Politički analitičar o nedavnoj liturgiji Crkve Srbije na lokalitetu stare crnogorske države Duklje
Đonović: Krivotvorenje i krađa istorije opasni za naše društvo, Crnogorci sudbinu moraju držati u svojim rukama
Politički analitičar Ranko Đonović ocijenio je da Crna Gora trpi posljedice prepuštanja sopstvene sudbine drugima, navodeći da je upravo to razlog zašto zemlja, kako kaže, „dobija Abazovića, Spajića, Milatovića i Krivokapića“.
Gostujući u emisiji “Na kraju dana” na Televiziji E, Đonović je upozorio da je krivotvorenje i krađa crnogorske istorije opasno za crnogorsko društvo, komentarišući nedavnu liturgiju Crkve Srbije na lokalitetu stare crnogorske države Duklje.
– Ovako je bilo i prije 35 godina i to traje. Ovo što se desilo na području Duklje je sramota i za vlast i za Crnu Goru. Ovo dobro neka čuju građani, ako ko hoće da čuje, jer tu vlast su doveli oni. E sad je samo pitanje dokle će Crna Gora da tone. Ako biste mene pitali, ja sam mislio da će još prije deset godina da se stvari mijenjaju, da će Crna Gora uzeti svoju sudbinu u svoje ruke, ni Crkva Srbije, ni Beograd, niti bilo ko drugi. Jer Crna Gora je znala da se brani i da se odbrani. Crna Gora je svoju slobodu plaćala krvavo i mi smo bili primjer čitavom svijetu. Međutim, mi kad tu slobodu osvojimo, lako je predajemo, pa se opet za nju borimo. Nadam se da će ovo biti posljednji put i onda neka traje. Dako Crnogorci više shvate da je ovo sramota koju će naša generacija, malo prije i malo poslije mene, pamtiti naredne generacije dovijeka – poručio je Đonović.
Nigdje popovi nijesu bili tako nedobrodošli kao u Crnoj Gori, podsjeća Đonović i dodaje da nije poznavao nikoga ko je uvažavao popove u komunističkom vremenu. Ne zato što je naređeno, nego, kako je rekao, zato što Crnogorci nikad nijesu bili veliki vjernici.
On podsjeća da su crnogorske vladike bile ratnici, što smatra nespojivim sa duhom hrišćanstva, ali ističe da su tada postojali viši ciljevi.
– Nama je vladika išao u boj sa sabljom, što je nespojivo sa vjerom, sa hrišćanstvom, ali se branila sloboda i živa glava. Tako da je za to bilo razumijevanje, i pohvale smo za to dobijali i od Rusije i od čitave Evrope. Međutim, došlo je neko drugo vrijeme – kazao je on.
Đonović pita koliko je potrebno Crnogorcima da shvati da svoju sudbinu moraju da drže u svojim rukama.
– Nedavno sam u jednoj izjavi rekao: “Opet smo živi, opet preživljavamo”. Vidite šta nam se sve dešava! Sada je samo pitanje, pošto smo davno, po mom mišljenju, pali na dno i tu poskakujemo i pomalo tonemo, koliko još treba Crnogorcima i građanima Crne Gore – ovdje ne mislim samo na Crnogorce – da shvate i da se opamete, da svoju sudbinu moraju da drže u svojim rukama. Moraju da upravljaju sami sobom, ne mogu da vjeruju drugima više nego svojim očima. Ko god prepusti svoju sudbinu drugome, u bilo kojim relacijama, taj neće proći dobro. Zato Crna Gora ne prolazi dobro, zato dobija Abazovića, Spajića, Milatovića, Krivokapića – zaključio je Đonović.
