BIA zabranjuje ulazak u Srbiju stranim državljanima koji ne podržavaju režim

BIA zabranjuje ulazak u Srbiju stranim državljanima koji ne podržavaju režim

Autorka: Violeta Cvejić

ostojanje bezbjednosnog rizika utvrđuje Bezbjednosno-informativna agencija koja se vodi kriterijumima koji su postavljeni uredbom Vlade Srbije na način koji tajnoj službi daje široko ovlašćenje da zabrani ulazak u zemlju bilo kojem strancu za kojeg se posumnja da ne podržava politiku zvaničnog Beograda.

U praksi se funkcionisanje ovakvog sistema najbolje moglo vidjeti dok je Aleksandar Vulin bio direktor BIA, kada se javno hvalio time da je estradnoj umjetnici Selmi Bajrami zabranio ulazak u zemlju zbog toga što ona, prema njegovim riječima, „gazi dostojanstvo Srbije i njenog naroda“.

Upravno na udaru tog „Vulinovog ključa“ su se nakon fijaska u Tivtu i zabrani ulaska u Crnu Goru Draganu J. Vučićeviću našli svi građani Crne Gore koji samom činjenicom što su Crnogorci „gaze dostojanstvo Srbije“ i zbog toga predstavljaju „neprihvatljivi bezbjednosni rizik“, objašnjava za Pobjedu Luka Jovanović, advokat i programski direktor Foruma za bezbjednost i demokratiju.

Jovanović (FOTO: UGC)POBJEDA: Među državljanima Crne Gore kojima je zabranjen ulazak u Srbiju su novinari, političari, umjetnici, aktivisti nevladinih organizacija… Kome koriste ove zabrane i što se njima postiže – s obzirom da je i mnogim državljanima Srbije iz pomenutih sektora onemogućen ulazak u Crnu Goru?

JOVANOVIĆ: Osnovni cilj koji se ovim zabranama pokušava postići je izolacija učesnika tekućih protesta u Srbiji i odvraćanje pojedinaca i grupa izvan Srbije (naročito iz zemalja regiona) od uspostavljanja kontakata sa studentskim pokretom a koji bi – prema proceni režima u Srbiji – mogli tom pokretu da pomognu da se politički profiliše na način koji bi mu pomogao da za ostvarivanje svojih ciljeva pridobije podršku i saveznike izvan granica Srbije.

Prvi na udaru ovih drakonskih mera našli su se učesnici konferencije u organizaciji ERSTE fondacije u januaru 2025. godine – koji su pretežno bili studenti iz zemalja nastalih raspadom bivše Jugoslavije – koje je policija uhapsila i kasnije sumarno deportovala iz Srbije zbog „zaštite bezbednosti Republike Srbije i njenih građana“.

Slična sudbina zadesila je nemalo potom i crnogorskog reditelja Danila Marunovića, koji na sam dan izvođenja predstave „Gospoda Glembajevi“ u Narodnom pozorištu od strane Bezbednosno-informativne agencije odveden pravo iz hotelske sobe na informativni razgovor nakon kojeg je po kratkom postupku bio proteran iz Srbije kao „bezbednosni rizik“.

Pored ovih bilo je i drugih sličnih primera proterivanja stranih državljana iz Srbije tokom 2025. godine – pomenuću samo još slučaj Arijan Stojaković Nikolić koja je zbog učešća na mirnim protestima nakon 12 godina legalnog boravka u Srbiji, pogađate, proglašena za „bezbednosni rizik“ i proterana iz zemlje – ali svima im je bio zajednički imenitelj to što je vlast sumnjala da su ta lica na neki način bila povezana sa studentskim protestima ili da su ih javno podržavali bilo učešćem na protestnim skupovima bilo oglašavanjem na društvenim mrežama.

Ovaj tornado deportacija i proterivanja nije ostao bez posledica po sam studentski pokret koji je kasnije, nakon prvog vidovdanskog protesta, iskliznuo u samodovoljni nacionalizam koji je težište studentskog aktivizma prebacio sa studentskog i građanskog pitanja na „srpsko“ pitanje.

To je bila prva, možda i najvažnija, pobeda Vučićevog režima nad studentskim pokretom koja je za njegov režim bila vredna svake cene koju su strani državljani koji su proterivani iz Srbije za nju morali da plate.

POBJEDA: Što kažete za reakciju EU povodom pomenutih zabrana ulaska?

JOVANOVIĆ: Bojim se da reakcija EU ne sagledava na pravilan način kontekst u kojem su ove zabrane ulaska izricane, kao i da svojim „držanjem ekvidistance“ povlađuje vlastima u Srbiji na udaru čijih represivnih mera su se našli i državljani zemalja članica Evropske unije.

Ovakvim stavom ne samo što se grubo prelazi preko kršenja osnovnih prava njenih građana od strane Srbije, već se i samoj Srbiji kao zemlji kandidatu za članstvo – koja je u tom procesu daleko iza Crne Gore – šalje pogrešan signal da puno poštovanje slobode misli i izražavanja, slobode kretanja i slobode okupljanja može da tretira kao otvoreno pitanje, a ne civilizacijski minimum kojeg mora da se pridržava svaka zemlja koja pretenduje na članstvo u Evropskoj uniji.

POBJEDA: Osim policije ko još u Srbiji donosi odluke o zabrani ulaska i da li samo na osnovu Zakona o strancima? Na osnovu kojih kriterijuma se procjenjuje da je neko prijetnja za bezbjednost Srbije – kako je moguće da su ljudi iz Crne Gore prijetnja za bezbjednost a nije Milan Radoičić koji je priznao teroristički napad u Banjskoj i slobodno šeta Srbijom?

