Etnos, etika, estetika, kojih više nema

Piše: Dubravka Jovanović

Nikad srećniji i nikad bogatiji. Plate i penzije lete u nebo.
Sve do parlamentarnih i koji dan poslije. Treba se dokazati i pobiti crne misli i zajedljive projekcije gubitnika, povećanjima i do iljadu eura za najniže plate, i novim zaduženjima, razumije se, koje deboto ne treba ni vraćati, jer Evropa pozdravlja svoje evropejce u Montenegro sitiju, ili Prokletoj avliji srpskog sveta.
Novembar na pomolu, a Đede mraz puni vreću darova, jer valja svima ispod bora božićnog i novogodišnjeg ostaviti.
Reče mi jedan čoek.
Januarski izbori, ako ih bude su, kako vrijeme leti, prekosjutra.
Valja kalendati narod kako bi socijalna politika sa sve debljim takulinima konačno zbacila retrogradne i nacionalističke parole i pokliče svojojoj državi i njenom imenu, znaku i korijenu.
Identitet, što ono bi? Narodnost, što je to? Rekli bi mladi i perspektivni evropejci, pobjednici crnogorske utakmice bez sudija. Rezultat je dva- nula.
I odmah od prvog dana sječa, britva, nema mrdanja, da se zna ko je šef.
Policija, ANB i ostale „službe“ i organi su im poseban gušt. Zar je važno što nema Ustavnog suda, sudija, tužitelja, vrhovnog i ostalih. Ko ih šiša. Prešišali su ih evropejci. Bez svakoga se može, pa i bez Ustava kojega niko ne šljivi.
Ali nešto ne čuh evropejce iz Evrope sad da se oglase po evropskim užancama i osude sprječavanje izbora šakama u Šavniku.
Ni oltar im nije sveti, a Bože moj, nema većih vjernika, bogomoljaca, bogougodnika jedine svete im Srpske crkve, jer ni jedna druga nije za poštovanje niti za dobru molitvu, do za kamenovanje.
Kamenjem na svetinje, poruka je oslobodilaca, demokratskih Evropejaca građanske svijesti, bolje reći svetosavske nesvjesti.
A ko tebe kamenom, ti njega glasom. Sve za pet eVra i nadalje.
Pa zar je sve to i bitno pri povišici plata i penzija, naknada i ostalih predizbornim šarenim laža i jabuka na špicu?
Lako je podić kredit. Lako je i kuću ograditi i džip ispod čekića kupit od zaduženja. Ali okle, što bi moji Bokelji rekli. Okle vraćat?
Do kad će se vreća punit uzajmljenim parama i ko će, do opet suludan i zamaštrakan narod, koji pada i na 20 eVra, ma i na pet, ako ćemo pošteno, iza kantuna na dan izbora i koji prije njih.
A tek na 200 eVra povišice.
Tropolušo, opet će Bokelji. Pušti ća crkvu i ko je ko u Crnoj Gori.
Važan je takulin i frižider. Prvo drob pa ako pretekne za identitet.
Trlja – prlja Mare moja oko identiteta, grba, zastave i himne. Dajem glas za pun pjat i pun drob i Bog te veselio.
Da, da kad bi sve to bilo tako. Puno i bogato. Obećano i ispunjeno, uređeno, građanski, demokratski i evropski. Ali, nije.
Da bi se razumjelo na koje smo grane, ne treba visoka politika i velika ekonomija. Dovoljno je posložiti sve na rafove prodavnica naših.
Poslije povišice samo trknimo do pijace, samoposluge, butige, pumpne stanice.
Velika sniženja je li narode?
Na početku rekoh plate i penzije lete u nebo. I tek će, slušajući ove mladiće u ganc fijumanti veštite i kolarine. Ma ne zbore da i cijene lete u nebo.
Oprostite, zaboravih. Kažu da je ovo srpska zemlja, a nebeski narod u njoj, pa će srpski svet živjet kao bubreg u loju. Samo da išćeramo i uhapsimo ovo Crnogoraca i Crnogorski što je ostalo, ove lupeže i špijune, bezbožnike i izdajice srpske grude, časnog krsta i svetosavskog libra.
Pomaga Bog Crnogorci, reče prvi pop evropske Crne Gore.
Bog vi pomoga, kao što vi je pomoga od kad je helikopterom sletitio na Cetnje, odgovoriše evropejci, litijaši.
Dobro nije dronom, jer je to nova riječ tehnike, a nekako je i evropskije.
Nas patriote, procrnogorsku čeljad, rodoljube, Bog ne gleda i ne pomaže nam.
Ne, ne, jer ne postoji Bog malih stvari. Mislim naravno, na Boga Arundati Roj.
Ne ljušte se slojevi nacije, kaste, religije, jer nema istinske vjere u pravdu i ljepotu. U uzvišenost duha i vjere u „lakoću postojanja“.
Vjerujte u takuline Crnogorke i Crnogorci!
Ali ipak ne zaboravite, sve je do jedne URE.