koji smo to mi, i koje to mostove predstavljaju pomenute partije. Ukoliko nije mislio na rušenje mostova, jer preko kojeg god je Mandić pokušao da pređe, oburdao se naglavačke. Zbog toga on i njegova družina više ne mogu kročit tamo. Upravo zbog tih mostova koje je uspješno srušio, nimlno slučajno. Ide u nastavku i ona floskula da mi kao država osuđujemo sve zločine. I sve u isti koš, vjerovatno je mislio, što ga je ponukalo da bude za deklaraciju o genocidu u Jasenovcu, čak i onda kad njegov mentor iz Beograda o toj ideji u Narodnoj skupštini Srbije nije htio ni da čuje. Zato valjda što on ima vlastite izvođače radova u drugoj državi. U kojoj, kako Srbi vole da zbore, živi samo srpski narod.

Premijer očigledno nije razumio da vojvoda od parlamenta nema pravo da iznosi lični stav kada je u pitanju spoljna politika države. Jer to mora biti objedinjen stav države, koji ne može važiti za jedne, a za druge ne. Mandić može da ima svoj stav, a ima ga po svim pitanjima vezanim za Crnu Goru, koja mu po onome što joj čini nije pri srcu, ali onda ne može biti vlast. Jer, ovako kako on to čini, predstavlja samo svađu sa suśedima i koči nam put ulaska u Evropsku Uniju.
Možda bi moja sugestija premijeru  bila, da ako baš ne mora, ne gostuje po stranim televizijama. Dosta mu je ovdašnjih ekspozitura, pa tu zbori što ti srce ište. Nema ko da ti zamjeri.

Ovo ipak, mimo Srba, i neko još pročita.