EU princip za domaću upotrebu

EU princip za domaću upotrebu

Piše: Slavko Mandić

Satler je konačno zaslužio platu. Uspio je da u parlamentu ujedini vlast i opoziciju što u perspektivi može da znači mnogo toga. Zli jezici zbore da je njegova zasluga i evropeizacija vojvode od parlamenta, mada bi se ta preobrazba mogla prije pripisati jedinstvenoj komesarki za proširenje Marti Kos. Njena očigledna privrženost crnogorskom pojedinačnom vrhu vlasti za naše političara bila je preveliki izazov, kome nijesu mogli odoljeti. Sve uz šljivovicu i prijateljski poljubac tokom trajanja seanse. Zato je više nego sigurono: Crna Gora ulazi u Evropu što god i koliko god učinila u nastavku svog evropskog koraka, prije na štakama, ali ko te pita. Koji su, arhiva to uredno bilježi, tokom trajanja ove vlasti od oktobra 2020. godina funkcionisala po principu korak naprijed, a dva ili više natrag.

Da se kojim slučajem ne bi desilo da razočaraju evropskog Satlera, crnogorska opozicija je glasala za sudije Ustavnonog suda. I to po principu jedan tebi-jedan meni. Kao nekad kad je bilo 3 : 3. Ovoga puta birali su onoga koga mjesec ranije nijesu htjeli ni da glasaju. I to uz pohvale, kako bi sve izgledalo mimo očigledne simulacije ničega što predstavlja kvalitet. Pali su u vodu principi, stavovi, etika. Ne zato što su glasali shodno platformi koja je djelimično ispoštovana, ako se to pokaže tačnim, već zabog toga što se nije insistiralo na kvalitetu ponude, koji je od interesa građana a ne prvenstveno političkih partija. Za tako nešto jasno je da ih nije bila briga.

Morali su, čućete od opozicije, jer bi ih, kako zbore, Evropa optužila da ne žele Crnu Goru u njihovu familiju. Bili bi krivci i njihovo dalje političko djelovanje bilo bi upitno. Znaju oni da je to samo izgovor, jer je jasno koliko se oko ulaska u EU pita crnogorska politika. Evropi treba proširenje a najbezbolniji način da se to ostvari je da prime Crnu Goru. Mala je država i malo košta Evropljane. Euro godišnje, što ni za nas ne predstavlja ništa veliko. Osim za penziore, koje povremeno premijer časti taman tolikim povećanjem mirovine.

Nakon glasanja za sudiju Ustavnog suda uslijedilo je opšte oduševljenje. Svi srećni i zadovoljni. Konačno je bratski zagrljaj parlamentaraca pokazao svu djelotvornost evropske politike. A da li je izbor pravi, nije pitanje. Zato neće biti ni odgovora. Važno je da je izabran sudija, a to što će on da čini i kakvi će rezulati njegovog djelovanja u zaštiti ustavnosti, zakonitosti i osnovnih ljudskih prava i sloboda biti, nema apsolutni nikakvu važnost.

Opozicija sve ovo što se dešava ovih vrelih julskih dana predstavlja kao izuzetan uspjeh. Konačno joj Evropa ne može prigovoriti za pomanjkanje saradnje, a nije ni do sad imala baš nikakvih razloga. Jer je opozicija, liše briljantnih pojedinaca, uglavnom bila tiha i neprimijetna. Zato glasanje, i sva buduća, neće biti nikakvam problem Satleru i družini.

Umjesto da uslovi vlast hitnim rješavanjem ekonomskog posrtanja i sve težim uslovima života građana, opozicija se ne osvrće, osim rijetkih, na enormna povećanja cijena i svakodnevno siromašenje naroda. A vlast drugačije ne umije da pripuni budžet. Mora visokim cijenama, kako jednom reče izvjesna petrolejka, jer ga glomazni državni aparat, sačinjen od uhljeba čije znanje i zvanje nije upitno, jer je i jedno i drugo tanjevina, ćera na takvu rabotu. A da je to pitanje bilo uslov svih uslovo, pa tek onda Ustavni sud i sve drugo što Evropa hoće, danas bi sve drugačije izgledalo u Crnoj Gori.

Ovako, u Evropu ćemo ući svakako. Većina dobro gladna. Pa neka im je nazdravlje kačamak, kako se nekad zborilo u ovim našim krajevima.