Član Žirija za Trinaestojulsku nagradu ne zna da 21. maj nije Dan državnosti?!

Dopisnik beogradskog dnevnog lista ,,Politika” Novica Đurić, koji je voljom avgustovske vlasti svojevremeno izabran za člana Savjeta Biblioteke Radosav Ljumović, ali i za člana Žirija za ovogodišnju dodjelu Trinaestojulske nagrade, javno je pokazao da – ne poznaje istoriju Crne Gore.

I teško da za svoje blamantno neznanje može kriviti ,,Milogorce”. Ne, tu je zaista samosvojan; reklo bi se – samouk u neznanju.

ŠTO ZNA NOVICA ŠTO MI SLAVIMO 

Novica Đurić je zaista zablistao u vlastitoj ignoranciji 16. maja, komentarom u ,,Politici”.

E, sad, kada se pročita naslov ,,Dan državnosti kao povod za podele”, teško bi se na prvi pogled dalo zaključiti da je Đurić pobrkao istorijske ,,lončiće”: poznato je da mnogi, pod uticajem velikosrpskog nacionalizma, ne praznuju dan koji je dvostruko važan za Crnu Goru. Istorijski značajan dan: 13. jula 1878. godine na Berlinskom kongresu Crna Gora je i zvanično priznata kao nezavisna država; 13. jula 1941. godine, u Crnoj Gori je buknuo Trinaestojulski ustanak, prvi narodni ustanak u okupiranoj Evropi.

Pod uticajem velikosrpske politike dio crnogorskih građana – naročito onih koji vjeruju u ispravnost ratne politike srpskih radikala, Aleksandra Vučića, Vojislava Šešelja i njima podređenih medijskih harambaša – ne žele da slave Dan državnosti.

Međutim, novinar i društveno-politički radnik Novica Đurić ima drugi problem: on pojma nema koji je državni praznik Crna Gora slavi 21. maja?!

,,Dan državnosti ili dan podele? To pitanje već godinama lebdi nad Crnom Gorom svakog 21. maja, ali ove godine, povodom dve decenije od obnove nezavisnosti, dobilo je novu političku težinu…”

Tako je Đurić počeo tekst pet dana prije 21. Maja. Dana nezavisnosti, a ne Dana državnosti, kako sugeriše Đurić naslovom i u tekstu.

Ali, kada imate imperativ da treba, na svaki način, ocrniti crnogorsku nezavisnost i osporiti njenu istorijski priznatu državnost, onda su sva sredstva dozvoljena. Pa čak i da novinar, crnogorski državljanin, ne zna državne praznike svoje države.

ORDENOVANI NOVINAR 

 I to odlikovani novinar Novica Đurić. Odlikovan od najdražeg državnika: Aleksandra Vučića.

Februara prošle godine, u među zaslužnim građanima, kojima su povodom srpskog državnog praznika Sretenja u Palati „Srbija” u Beogradu uručeni ordeni i medalje, našao se i junak ove kratke priče – dopisnik „Politike” iz Crne Gore Novica Đurić.

-Novinar i književnik ukazom predsednika Srbije Aleksandra Vučića odlikovan je Novica Đurić zlatnom medaljom za izuzetne zasluge u očuvanju srpskog jezika i kulture. Đuriću, koji živi i stvara u Podgorici, medalju je uručio predsednik Vučić – tako je 19. februara 2025. godine izvijestila ,,Politika”.

KO JE TAJ RADOSAV LJUMOVIĆ? 

Odlikovani novinar je očito ozbiljno shvatio što nagrada predstavlja i što treba da radi. Zato i ne treba da čudi što je prije desetak dana, u društvu Bećira Vukovića, dobitnika Trinaestojulske nagrade za knjigu koje nema, kradljivca mobilnih telefona, kao i Emila Labudovića, nekadašnjeg voditelja Dnevnika RTCG u doba ,,Rata za mir”, Novica Đurić kao član Savjeta Biblioteke podigao obje ruke da se izbriše ime španskog borca, komuniste i antifašiste Radosava Ljumovića iz naziva podgoričke kultne kulturne institucije.

Pa, jeste, što će Crnoj Gori ime crnogorskog patriote u nazivu Biblioteke? Uostalom, Radosav Ljumović je napravio neoprostiv grijeh: zaputio se, kada je malo ko smio, u pravcu Španije da brani Republiku i ideale građanske države i države socijalne pravde.

A još je bio i pjesnik.

,,Ljubljena moja, predosjećam da ću uskoro poginuti /sve što ću vidjeti u tom času/ biće plavo nebo nad Španijom/ i usne jedne Kastiljanke/Ali ne plačite ni ti, ni Crna Gora/ jer ste imale/ i većih pogibija od moje…”.

Tako je zapisao Ljumović u svojoj knjižici nekoliko mjeseci prije nego što je ubijen od Frankovih fašista. Njegovo ime od 19. decembra 1959. godine, od dana oslobođenja Podgorice, nosi Biblioteka. I onda, nakon 67 godina, trio Mandić-Knežević-Vučić srpskih piona – Vuković, Labudović i Đurić – zamislio je da ukloni podsjećanje na slavnu antifašističku borbu.

Nego što, tako treba! A Vučić, da parafraziramo ,;Balkanskog špijuna”, ako se seti za dan bezbednosti, seti… Novica Đurić je, svakako, ovim tekstom izvršio svoju dužnost, zar ne?