EU mora priznati da je u CG jedino opozicija na braniku domovine

EU mora priznati da je u CG jedino opozicija na braniku domovine

Piše: Slavko Mandić

Možda je sve drugačije ali se, gledajući i izbliza i izdaleka čini da Evropa baš mnogo ne mari što je Andrija Mandić pokazao demokratski kapacitet na način koji nije primjeren niti je u skladu sa evropskim standardima. Samim tim, svjesno ili nesvjesno omogućava se vladajućoj većini da čini što joj je volja, kršeći otvoreno Ustav i zakone ove zemlje. Prvenstveno temeljna ljudska prava, na koja se Mandić i njegovi sljedbenici ne osvrću. A onda redom sve ostalo, što ne zabrinjava, makar po dosadašnjim reakcijama, ni ambasadora Satlera, šefa EU delegacije u Crnoj Gori a ni izvjestioca Marjana Šareca, Martu Kos, komesarku za proširenje pa ni šeficu EU Ursulu von der Lajen.

Važno je samo da rata ne bude, što prevedeno znači da opozicija ne talasa, da treba potpuna politička i instituciolna stabilnost (koje odavno nema) i da se prihvata bezrezervna saradnja sa vladajućom većinom, što god to značilo. Jer, za boga miloga, jedino je važno da uđemo u Evropu. Biće para i svega onda, vjeruje, kako reče ambasador EU u Podgorici Satler, ogromna narodna većina. A oni će ono svoje da saopštavaju s vremena na vrijeme da je Crna Gora postigla izvanredne rezultate i da je prva sljedeća članica EU. A to što preśednik skupštine šalje telegram sačušća u boli za umrlim ratnim zločincem Mladićem, što se postavlja spomenik koljaču i zlikovcu četničkom Pavlu Đurišiću, koji policija ne može da pronađe, jer je samo dva-tri metra visine i tonu težine pa nije lako vidljiv, što se donose antievropski zakoni, što se ne priznaje genocid u Srebrenici, što se crkvi tuđe države sipa i šakom i kapom…..nikome ništa.

Evropski izvjestilac za Crnu Goru Marjan Šarec nije vidio ono što je vidio čitav svijet. Njegova konstatacija da nije bilo kvoruma i da se poslanici ne mogu naćerati da glasaju sasvim je u redu, da nije bilo još po nešto što Šarec nije vidio ili nije želio viđeti. Jer ova śednica Skupštine Crne Gore nije bila prva, pa da se preśedavajući ne snalazi oko poslovnika i pravila koja su jasno propisana. Tačno je da je Mandić bio vidno uznemiren. Za kvorum je falio jedan, ili možda dva poslanika. Da se ne bi dogodilo iznenađenje, jer je glasanje trebalo da bude tajno, najbolje je uskratiti poslanicima koje kontroliše fizičko prisustvo. PES je svojima oduzeo identifikacione kartice kojima se utvrđuje kvorum, sumnjajući u njihovu apsolutnu podršku Andriji Mandiću. A da nije, ko zna što bi na tajnom listiću zaokružio  njihov  poslanik Armen Šehović (PES), ili pak Demokrata Albin Ćeman. Na njih (PES) se sumnjalo da mogu da budu Trojanski konji, mada nije bilo razloga da im se u podršku Mandiću ili Mladiću, sasvim sve jedno, ne vjeruje. Ostali, što će reći Demokrate, Novu srpsku demokratiju (NSD) Demokratsku naraodna partija (DNP) i poslanika Albanskog foruma (AF) Nikolu Camaja nije trebalo kontrolisati na ovaj način. Ni na jedan drugi.  Njihova privrženost Mandiću i Mladiću je jasna odavno, tako da je njihov siguran glas bio znatno ranije obezbijeđen. Ośećajući grižu savjesti što nije vjerovao srpskom patrioti Milan Knežević, lider DNP-a se izvinio premijeru Milojku Spajiću riječima: “Koristim priliku da se izvinim Spajiću što sam sumnjao u njegovo srpstvo. Juče je odbranio lik i djelo generala Ratka Mladića – ni da je rezervista Drinskog korpusa. Milojko nek je tvome PES-u hvala, što odbrani u Skupštini Ratka generala”.

Atmosferu u plenarnoj sali nijesu mogli da vide crnogorski građani jer je Mandić ukinuo direktan prenos śednice, zabranivši prethodno novinarima prisustvo na zasijedanju, što je izgleda Šarecu bilo sasvim ok. I Marti Kos, koja je u telefonskom razgovoru Spajiću poručila da je sad najvažnije  za uspješno okončanje pregovora očuvati političko jedinstvo i stabilnost unutar Crne Gore podrazumijeva se.
Pa što je to što se dogodilo u skupštini toliko strašno, moglo se pročitati između redova poruke koju je opoziciji proslijedio evropski izvjestilac. Kazao je: „Ne bih pravio buku, opozicija da ostane konstruktivna“. Po njemu se znalo da opozicija nema većinu za smjenu Mandića, što se i pokazalo tačnim. I to je to. Ništa Šarecu drugo nije važno. Samo da opozicija glasa za sve što joj se reče. Jer ako neće, jasno je ko će biti kriv što Crna Gora neće ući u EU.

Nije Šarec jedini koji igra na tu kartu. Ima i ovamo onih koji misle da opozicija treba za zatvori ne jedno, nego oba oka. Ali se ne pitaju što će nama takva Evropa u kojoj može i Mandić i Vučić. A ako izrazi želju śutra i Putin.

Opozicija je pokazala da može kad to hoće dobro da uzdrma vlast. Naćerala je redom sve da se razobliče, otkriju pravo lice i skinu s velikosrpskog profila sramežljivi lažni evropski osmijeh. Na njih će u nastavku biti veliki pritisak. Sad kad je Spajić „obezbijedio“ ni iz čega 60 % povećanja plata, možda i koji cent za 130.000 izgubljenih penzionera, koji se osiromašeni do maksimuma i za euro hvataju, onaj ko ne glasa za Evropu u koju će nas uvesti četnički vojvoda Andrija Mandić, biće direktni krivac.

Naravno da je to zamjena teza. Neka Evropa pita Majke Srebrenice ako joj nije jasno KO JE KO u Crnoj Gori. Oni će im jasno reći. Ukoliko im nije stalo samo da nas ućeraju u brazdu i na taj način saopšte da je proširenje živo i da će svi, pa i Vučić i ostali Putini u Evropu, tada punu demokratije koju smo toliko priželjkivali. A o novcu, koji nam obećavaju, živi bili pa viđeli.

Opozicija ima adute sa kojima jasno može pred građane. I evropske i ove domaće. Tačno je da Mandić i njegovi ne žele u Evropu. Nije to razlog da opozicija žmuri, jer nam onda takva Evropa koja sve to toleriše i odobrava nije ni potrebna.

Ko drugačije misli i za koga su Mandić i društvo koje je uteklo iz Skupštine prihvatljiva rješenja, neka se za njih vežu dovijeka. Oni drugi, vjerujem neće prodat obraz NIKAD.