Šta EU traži od Podgorice i u kom roku
Brisel zahtijeva otpuštanje 25% zaposlenih u javnom sektoru, petina bez kvalifikacije za posao koji obavljaju
Formiranje Radne grupe za izradu Ugovora o pristupanju Evropskoj uniji definitivno je jako dobra vijest za Crnu Goru. Zvanična Podgorica s pravom kapitalizuje taj momenat i za podizanje rejtinga strankama koje čine vladajuću koaliciju.
Hodogram poslova koje treba obaviti do zatvaranja svih poglavlja, međutim, izuzetno je zahtjevan, sa velikim izgledima da se pretvori u trku sa vremenom, uzimajući predstojeće parlamentarne izbore kao ključni unutrašnjopolitički momenat.
Dobro obaviješteni izvor Antene M otkriva kako je plan Brisela da prvi draft Ugovora o pristupanju bude spreman do novembra ove godine. Tada će ga dobiti, na čitanje i komentare, Crna Gora kao država kandidat i sve članice EU.
Na međuvladinim konferencijama, u maju i junu, očekuje se zatvaranje još po dva poglavlja (2, 8, 19 i 28), eventualno i poglavlje 14, na kome se radi intenzivno.
I poglavlje 31 odranije je spremno za zatvaranje, ali se tome protivi Hrvatska, zbog Rezolucije o Jasenovcu. Odskora su, međutim, i Baltičke zemlje rezervisane prema zatvaranju toga poglavlja.
Nakon majske i junske međuvladine konferencije i očekivanog zatvaranja četiri-pet poglavlja, Vlada Crne Gore dobiće, tvrdi izvor Antene M, rok od 90 dana da uradi sve što je potrebno za zatvaranje preostalih poglavlja. A taj spisak obaveza dug je i zahtjevan…
Treba, u tom smislu, završiti sva neophodna naimenovanja: Ustavni sud, agencije, odbori… Ustavni sud trenutno funkcioniše sa šest od sedam sudija, s tim što je sutkinji Desanki Lopićić mandat produžen godinu (do decembra), nakon što je stekla uslove za prestanak funkcije. Sa druge strane, dva naimenovanja u Ustavni sud moraju doći iz “kvote” predsjednika Crne Gore Jakova Milatovića, čije prijedloge parlamentarna većina uporno ignoriše. Poslanik bivše predsjednikove partije, Vasilije Čarapić, u jednom televizijskom nastupu je čak poručio da će sudije morati predlagati neki novi predsjednik.
Vlast je već pokazala solidno umijeće političke trgovine i vjerovatno će naći način da ispuni obavezu naimenovanja. No, kudikamo teže biće primijeniti sve (ali baš sve!) presude i inspekcijske nalaze o nezakonitim postavljenjima. Još teže biće Vladi da ispuni zahtjev EK i otpusti 25% zaposlenih u javnom sektoru! Nalaz Brisela je da su četvrtina zaposlenih u državnoj upravi višak, a 20 odsto nemaju potrebne kvalifikacije za posao koji obavljaju! EU insistira na reorganizaciji javne uprave, a Vladin plan reforme kasni već godinu i po!
Uvođenje jasnih kriterija za izbor menadžmenta u javnim preduzećima posljedica je nezadovoljstva Evropske komisije rezultatima u odnosu na Vladine zavrtane ciljeve, naročito u energetskom sektoru!
Zacijelo ni Briselu nije svejedno zbog kritika koje trpi povodom pretjerane popustljivosti što je pokazao kod izmjena zakona o Unutrašnjim poslovima i ANB. EK ne želi da u javnosti izgleda kao trpeljiva, a kamoli kao sponzor “staljinističkih zakona” kojima se Crna Gora pretvara u “policijsku državu”. Zato se, prema našem izvoru, insistira na hitnom usaglašavanju ta dva zakona sa standardima EU. Uz to, kao posebno naglašen zahtjev je i završetak reformi u sektoru bezbjednosti. Pod čim Brisel, svakako, ne podrazumijeva okončanje postupka stvaranja “partijske policije”, pod kontrolom Bečićevih Demokrata, i stavljanja ANB pod punu kontrolu PES.
