Crnu Goru treba odmah primiti u EU

Prema godišnjem izvještaju Alijanse NATO podržava 46 odsto građana u Crnoj Gori, a za napuštanje je 44 odsto. Za samo godinu dana podrška NATO je opala za 12 odsto. To je sve rezultat inžinjeringa koji Beograd vodi preko medija, SPC, srpskih partija i raznim drugim kanalima. To je zabrinjavajući trend. Kako ne bi došlo do NATO exita, članstvo u EU je imperativ.

Zemlje Zapadnog Balkana nemaju ljudske kapacitete za reforme koje EU zahtijeva, te je stoga članstvo jedina garancija da će do njih doći u širem evropskom kontekstu, kaže predsjednica Helsinškog odbora u Srbiji

Sonja Biserko za Pobjedu. Ističe da je zemlja u posljednje tri godine značajno unazađena.

POBJEDA: Crna Gora je dobila pohvale evropskih zvaničnika u evrointegracijama. Vučićev cilj je da region stagnira – može li on da koči evrointegracije preko predsjednika parlamenta Andrije Mandića?

BISERKO: EU je propustila priliku da Crnu Goru primi u svoje članstvo odmah posle državnog udara 2016. koji je ogolio strategiju Beograda i Moskve. Poslednje tri godine na delu je pokušaj Beograda da kontroliše procese u Crnoj Gori i da spreči njeno članstvo u EU. Beograd za to ima sve elemente u svojim rukama: Srpsku pravoslavnu crkvu, medije, deo nevladinih organizacija, srpske partije i, delom, firme. Međutim, prisustvo međunarodne zapadne zajednice (kvinta, pre svega) koja je u međuremenu sagledala kuda vode vlade koje su se smenjivale poslednje tri godine i zbog toga su sve veći pritisci na aktuelnu vlast da ostane na evropskoj orijentaciji.

Crna Gora je mala zemlja bez većih sistema koji zahtevaju temeljite reforme. Mada je u poslednje tri godine značajno unazađena inžinjeringom Beograda Crnu Goru treba odmah primiti u EU bez uslovljavanja. Zacrtani cilj zapada da to bude 2028. suviše je dalek i stoga neizvestan. Odluka EU da svojevremeno primi Bugrasku i Rumuniju, bez obzira što nisu zadavoljavale kriterije, danas se ona čini dalekosežnom i strateškom.

Nedavno objavljena analiza Pentagona o mogućnosti da na Balkanu ponovo izbiju etnički konflikti dodatno usložnjava situaciju u regionu, pa i Crnoj Gori.

Međutim, uočljiva je i veoma intenzivna diplomatska aktivnost Zapada (vidljivo i iza scene) upravo zbog bezbednosnih rizika koji ugrožavaju Evropu, ali i interese SAD. To sve govori da se Zapad ozbiljno angažuje na zatvaranju balkanskog pitanja.

POBJEDA: Kako vidite krizu vlasti u Crnoj Gori koja je nastala zbog izbora direktora policije i čiji je igrač premijer Milojko Spajić?

BISERKO: Cepanje Pokreta Evropa sad dugo je pripremano i verovatno je inspirisano iz Beograda. Milojko Spajić svakako ima priliku da u tom metežu iskristališe evropski put. Treba uzeti u obzir da je Crna Gora dobila 200 miliona eura od EBRD za nastavak gradnje auto-puta. Znači da se svesno ulaže u projekte koji definitivno vežu Crnu Goru za Evropu. Evropa je lansirala i plan koji sadrži niz predloga za integraciju zemalja regiona Zapadnog Balkana u mnoge politike i programe EU i pre nego što postanu formalne članice evropskog bloka. U tom smislu Evropska komisija je usvojila veliki paket finansijske pomoći od šest milijardi evra za period 2024 – 2027. To je postepeno usisavanje Zapadnog Balkana koji se ionako održava na površini zahvaljujući finasijskoj podršci EU.

Imenovanje novog direktora policije mimo saglasnosti Demokrata dovelo je do krize vlasti, ali izgleda da Spajić mnogo ne haje zbog toga. Dinamika unutar Pokreta Evropa sad gura Spajića u drugom pravcu. Njegova izjava da je Crna Gora u potpunosti posvećena ispunjavanju uslova za članstvo u Evropskoj uniji (EU) može u određenim okolnostima postati njegova realna ambicija jer bez podrške EU Crna Gora bi stagnirala i ostala zarobljena beogradskom politikom.

POBJEDA: Zbog unutrašnjih problema oko izbora Aleksandar Vučić trpi i pritiske spolja da se ispuni obećano: da li je zbog toga ideja „srpskog sveta“ u krizi ili ti pritisci daju zamah da nastavi sa pričom o Srbima kao ugroženim ljudima svuda van Srbije?

