Društvo „Zašto to ide tako sporo?“: Marija Bogdanović, bivša rektorka Beogradskog univerziteta, o blokadama fakulteta

Ona kaže da je nesreća na Železničkoj stanici u Novom Sadu zločin koji se ne može zaboraviti.

– Imali smo i pre toga niz tragičnih događaja, raznih nesreća, nekih sa smrtnim ishodom. Društvo je izgleda toliko apatično. Mislim da je glavni razlog u odnosu na pre 20 i 25 godina to što je društvo postalo jako komercijalizovano, dinar je postao valuta oko koje se bore, što je sve omogućeno prirodom ovog sistema. Tako da su ljudi, čak i profesori univerziteta, pa i studenti, mnogo više okrenuti nekim projektma koji im donose novac nego sudbini društva i katastrofi u koju srljamo, ako već i nismo unutra – ističe Bogdanović.

Na komentar da su u ranijim vremenima studenti išli iza profesora, a sada vidimo da se događa suprotno, profesorka Bogdanović se priseća građanskih i studentskih protesta iz 1996/7. godine, koji su otpočeli u Nišu, a povod je bila krađa glasova na izborima.

Kaže da su se protestima odmah priključili nastavnici i studenti Filozofskog fakulteta u Beogradu, i da je ona, kao tadašnja dekanka, napisala odluku da se prekida sa nastavom i svim drugim aktivnostima.

– Ceo Fakultet se toga pridržavao, uključujući i administrativno osoblje. Svi zajedno smo izlazili i okupljali se na Platou, zajedno sa studenima, išli smo u šetnje. Svečana sala je bila otvorena, tu su govorili razni studentski aktivsti, članov studentskog odbora, profesori, ali nismo dozvolili da se obraćaju politički lideri, čak ni našim profesorima sa Filozofskom, recimo Mićunovići i Popovu, nismo dozvolili da govore. Imali smo tačno definisane ciljeve, pre svega, da se priznaju glasovi sa izbora, da se obezbedi potpuna autonomija univerziteta, bez uticaja ikakvih političkih partija i da se smeni rektor Univerziteta kao simbol autoritarne vlasti – navodi Bogdanović.

Nakon što je priznata izborna krađa mnogi fakulteti su počeli da rade, ali je Filozofski ostalo poslednji u protestu do smene rektora. Potom je, dodaje naša sagovornica, u vlast ušao Vojislav Šešelj, donet je takozuvani Šešeljev Zakon o univerzitetu čije su reperkusije bile otpuštanje sa univerziteta.

– Kratko rečeno, dekane je postavljala Vlada. Stradao je Elektrotehnički fakultet, sa Pravnog fakulteta je otišao veliki broj najboljih nastavnika, kod nas na Filozofskom 84 nastavnika i saradnika nije potpisalo ugovor o radu, ali nisu smeli da udare na nas zato što su se plašili da ćemo nastaviti sa pobunom – priseća se Bogdanović.

Ona smatra da je sve što se danas događa u društvu gore nego u vreme dok je na vlasti bio Slobodan Milošević.

– Strašne stvari se dešavaju, tuku ljude, vidimo da neki umiru od batina. Ubacuju svoje ljude među studente da izazvaju nerede, na fakultete ulazi policija… sve je to toliko strašno, ovo je još gori period nego što je bio u vreme Miloševića – smatra Bogdanović.

Na pitanje šta misli kako će se završiti pobuna studenata kaže da se nada da će konačno tajna dokumenta o rekonstrukciji Železničke stanice izaći na videlo, ili bar veći deo te dokumentacije i da će biti podnete tužbe za sve što je ošljarski rađeno van svih propisa.

– Po meni se postavlja jedno važno pitanje – ako se ta stanica u Novom Sadu otvarana dva puta na Vučićev zahtev zar ne može nijedan od rukovodilaca radova da kaže: ne treba, ne možemo i nećemo da otvaramo stanicu pre konačnog završetka? Zašto se isti objekat otvara dva puta? Zašto se otvara pre nego što je potpuno završen? Nije to slučaj samo sa Železničkom stanicom, bilo je još takvih primera. To je takvo hvalisanje (Vučičevo prim. aut.) da zaista izaziva mučninu u stomaku – ističe Bogdanović.