TRANSFORMACIJA KRIZE
Šizofreno stanje srpske politike se preliva u šizofreno stanje srpske javnosti, od velikih organizacija do građanina pojedinca. Stvarnost svakoga od nas je pocepana na dva stanja – de iure i de facto – na stanje kakvo bi moralo ili trebalo da bude po zakonu i medijskoj propagandi i na stanje kakvo zaista jeste, kakvo osećamo svim čulima. Zato i ne čudi potpuni politički idiotizam studenata koji, upornošću manijaka, odbijaju da zatraže momentalnu ostavku A. Vučića iako je to jedino naučno i logično zasnovano. De iure, po zakonu, on stvarno nije nadležan ni za šta ali, činjenično, upravo i samo on upravlja političkim procesom u Srbiji, dakle sprečava ispunjavanje bilo kog od opravdanih studentskih zahteva. Na kraju su se studenti našli u stanju kvazipolitičke paranoje – oni čuvaju i brane političku moć i politički položaj čoveka koji je glavni krivac za neispunjavanje njihovih zahteva. Budalaština studenata se preliva u kretenizam tzv. građanističke opozicije. Po zakonu i pravu, po zdravom razumu, svaka bi opozicija, bilo gde na svetu, prosto plakala od sreće da ima ovakvog Vučića za protivnika. Svaka, samo ne srpska. Jer je Srpska opozicija brat-blizanac naprednjaka. Naime, od oktobarskog puča 2000. zapad je u istoj saksiji gaijo, dve kalemljene biljke, vlast i opoziciju. Teško je utvrditi gde ima više pripadnika Miloševićevog režima i pripadnika antimiloševićevske opozicije, među Ćacima ili među “blokaderima”. Tako srpska opozicja tumara od besmisleno formulisanog i imbecilno izvedenog pritiska za formiranje neke prelazne vlade, do još smešnijeg zagovaranja prevremenih izbora. Vučić im se, čak, podsmeva obećavajući vanredne izbore, naravno po svojim pravilima. Poštujući struku zločinaca-manipulatora iz redova propagandista i marketinških “magova”, ne smemo zaboraviti da baš svaka laž ima strogo ograničeno trajanje. Još će malo studenti, članovi i aktivisti žute opozicije, moći da lažunjaju javnost da su plenumi izglasali podršku opozicionim, političkim zahtevima… Još će kratko trajati privid Vučićevog upravljanja krizom. Ako bi očupali propagandnog pauna Srpske politike, mršavo i pregladnelo pile bi ukazalo na sledeće činjenice… Studenti su uspeli samo u jednom, oni su oduvali zeleni, propagandni i otrovni oblak sa političke mape Srbije. Sada, stvarno, postoji samo jako mali broj ljudi koji smatra da je Vučić legitimno biran i da su organi vlasti u Srbiji postavljeni kako bi trebalo. I poslednjoj seoskoj budali je jasno da je ekonomija Srbije pokojna, da je Vučić odsvirao svoje, da je spoljna politika Srbije samo blesavljenje jadnika na položaju predsednika. To su činjenice koje ukazuju na stvarno stanje Srpske politike, kao što tri činjenice, odigrane u kratkom sledu, ukazuju na najcrnji oblak nad Vučićevom glavom. Predstavnici američkog tužilaštva i FBI su, prilikom nedavne posete Beogradu, nešto doneli Vučiću i nešto mu saopštili. Možda su ga suočili sa optužnicom za pranje novca, nelegalno finansiranje američkih političkih subjekata, za trgovinu oružjem na crno, trgovinu narkoticima, ljudima i organima? Odmah nakon toga je saopšteno da je Vučić otišao privatno u SAD. Da li da traži političku podršku, da li da da izjavu kao svedok, da li da proba da trguje informacijama? I, poslednje, saznasmo da mu je pozlilo i da je hitno pobegao sa teritorije SAD, pravo u bolnički apartman na VMA. Možda je pokušao da proturanjem opravdanja izbegne pismeni zadatak u Rusiji? Trenutno Vučić u Moskvi odrađuje Rusima potrebnu podršku i glumi da je u dobrim odnosima sa Putinom. Može