BISERKO: Slučaj Banjska, pa onda i krađa izbora, značajno je oštetila poziciju predsednika Vučića u odnosu na Zapad gde je do nedavno uživao bezuslovnu podršku. Sve mu se manje veruje i tretira se kao problem. Vučić doduše, tvrdi da je Srbija još uvek na evropskom putu, ali to ne potvrđuje njegova politika, a ni mediji koje kontroliše. On će pokušati i dalje da balansira u znatno suženijem prostoru, jer finansijsku podršku koja je najavljena na samitu EU – Zapadni Balkan u Briselu, sigurno neće propustiti.

S obzriom da su izbori dobrim delom dobijeni veštim manipulacijama, posebno oni u Beogradu, pitanje je do kada će taj monopol izdržati. SNS, odnosno predsednik Vučić je destruktivnom politikom i stalnim medijskim kampanjama protiv svih političkih protivnika uništio politički dijalog i zemlju faktički vratio u jednopartijski sistem. Kontrolom medija zatvorio je prostor za kritičko mišljenje i onesposobio društvo da kritički misli.

Da bi prikrio pravo stanje stvari Vučić sve radikalnijom medijskom kampanjom pokušava da stvori dimnu zavesu, optužujući i Zapad i unutrašnje izdajnike za situaciju u zemlji. Problem je što je u međuvremenu stvoreno šizofreno javno mnjenje koje navija za Putina a istovremeno svi odlaze na Zapad. Sve upućuje na to da je SNS na silaznoj stazi.

POBJEDA: U medijima u Srbiji se gotovo svakodnevno vodi kampanja protiv Crne Gore i nipodaštava njena državnost. Čedomir Antić, profesor istorije na Filozofskom fakultetu rekao je, pored ostalog, da u Nikšiću treba da se stvori još jedna Republika Srpska… Zašto ostatak akademske zajednice ćuti na ovako opasne i zapaljive izjave? Zašto ćuti i opozicija?

BISERKO: Brojni su napisi u srpskim medjima koji upućuju na samo jedan zaključak – da je Crna Gora bila i uvek će biti srpska zemlja. Polazno stanovište srpskih elita je da je nezavisnost Crne Gore privremenog karaktera, te da je dužnost Beograda da uradi sve da se poništi referendum o nezavisnosti. Tome na ruku ide ili je išla i činjenica da je Rusija ojačala svoju poziciju na Balkanu posebno u Srbiji, Republici Srpskoj, ali i u Crnoj Gori.

Ključnu ulogu u „pokoravanju“ Crne Gore ima Srpska pravoslavna crkva koja deluje ne samo kao eksponent Beograda, već i Moskve.

I zato se autokefalna Crnogorska pravoslavna crkva(CPC) doživljava kao udar na „kulturno-religijsko ognjište crnogorstva koje je u srpstvu“, te se ona tretira kao politička, ili nevladina organizacija, a uvođenje crnogorskog jezika u zvaničnu upotrebu kao dodatan udar na srpstvo.

Treba reći da je Beograd ostvario maksimum u svojim ciljevima u Crnoj Gori, ali imajući u vidu širi međunarodni kontekst dalje od toga nema. Bitno je da ne dođe do još većih tenzija ili konflikata. Dalji razvoj zavisi, pre svega, od međunarodnih aktera.

Crna Gora prolazi kroz veoma turbulentan proces tranzicije, ali verujem da će se izboriti za svoju suverenost.

Đukanović objekt mržnje

-„Crnogorska izdaja“ za koju osuđuju pre svega Mila Đukanovića, jer, kako se misli, bez njegove umešnosti i sposobnosti do toga nikada ne bi došlo. Otuda je i on bio poseban objekt mržnje. Aleksandar Vučić je čak u jednom ispadu besa 2019. optužio njega i Crnu Goru da proteklih 30 godina upravljaju Srbijom, što politički, što finansijski, što kriminalom. Obećao je Đukanoviću da, dok je živ, to više neće biti moguće i da su Srbiju očistili od gotovo svih koji su bili angažovani na tom zadatku – kaže Biserko.

Opada realizacija „srpskog sveta“

-Mada srpske elite još uvek podržavaju projekat Srpski svet, Srbija objektivno ima sve manje šanse za njegovu realizaciju. Mnogi se još uvek nadaju Putinovoj nadmoći ali I Trampovoj pobedi, što bi, kako se misli, otvorilo prostor za promene granica. Džejms Obrajan, pomoćnik državnog sekretara, je nedavno na predavanju na Univerzitetu u Sarajevu jasno dao na znanje daDodikovi scenariji I secesija nisu prihvatljivi I da SAD čvrsto podržavaju suverenitet, teritorijalni integritet I multietnički karakter BiH-kaže Biserko.