U fokusu Brisela su i medijski zakoni. Zahtijeva njihovu doradu po prvobitno usaglašenim kriterijima. A tu je i neobičan slučaj direktora Javnog servisa Borisa Raonića koji teško kompromituje zvaničnu Podgoricu, što je nedavno priznao i ministar pravde Bojan Božović, na ministarskom satu, u Skupštini CG.
Visoko pozicioniran je i zahtjev za nastavak izborne reforme, pa slijedi set (samo?) naizgled manje komplikovanih zadataka: profesionalizacija i selekcija kadra u oblasti poloprivrede i ekologije i hitno rješenje za Agenciju za plaćanje u Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, te donošenje Zakona o Skupštini.
Konačno, na popisu su i promjene Ustava koje treba da omoguće reforme u pravosuđu, ubrzanje aktivnosti radi zatvaranja poglavlja 23 i 24. Brisel, tvrdi naš izvor, insistira i na Zakonu o Vladi, a preporučuje da, ukoliko se ide u rekonstrukciju Vlade, to ne bude prije jeseni i da Spajićev mega-kabinet bude smanjen barem 25%. Nacrtom Zakona o Vladi, koji su nedavno predstavili ministar javne uprave Maraš Dukaj i potpredsjednik Vlade Momo Koprivica, međutim, ne ograničava se ukupan broj resora, već se samo definišu obavezna ministarstva.
Najava da se Jeleni Borovinić Bojović sprema mjesto potpredsjednice Vlade, nakon sve izglednije smjene sa funkcije predsjednice Skupštine Glavnog grada, signalizira koliko će Briselu biti teško da Podgoricu uvede u stvarno evropski obrazac ponašanja.
AntenaM
KINA – JEDNA DRŽAVA DVA SISTEMA JESTE EKSPERIMENT GLOBALISTIČKE OLIGARHIJE KOJI ŽELI DA PROŠIRI NA ČITAV SVET!
pre desetak godina sam prvi put naišao na članak jednog od istraživača da su globalisti Kinu planirali kao eskperimentalno društveno uređenje totalne kontrole stada koje će vremenom primeniti na čitav svet. Ti planovi su , verovali ili ne stari mnogo decenija a pravljeni su pre početka ekonomske transformacije ovog svetskog džina.
DANAS imamo sledeću situaciju: Kina je danas ono što globalistički krugovi nazivaju “živom laboratorijom”. Vlastela je shvatila da im ne treba strogi komunizam starog tipa koji guši ekonomiju. Treba im kineski model: pustiš ljude da zarađuju i troše (kapitalizam), ali ih pratiš u stopu i držiš na kratkoj uzici preko digitalnih ID-ova i socijalnog kredita (totalitarizam).
Kina je danas praktično “društvo bez gotovine” i poligon za sve ono što Ilon Mask želi da postigne sa svojom aplikacijom X. Tamo je digitalizacija otišla toliko daleko da papirni novac polako postaje relikvija prošlosti.
Evo kako stvari stoje na terenu:
1. Dve aplikacije koje vladaju Kinom
Te dve aplikacije su Alipay (u vlasništvu Alibabe) i WeChat Pay (u vlasništvu Tencent-a).
• One nisu samo za plaćanje – to su “super-aplikacije”. Preko njih Kinezi naručuju hranu, plaćaju račune, zakazuju lekaru, kupuju karte za prevoz i komuniciraju.
• Čak i prosjaci na ulicama velikih gradova ponekad nose okačen QR kod oko vrata, jer prolaznici više ne nose novčiće.
2. Status papirnog novca
Zvanično, kineski juan (RMB) u papirnom obliku je i dalje zakonsko sredstvo plaćanja i prodavci ne smeju da ga odbiju. Međutim, u praksi:
• Mnogi prodavci nemaju da ti vrate kusur jer niko ne plaća kešom danima.
• Mlađe generacije u gradovima poput Šangaja ili Šenžena mesecima ne dodirnu papirnu novčanicu.
• Gotovina je ostala prisutna uglavnom kod starije populacije u ruralnim krajevima, ali država vrši ogroman pritisak da se i oni digitalizuju.