JOVANOVIĆ: Ovom problematikom sam se bavio u tekstovima koji su objavljivani u okviru mog bloga „Pravni ugao“ na sajtu Foruma za bezbednost i demokratiju kada je pitanje zabrane ulaska strancima u Srbiji postalo aktuelno u široj javnosti usled zabrana ulaska novinaru Domagoju Margetiću, antiratnom aktivisti Peteru Nikitinu i bivšoj ministarki u Vladi Crne Gore Jovani Marović.

Ulazak u Srbiju moguće je zabraniti isključivo po osnovu Zakona o strancima, ali u tom zakonu postoje „manjkavosti“ koje zabrane ulaska u zemlju čine podložnim političkim zloupotrebama. Takvu „manjkavost“ upravo predstavlja način kojim se zakonom i podzakonskim aktima određuje pojam „bezbednosnog rizika“ zbog kojeg se može odrediti zabrana.

Postojanje ovog rizika utvrđuje Bezbednosno-informativna agencija koja se vodi kriterijumima koji su postavljeni uredbom Vlade Srbije na način koji tajnoj službi daje široko ovlašćenje da zabrani ulazak u zemlju bilo kojem strancu za kojeg se posumnja da ne podržava politiku zvaničnog Beograda.

U praksi se funkcionisanje ovakvog sistema najbolje moglo videti dok je Aleksandar Vulin bio direktor BIA kada se javno hvalio time da je estradnoj umetnici Selmi Bajrami zabranio ulazak u zemlju zbog toga što ona, prema njegovom rečima, „gazi dostojanstvo Srbije i njenog naroda“.

Upravo na udaru tog „Vulinovog ključa“ su se nakon fijaska u Tivtu i zabrani ulaska u Crnu Goru Draganu J. Vučićeviću, našli svi građani Crne Gore koji samom činjenicom što su Crnogorci „gaze dostojanstvo Srbije“ i zbog toga predstavljaju „neprihvatljivi bezbednosni rizik“.

POBJEDA: Da li je Srbija dužna da da obrazloženje zbog čega je donijela odluku o zabrani ulaska nekoj osobi?

JOVANOVIĆ: Nije. Policija je dužna da u svojoj odluci o zabrani ulaska navede osnov po kojem se ulazak zabranjuje, ali ne i obrazloženje kako je utvrdila da postoji osnov za zabranu. Čak i u slučajevima kada se na ovakve odluke ulože svi redovni i vanredni pravni lekovi do ovog obrazloženja je gotovo nemoguće doći.

Takvi postupci često se završavaju rešenjem suda da je policija postupala u skladu sa zakonom pošto je lice kojem je zabranjen ulazak predstavljalo „bezbednosni rizik“ prema proceni Bezbednosno-informativne agencije.

Zakonitost postupka po kojem je BIA izvršila ovakvu procenu sasvim je drugo pitanje kojim se u Srbiji malo ko ozbiljnije bavi jer postoji pogrešno shvatanje da se ono odnosi samo na strance, a ne i na rezidente nad kojima ta ista služba ordinira po državi i po komšiluku.

Ipak, državni zvaničnici često će u „lucidnim intervalima“ otvoreno reći da su te zabrane ulaska motivisane političkim stavovima lica koja se nalaze na meti zabrane ili u dramatičnijim slučajevima, poput trenutne situacije sa Crnom Gorom, političkih odluka države iz koje to lice potiče a na koje ona nemaju bilo kakav direktni uticaj.

POBJEDA: Da li je uobičajena praksa i u drugim državama da se za zabranu ulaska sazna tek kada dođete na granični prelaz države u koju hoćete da uđete?

JOVANOVIĆ: Ne bi trebalo da bude, ali sa širenjem neliberalnih režima po Evropi i svetu takvi ekscesi mogli bi postati sve učestaliji.

Iako svaki od tih neliberalnih režima ima svoje osobenosti koje su uslovljene lokalnim prilikama, svima im je zajednička crta da se drakonskim merama kontrole prilikom ulaska u zemlju zapravo pokušava sprečiti dolazak u zemlju lica čiji je boravak, pa čak i tranzit, kroz njihovu teritoriju za lokalne vlasti nepoželjan iz razloga koji su najčešće unutarpolitičke prirode.

Zid kojim se te države ograđuju od svojeg okruženja možda je manje vidljiv od onog berlinskog ali nije ništa manje propusniji nego što je berlinski, ali i te zidove na koncu čeka ista sudbina poput berlinskog.

Tea Gorjanc-Prelević ima srpsko državljanstvo i protjerivanje nije opcija

– Zadržavanje Tee Gorjanc-Prelević na Aerodromu „Nikola Tesla“ uklapa se u obrazac postupanja BIA o zabranama ulaska bezbednosno interesantnim licima u Srbiju, ali u njenom slučaju postoji i nekoliko značajnih odudaranja od tog obrasca. Gospođa Gorjanc-Prelević ima srpsko državljanstvo i proterivanje nije opcija koja državi stoji na raspolaganju. Mogu je, međutim, podvrgavati posebnim kontrolama prilikom izlaska i ulaska u Srbiju na osnovu procene BIA da predstavlja „bezbednosni rizik“. Zakon o graničnoj kontroli ne propisuje eksplicitno koliko dugo ova posebna kontrola sme da traje, ali pravilno bi bilo pretpostaviti da ne može da traje duže od vremena koliko može da traje informativni razgovor, a to je do četiri sata – kaže Jovanović.