Da li je za otvaranje izbornih listi potrebna većina od 41. poslanika, ili dvotrćinska većina poslanika?

Piše: dr Božidar Vujičić

NU Građanska akcija već 13 godina javno ukazuje da država Crna Gora svojim građanima nije omogućila, a morala je, da koriste biračko pravo kao temeljno ljudsko i političko pravo, da neposredno biraju poslanike i odbornke kao i da imaju jednako boračko pravo da budu birani, ukoliko prihvate da budu kandidati na izbornim listama.

Poznato je građanima da na dan izbora mogu da glasaju za izborne liste na koji način daju svoj glas svim kandidatima na izbornoj listi, zbog neustavne odredbe iz Zakona o izboru odbornika i poslanika, kojom se mandati koje dobije izborna lista raspoređuju po redosledu na listi, vrši se diskriminacija kandidata za odbornike i poslanike, odnosno oni u vrhu liste dobiju mandat dok oni u donjem dijelu liste ne mogu dobiti mandat.

Obzirom da je neustavnim Zakonom o izboru odbornika i poslanika određeno da redosled kandidata na izbornoj listi određuje podnosilac izborne liste, uglavnom predsjednik partije, mandati koje dobije lista raspoređuju se kandidatima po volji predsjednika partije, koji određuje redosled na listi. U krajnjem, poslanici i odbornici koji dobiju mandat su izraz volje predsjednika partije-podnosioca izborne liste a ne izraz istinske volje građana, zbog čega se takvi rezultati izbora ne bi smjeli priznati.

Jednako i neposredno biračko pravo osim Ustavom CG, određeno je i brojnim međunarodnim pravnim propisima, koje je prihvatila Crna Gora i koji imaju primat nad domaćim zakonodavstvom.

Poslovnikom o radu Skupštine CG, jer Zakon o Skupštini Crne Gore Crna Gora nema, kao i Ustavnim odredbama određeno je da predlog izmjena i dopuna zakona, kojima se usklađuje temeljno ljudsko pravo, u ovom slučaju biračko pravo, sa međunarodnim propisima, ide po hitnom postupku na prvoj zakazanoj sjednici Skupštine i za izglasavanje izmjena zakona radi usklađivanja istog sa međunarodnim propisima, radi ostvarenja temeljneog ljudskog prava, neophodna je podrška većine od ukupnog broja poslanika tj. glas 41 poslanika a ne dvotrećinska većina poslanika, kako tu neprestalno ističu poslanici vlasti i opozicije kao i predstavnici nevladinog sektora, koji su izabrani da budu u sastavu Odbora za sveobuhvatnu izbornu reformu.

Upravo naziv odbora, za sveobuhvatnu izbornu reformu, jasno ukazuje da predstavici partija i nevladinog sektora  u odbor ne želi na jednostavan način da predlože hitan postupak za otvaranje izbornih listi, na koji način bi se Zakon o izboru odbornika i poslanika, glasovima 41 poslanika, na prvoj zakazanoj sjednici, uskladio sa ustavom i međunarodnim propisima, već insistiranjem na sveobuhvatnoj izbornoj breformi u praksi ne žele da se izborne liste otvore kao osnovni prduslov za vladavinu prava i ispunjenje obaveza iz poglavlja 23, osnovna ljudska prava.