Abu Kotor

Piše: Slavko Mandić

Abu Kotor, što da ne? Ovaj sadašnji je toliko star da je prevršio svaku mjeru pristojnog vremenskog ukusa. Počeo je da niče malo na stijeni, a više iznad samog mora, 168 godine prije nove ere. Tada se zvao Acruvium.

-Eto vidiš meštre, ne bi ovo bilo prvo mijenjanje imena grada, čuh izdaleka glas genijalnog uma. Biće da je neko tada tako htio. Neko moćan, čija se ne poriče. Tako i ovaj danas, čiji je trezor punila Aladinova lampa skoro pola stoljeća. Zahtjev modernih investitora je postao obavezujuća kategorija. Oće pa oće da se zove kako njihova tradicija nalaže. Jasno je da je nama ova naša važna. Skoro najvažnija? Od nje ni po cijenu vaših glava nećemo, niti smijemo odustati. Kad mu uzmemo taj naramak para, odvojićemo dio, čvrsto obećavam, da neđe u zaleđu napravimo isti ovakav, ljepši i još stariji.  Znaš mene kad obećam, reče i ode dalje u budućnost da krčmi za naše dobro još ovo malo što nam je ostalo.

-Znam, i toga se najviše plašim, rekoh onako za sebe.

Biće to čudo neviđeno, zvonile su mi u ušima riječi domaćeg čudotvorca. Na početku će graditelj napraviti podvodni auto put, koji će bar za dvjesta godina  riješiti nesnosnu saobraćajnu gužvu duž Boke Kotorske. Do sad ga nijesu mogli efikasno regulisat ni oni prethodni glupi, a ni ovi pametni semafori, što ih je naraslo u UNESKO-om gradu od monumenata ka pečuraka poslije kiše. Ne daju pješaku da minu na drugu bandu. Svakakvoga đavola vide. Čim korak kreneš da praviš, prodere se iz sveg glasa i brže bolje nastavi da ti gori crveno posred očinjega vida.

-Auto, a ne ti pješače maniti. Đe si navro? Vrišti semafor na prepanute građane. Nećeš ga danas prolazit ovudije, obeća i tako bi. Taman kad misliš da je otkuca od pozadi 120 sekundi, pa kad bi htio da konačno kreneš, kad ono – malo śutra. Novo ti vrijeme obračuna i naćera te tako da obrneš okle si doša.

E zato nam stiže novo vrijeme. Imamo više sreće no pameti, opet će onaj čudotvorac. Šest traka imaće ekstra moderna podvodna saobraćajnica sa brojnim atraktivnim lokacijama za panoramsko nadgledanje podmorja.  Imaće i dvije zaustavne, uz veliki viseći parking plac, kojim će gazdovat univerzalni bestenderski pobjednik Abu Milojka Dabi. Neđe blizu Gospe od Škrpjela izgradiće se podvodni hotel od 157 zvjezdica.
-Viđi u projekat, ako ne vjeruješ, zbori onaj isti malopređašnji, i nastavlja da zaustavlja dah lajt glasačima.

-Iz njega, to jest hotela, će se elektonskim stubama  izlazit na školj. Staneš na stopu rasta, nenormalno visoku, i eto te tamo daleko. A tamo nema čega nema. Zlata, srebra i dragog kamenja. Vina, piva, šampanjca i rakije ljute. Salame i svinjskog pečenja, zečetine i malina. A kakva bi to fešta nad feštama bila bez čuvene koljenice? Služe te đevojke obučene u ništa. Omamljen si skroz. Samo gledaš i ne činiš ništa. Paralizovan si od ljepote. U neku uru te vrnu natrag. Nemoš se śetit danima đe si bio, a kamoli što si tamo đe si bio, vidio? Džabe se upinješ.

Oko hotela, kako to i priliči, izgradiće se i ogromna hotelska podvodna plaža. Biserna obala, sa pijeskom nalik na škuri cukar, pomiješan s karamelom. Na ljeb da ga mažeš. Tvoje je samo da ležeš. Oko tebe se motaju i tebe motaju. Svašto se tu čini za putnika namjernika. Iz Singapura je obezbijeđen originalni komad izlazećeg sunca. Da tamo đe si ne bude studeno, no da vazda grije. Prirodno, a ne vještački, kako je odavno na površini.

Zakup je obavljen na sveučilištu političke moći prije neku neđelju. Daje se na znanje nikome da će se potpisat hitni sporazumni akt o preuzimanju našega u njine ruke, na na 150 godina. Sravnavanje finansija zakupa učinjeće se 2175-te godinje gospodnje. Opet onaj Abu Milojka Dabi uzeo sve. Može mu se, komentariše raja. Beztender mu ga daje. A čujem onako preko vezice jedne koja je tamo ostala, da će on to jednome zaslužnome iz Perasta da daruje. Može i to čudo, jer onaj, osim što uzima, teško da nešto nekome daje.

Nastavljamo put dalje prema Morinju. Za sad nam ovaj lokalitet nije interesantan investitoru. Stavio ga je na čekanje. Biće da mu je neko otud nešto reka, a on je toliko ośetljiv da ga to u srce taklo. Zato je i smota podmorsku autocestu pravo na Varige. Pa neka vidi taj tamo neki iz Morinja što je svome narodu učinio.

Malo prije njega, zaobiđenog Morinja, izgradiće se 10 heliodroma za najmodernije podvodne zrakomlate, koji će služiti isključivo za ispodpovršensko pejzažno promatranje i istraživanje moguće proizvodnje istorijskih amfora. Možda i starog novca, koji bi specifična tehnologija prekrila patinom za bolju i bržu oplodnju kapitala.
Sve je to predviđeno u  prvoj godini investicionog preporoda podmorja Boke Kotorske. Svaka sljedeća, predviđeno je potpisanim sporazumom između nas i Abu onoga, gradiće se najmanje još duplo golo toliko. Biće tu mega marketi, superiorna podvodna planinska skijališta sa svim pratećim sadržajima. Proćetaće turizam i niko više nikad ozdo neće htjet da izađe gore.

Na kraju, a nastavka će svakako biti, ovo je čudo koje je samo nas strefilo. Zaista žestoko, ali je očigledno da smo dobro zaslužni za to. Biće još ovoga, bez sumnje.
Samo strpljenja treba.
Svu ostalu nemaštinu zasigurno imamo!