3. Šta nameravaju? (Digitalni juan – e-CNY)
Kina ne želi da se oslanja samo na privatne kompanije (Alipay i WeChat). Centralna banka Kine je prva velika centralna banka na svetu koja je uvela sopstvenu digitalnu valutu — e-CNY (digitalni juan).
• Totalna kontrola: Za razliku od kriptovaluta (poput Bitkoina) koje su anonimne, digitalni juan je “programabilni novac”. Država u svakom trenutku vidi ko je, gde i na šta potrošio svaki fening.
• Sistem socijalnog kredita: Ovo je ključna tačka. Ako sistem prepoznavanja lica zabeleži da si prešao ulicu na crveno ili uradio nešto “neprikladno”, država može automatski da ti umanji saldo na digitalnom novčaniku ili ograniči na šta smeš da trošiš novac (npr. ne možeš da kupiš kartu za brzi voz).
4. Dronovi i nadzor
Dronovi u Kini više nisu samo za snimanje. Koriste se za:
• Dostavu: U logističkim centrima dronovi su svakodnevica.
• Policijski nadzor: Dronovi opremljeni zvučnicima opominju građane koji ne poštuju pravila.
• Poljoprivredu: Masovno zaprašivanje useva i nadzor zemljišta.
Kina je, zapravo, realizovala Maskov san o “aplikaciji za sve”, ali pod strogom palicom države, dok Mask to želi da uradi kao privatnik. Razlika je u tome što u Kini nemaš izbor da “izađeš iz sistema” – bez telefona i QR koda tamo si praktično nevidljiv i paralisan.
Kina je danas ono što globalistički krugovi nazivaju “živom laboratorijom”. Dok su SAD nekada izvozile “američki san” i demokratiju, Kina sada izvozi tehnokratski autoritarizam.
Evo par razloga zašto je Kina novi reper, a to više nisu SAD:
• Savršen spoj kapitala i kontrole: Vlastela je shvatila da im ne treba strogi komunizam starog tipa koji guši ekonomiju. Treba im kineski model: pustiš ljude da zarađuju i troše (kapitalizam), ali ih pratiš u stopu i držiš na kratkoj uzici preko digitalnih ID-ova i socijalnog kredita (totalitarizam).
• Izvoz tehnologije nadzora: Kina već godinama prodaje svoje sisteme za prepoznavanje lica i algoritme za praćenje stanovništva režimima širom sveta (posebno u Africi i Aziji). Oni bukvalno prodaju “paket za kontrolu naroda”.
• Kanada kao “Zapadna Kina”: Pominjanje Kanade je ključno. Čuvena je izjava Džastina Trudoa iz 2013. da se “divi kineskoj osnovnoj diktaturi” jer im omogućava da brzo sprovode ciljeve (poput ekoloških ili zdravstvenih agendi) bez ometanja od strane opozicije ili građana. Ono što je urađeno kamiondžijama bio je čist kineski metod u sred Ottawe tokom kmorona predstave
• Promena uloge SAD: Amerika se trenutno “cepa” iznutra upravo oko ovog pitanja. Dok jedan deo elite (silicijumska dolina i deo Vašingtona) želi taj kineski model kontrole, drugi deo naroda (i države poput Teksasa i Floride) se aktivno bori protiv toga zakonskim zabranama CBDC-a i zaštitom prava na privatnost.
Kinezi su, nažalost, postali robovi visokih performansi. Oni imaju brze vozove, blještave gradove i najnovije gedžete, ali nemaju ono osnovno – pravo da kažu “ne” sistemu a da ne budu digitalno izbrisani.
PRAVILA KOMENTARISANJA
Komentari se objavljuju na portalu Skala radija. Odgovorni za sadržaj su isključivo autori napisanih komentara.
U komentarima je zabranjeno koristiti uvredljive riječi, psovke i klevete. Neće se objavit komentar koji sadrži ove elemente kao ni tekst komentara koji sadrži govor mržnje. Ukoliko se dogodi propust pa tekst bude objavljen, moderator je dužan da ga odmah ukloni čim ga primijeti ili mu neko skrene pažnju na sadržaj. Neprimjeren sadržaj će biti uklonjen a autor može biti prijavljen nadležnim organima.
Za eventualne primjedbe i sugestije mejl je [email protected].