se samo i opravdano pretpostaviti da je, tokom bliskih i stalnih pregovaranja između RF i SAD, prilična količina inkriminišućih informacija razmenjena među novouspostavljenim partnerima. Da li Amerikanci udaraju Vučića u bolno mesto ruskim informacijama? Ne bi začudilo nikoga, pogotovo što ne bi bilo prvi put u istoriji. Dakle, nasuprot zvanične bajke o Vučićevom putu u Moskvu, stoji mutna istina, bliska ljudskom razumu i materijalnim činjenicama. To se zove materijalna stvarnost i ona se stalno menja u skladu sa jasnim materijalnim uticajima. Da su naprednjaci i Vučić pljačkali samo svoje građane, to ne bi uticalo na njihovu političku budućnost jer će građanima Srbije biti potrebno određeno vreme da u sprdnju i omrazu jednako jasno smeste Mariniku pored Brnabićke. No, šatorska banda je, zahvaljujući sopstvenoj, neverovatno velikoj alavosti, svesno zagazila u velike međunarodne kriminalne poslove. A taj cirkus je organizovan tako da se publika smeje samo jednom klovnu i da postoji uvek neko, najmanji i najslabiji, koji je plaćen da bude gažen, umlaćivan, gađan tortama i kome niko nije rekao da će robijati umesto šefa cirkusa. Sada, odaberite koliko ćete kratko biti blesavi i verovati medijsko-propagandnoj mašini a ne svom, ma kako jako satrvenom razumu. Jer, odavno nije važno šta verujete da se dešava, šta biste hteli da bude ili kom izvoru poklanjate poverenje. Desiće se ono što se mora, shodno naučnim principima desiti. Mrtva ruka Karla Marksa ponovo ima figure kojom, u par poteza, odigrava mat.
Putin je potpisao uredbu o preimenovanju zračne luke Volgograd u “Staljingrad”
Zračna luka Volgograd službeno je dobila povijesno ime “Stalingrad” Putinovim dekretom
Vladimir Putin je svojim dekretom odobrio dodjeljivanje povijesnog imena Međunarodnoj zračnoj luci Volgograd bez promjene glavnog međunarodnog imena.
Ukaz koji je potpisao ruski predsjednik Vladimir Putin o dodjeljivanju povijesnog imena “Staljingrad” međunarodnoj zračnoj luci Volgograd objavljen je na web stranici službe za odnose s javnošću Kremlja, javljaju RIA Novosti . U dokumentu se navodi da je cilj mjere ovjekovječenje pobjede sovjetskog naroda u Velikom domovinskom ratu 1941.–1945.
❗️❗️❗️➡️ Ovdje je zanimljivo pojašnjenje moje prijateljice iz ZG, Ruskinja, Kozakinja, vjernica, antikominist, kritičarka politike boljševika i sve redom, ali Staljin – on se ne dira. On je vodio ruski i sovjetske narode u pobjedu, u slobodu. Mogli smo sve raspravljati, ali ne dao Bog dirati u “Baćušku” koji je stajao na čelu Crvene armije u ratu protiv nacifašizma, odmah se prekida svaka diskusija. Tek toliko da se zna što je Staljin Rusima…..
Tko ne razume, shvatit će, a tko ne shvati, neće nikad i na liniji je Boška Ljotić-Dverca i onih šupaka iz BG Sindikata. I EU Parlamenta i Komisije, naravno.
Sjajan Đonović.
Kad kaže kao da mačem sječe.
Istinu i bruku našu evo 5 godina koliko Crnu Goru kontinuirano ponižava četnička družina i njihovi pomagači.
PRAVILA KOMENTARISANJA
Komentari se objavljuju na portalu Skala radija. Odgovorni za sadržaj su isključivo autori napisanih komentara.
U komentarima je zabranjeno koristiti uvredljive riječi, psovke i klevete. Neće se objavit komentar koji sadrži ove elemente kao ni tekst komentara koji sadrži govor mržnje. Ukoliko se dogodi propust pa tekst bude objavljen, moderator je dužan da ga odmah ukloni čim ga primijeti ili mu neko skrene pažnju na sadržaj. Neprimjeren sadržaj će biti uklonjen a autor može biti prijavljen nadležnim organima.
Za eventualne primjedbe i sugestije mejl je [email protected].