EU litijaška hiperinflacija

EU litijaška hiperinflacija

Piše: Mila Kasalica, ekonomska analitičarka

PES botovi nešto ne patišu da brane neodbranjivo.

Stigla analiza od navodnih 21 strane (poneka nedostaje), dugačka do neekonomskog budalesanja, prekratka od ekonomske argumentacije. Nebitni zajedno, ko god da je drugi lik sa ovog portala veličačkih naslova o uspjehu pes “iz ničega u ništa“ spinovanja.

Kako analiza nije postigla željeni efekat, stigla je lična kolumna “Ukrug“ u nekadašnjem našem Monitor-u (izvor: Monitor, broj 1877).

Kad se 2021e PES (čitati Krvavac) sakrili u nečitanju rada prof Card-a (nobelovca u vezi pitanja oko minimalne zarade u Nju Jerziju i Pensilvaniji, dvije savezne SAD države u uslužnoj ugostiteljskoj djelatnosti), sada su okončali u teorijskom radu nobelovaca (1993/2009/2009; North, Williamson, Ostrom)  o novoj institucionalnoj ekonomiji (NIE).

Brojke i matematika (BDP, poreske stope, prosječne zarade, prosječne penzije, inflacija, rast i razvoj) su trivijalnost za tu teorijsku premisu. Stoga, šta bi trebala da je suština NEI?

Pitanja su jednostavna, u biti boljševička-klerikalno-litijaška: kako ograničene okvire za odlučivanje (bounded rationality) prevazići da svaki pojedinac kao samostalno ekonomsko biće upotrijebi da donese optimalni izbor, uz identifikovanje da ima ograničene informacije, limite u rasuđivanju zavisno od iskustva, obrazovanja, hrabrosti da se donesu lični izbori bez zvoncanja da je neko drugi kriv/ odgovoran, kao i uz rizike da se implementacija dogovorenog (čitati, nametnutog) mora sprovesti uz visoke troškove. Takvi troškovi (ekonomska determinanta; transactions costs) su matematika koju je PES bot akademska liderka pretvorila u mržnju prema MMFu, Sv. banci (koja to nažalost zaslužuje zbog korupcije i uvriježene netransparentnosti) i EBRD, što predstavljaju multilateralne finansijske institucije od kojih zavisi crnogorski javni inostrani dug.

NEI tvrdi da su neoklasičari (ne neoliberali) u krivu kad ekonomiju gledaju kroz tričave brojke. Bitno je ko ima moć da otme; odnosno da ima moć da implementira nametnuto koje se mora zvati “dogovorenim“. Prisila iznad vladavine prava (“enforcement rules“).

Troje Nobelovaca koji od Velike finansijske recesije (2007-08) sporadično i uporno predstavljaju NEI nisu dobili globalne nagrade za palamu*enja oko drugog imena za boljševičku ekonomiju, mada je vole zvati “srušiti staru intitucionalnu ekonomiju“ tako što tvrde da su malom čovjeku dali moć kad su ga/ nju naučili da traže dodijeljeno (“building on scarcity“).

Ništa novo. Teorijska rasprava NEI se već razdvojila na dva kraka: North je makroekonomski guru (utvrđivanje pravila igre “rule of game“ po sili a ne po zakonima), dok je Williamson mikroekonomski gospodar malih života (šta je suština dileme na nivou mikroekonomskih timova (čitati privreda) o tome da li treba kreirati ili kupovati, “make or buy“).

Šta sve ovo znači?

Za Crnu Goru, manje od ništa. U kontekstu spajkijanskih nametanja u otimačini od crnogorske ekonomije, premnogo u idiotskom. ES3 nije ni “skup brojki“ (kojih brojki?) niti je “test institucionalnog kvaliteta Crne Gore“; ovo su drugi termini za NEI model odlučivanja, u stilu “mi vama uvalimo s*anje a vi onda trpite i glasate uz pokajničku zahvalnost ako vas uvalimo u još veće probleme“.

Šta se desi u glavi nekadašnje intelektualke da sebe simbolički okupa u Mujović kadici ne*astivosti, sistemski je i poražavajuće i nebitno. ES3 je Spajić video uradak o visini plata za osnovnoškolce na štetu rada, a unižavanja brojnih crnogorskih penzionera, koji će mu opet stići na bilborde, u obojanim džemperićima.

Premisa da je NEI dobar izbor male otvorene ekonomije je dokaz da klerikalno-boljševički grabež od crnogorske ekonomije kao naše zajedničke kuće nema potku u intelektualnom, ozbiljnom, odgovornom, moralnom, etičkom, zakonitom, razvojnom. Zašto?

Neoliberalna ekonomija je promovisala kapital u odnosu na rad. Zgazili su srednju klasu i očekivano sindikalije sveli na profitere u ličnom džepu. Manjina je neopravdano profitirala gazeći razvojnost, dok rast prema većem se osim u krizama nije zaustavljao.

Promijeniti paradigmu, ne smije se otimačinom od ekonomije, od onih koji privređuju, kao i uz promociju nerada. Legitimno je zalagati se za rad/ unaprjeđenje javnih politika kvalitet življenja, ali nije ni legitimno ni moralno dodjeljivati zarade na nerad, jer će uz ES3 i NEI buljuk neradnika glasati “za naše oslobodioce koji će doakati Bokanu/ Lakoviću/ Šćepanovićima/ Ubovićima/ Baći (đene đene)/ Bemaxima/ EPCGMilutinima/ Carevićima i ostalima“. Dok svi ti tobožnji analitičari još nisu naučili da neto dobit pripada pravnom licu a ne omraženim privatnicima, šta god to po mantijaški značilo jer i “oni privatnika za trku imaju“. Bar mantije u Crnoj Gori vole bijesne skupe makine i ostale bogatunske simbole socijalnog zapi*avanja. Ispošništvo je odavno umrlo po litijaški…

Ako se reformski dugoročno ulaže da ozbiljni radnik uz rad u produktivnosti-efektivnosti-efikasnosti uveća benefite u sistemu, tada se institucionalnost dokazuje na tržištu uz konkurenciju u brojkama oko realizacije privrednog i institucionalnog poduhvata. Ukoliko se zarada udjeljuje da se izabere voljeni političar-i, tada je to farsa: komunizam, boljševizam, litijaško-pravedničko osvetništvo (NEI) onih koji znaju da ne znaju ništa ali je stiglo “vrijeme naših“ pa da otmemo dok traje a to nazovemo “resetovanjem sistema“.

Nekadašnja profesorica moje Ekonomije (iako i dalje kolektuje ozbiljnu zaradu od poreskih obveznika koje nisu posljedica ES1 već fiskalnih otimačina po modelu prof Bošnjak, nikad uvedenih u budžet kao brojka) je obrukala sebe kao nekad top matematičarku. Posljednja rečenica kolumne to nesumnjivo ističe: “Zato nije pitanje samo- da li je Euro model za 2027. budžetski (fiskalno), makro i mirko ekonomski održiv, nego i da li su institucije dovoljno jake da podrže njegovo sprovođenje i postave temelje za održivo funkcionisanje ekonomskog sistema. A to se, u prvom redu, odnosi na reformu pravosuđa i državne administracije“ (izvor: Monitor, broj 1877).

Jel bješe ono Joksim neprevaziđeni lik u Živkovoj Đekni izgovarao nešto kao “LELE NAMA U DOM“?

Ili prevedeno za laike: crnogorski samoutuljeni SDT više od godinu ganja šest portala, koje mrze kmerići i PES. VDT dokona u nirvani milana-karleušanskih. Sudstvo još nije uklavirilo da od januara 2027e mogu da se pozdrave sa dobrim penzijama; pridružuju se svim smrtnicima na garantovanim socijalnim udjeljivanjima koje su penzioneri prihvatili da im Spajić kao “heroj“ daje. Ne vide, ni da im se nacrta, da minuli staž ode na smetlište NEI gadluka.

Koja to reforma pravosuđa i državne administracije treba da se izvede na osnovu ES3, a koja će obezbijediti “funkcionisanje ekonomskog sistema“? Koja inspekcija treba da sprovede prisilu po NEI, ili po ingliški “enforcement“, kad se su tokom turističke sezone kmerići/PES/DF pohvalili sa 15 hiljada kontrola i navodnih €7 miliona kazni, dok ako se čitaju i poznaju brojke sistema (uz dužno poštovanja rada inspektora na terenu) nisu uspjeli da ukriju politizovano glumatanje.

Sve što bot sa moje Ekonomije prezentuje javnosti predstavlja neumoljivu činjenicu o tome da nema ni reforme ni ekonomije.

Dragi penzioneri, sjetite se hiperinflacije. Tamo ćemo sa vama završiti u vašoj ljubavi prema Spajiću/ Krvavcu/ PES botovima, kao i 1992-93 kad ste mlađani u pizmi jednako klicali “Slobu slobodi“.

Kako ćete pred đecu/ unučad kad im uništite prilike koje su nadomak?